Артур Рембо

Артур Рембо
Артур Рембо
Лични подаци
Пуно име	Жан Никола Артур Рембо
Датум рођења	(1854-10-20)20. октобар 1854.
Место рођења	Шарлвил, Француска
Датум смрти	10. новембар 1891.(1891-11-10) (37 год.)
Место смрти	Марсељ, Француска
Књижевни рад
Период	Симболизам Надреализам

Жан Никола Артур Рембо (фр. Arthur Rimbaud; Шарлвил, 20. октобар 1854 — Марсељ, 10. новембар 1891) био је француски песник. Рембо је био представник покрета декаденције и имао јак утицај на савремену књижевност, музику и уметност. Своја најпознатија дела је стварао у касним тинејџерским годинама и зато га је Виктор Иго описао као дете Шекспир. Био је немирног духа, прешао преко три континента пре своје смрти у 37. години.

Биографија

Породица и детињство (1854—1891)

Артур Рембо је рођен у провинцијалној породици средње класе у Шарлвилу, у Арденској области, у североисточној Француској. Прича се да је његово детињство било запањујуће, постоји мит по коме се након рођења откотрљао на под са јастука на коме га је дадиља оставила и почео да пузи ка вратима. Госпођа Рембо се присећала да је, након што је Артура предала дадиљи на чување и вратила се из набавке, дадиљино дете било обучено у одећу намењену Артуру и лежало је у његовој колевци, а Артур, го и прљав се весело играо у старој шкрињи за со.

Када је Артур имао шест година, отац је напустио њихову породицу и мајка је наставила сама да васпитава своју децу. Због тога је Артур одрастао под снажним утицајем мајке, строге католикиње, која их је одгајала у строгом и религиозном духу. Његова сестра била је Изабел Рембо која је наследила његово имање и чувала његова дела.

Образовање и тинејџерске године

Страхујући од лошег утицаја средине на своје синове, госпођа Рембо је своју породицу преселила у Cours' d'Orleans и сама их подучавала до њихове девете године када их је послала у локалну школу. У току њиховог образовања, строго их је контролисала и кажњавала. Терала их је да уче по сто стихова на латинском, а ако би погрешно изрецитовали, ускратила би им оброке. Када је Артур имао девет година написао је протестни састав о томе зашто не жели да учи латински у школи. Он је осуђивао класично образовање као пут до добро плаћеног радног места и стално писао да ће бити капиталиста. Дечацима није било дозвољено да напусте мајчину близину и до њихове петнаесте односно шеснаесте године она их је пратила до школе.

Иако веома индивидуалне природе, Артур је био страствени католик попут своје мајке. Због овога су га школски другови звали прљавим малим лицемером, sale petit cagot. До доласка на College de Charleville његово читање се сводило на Библију, али је уживао у бајкама и причама о разним авантурама. Артуров тутор, кога је његова мајка унајмила надајући се његовј успешној школској будућности, успео је да код Артура пробуди интересовање за грчки, латински и за француску класичну књижевност. Такође га је подстакао да пише оригиналне стихове на француском и латинском језику. Прва Рембоова песма која је одштампана је „Новогодишњи поклон сирочади“ (Les Etrennes des orphelines) и објављена у издању Revue pour tous's 2. јануара 1870. Жорж Изамбар, који је стигао у Шарвил непосредно након објављивања песме постао је Рембоов ментор из књижевности и велики узор. Прва песма коју је показао Изамбару била је Офелија која ће касније бити део антологија и једна од Рембоових најбољих песама. Након избијања француско-пруског рата и одласка Изамбара, Рембо је клонуо духом, побегао у Париз, био ухапшен и провео у затвору недељу дана.

Крајем октобра 1870. Рембоово понашање је постало видно провокативно и неконвенционално. Почео је да пије, непристојно се изражава, крао је књиге из локалних радњи, и одбацио је свој карактеристичан уредни изглед пуштајући дугу косу. Био је у контакту са Изамбаром и говорио му о својим осећањима и доживљајима – „Патње су неподношљиве, али морамо бити јаки, бити рођени као песници, а као песника сам сам себе препознао“. Шириле су се гласине да се прикључио Париској комуни 1871. коју је описао у песми L'orgie parisienne.

Рембо и Верлен

Рембоов пријатељ Шарл Огист Бретањ наговорио га је да пише Полу Верлену, истакнутом песнику симболисти, пошто су писма упућена другим песницима остајала без одговора. Рембо је послао два писма Верлену која су садржала неколико његових песама, укључујући шокантну "Le dormeur du Val" (Спавач у долу). Верлен је био одушевљен Рембоовим стваралаштвом и позвао га да дође у Париз. Рембоа је описао следећим речима: „Био је као право дете, буцмаст и свеж, са великим, кошчатим, прилично неспретним телом, које као код свих адолесцената још увек расте, са веома тешким арденским акцентом, скоро дијалектом, који се дизао и спуштао као да ће да се преломи“. Рембо и Верлен су започели кратку и бурну аферу. Рембоово окрутно понашање је саблазнило париски књижевни миље. У септембру 1872. су заједно отпутовали у Лондон, али овог периода се Рембо касније са жаљењем сећао. Живели су у великом сиромаштву, једва састављали крај са крајем тако што су подучавали и допуњавали џепарац који је Верлен добијао од своје мајке. Крајем јуна 1873. Верлен се вратио у Париз због нетрпељивости која се јавила између њега и Рембоа, али је ускоро почео да тугује због Рембоовог одсуства. Послао је телеграм Рембоу да се састану у Бриселу, али овај сусрет се несретно завршио. Међусобна нетрпељивост је расла, свађе су биле непрестане и Верлен се препустио опијању. Купио је револвер и муницију и у стању опијености и беса испалио два хица у Рембоа, који је био рањен у леви ручни зглоб. Растали су се на железничкој станици у Бриселу и у први мах Рембо није подигао оптужницу против Верлена, сматрајући рану за безопасну и површну. Међутим Верлен је ухапшен због покушаја убиства, испитиван о приватним односима са Рембоом због тужби које је његова жена поднела у вези са односом са Рембоом. Рембо је повукао тужбу, али је судија ипак осудио Верлена на две године затвора.

Рембо се вратио у Шарлвил, завршио Боравак у паклу (Une Saison en Enfer), дело које је уз Лотреамонова Малдоророва певања инаугурисало песму у прози и извршило снажан утицај на модерну поезију двадесетог века.

Путовања

Рембо и Верлен су се срели последњи пут у Штутгарту 1875. након Верленовог пуштања из затвора и његовог преобраћања у католицизам. Рембо се до тада одрекао писања и одлучио да живи мирним, радничким животом. Био је добровољни војник холандске колонијалне армије да би бесплатно отпутовао на Јаву. Ускоро је дезертирао и вратио се у Француску. Децембра 1878. стигао је у Ларнаку на Кипру, где је радио за грађевинску фирму као надзорник каменолома. У Француску се вратио због грознице, која је дијагностикована као тифусна. У Абисинију је отпутовао 1880. као службеник у трговачкој агенцији. Живео је са урођеничким љубавницама и самостално трговао кафом и оружјем. Фебруара 1891. почео је да осећа велике болове у колену, а третман је био безуспешан. Морао је због лечења да се врати у Француску и у болници у Марсељу му је ампутирана десна нога. Пост-оперативна дијагноза је била рак. Након боравка у породичној кући у Шарлвилу покушао је да се врати у Африку, али му се на путу стање погоршало и примљен је у болницу у Марсељу, где је након безуспешне операције и преминуо 10. новембра 1891. године у 37-ој години живота.

Одабрана дела

• Une saison en enfer (Боравак у паклу), 1873.
• Illuminations (Илуминације), 1886. (Претпоставља се да је текст написан у периоду 1872—1873)
• Poésies complètes (Сабрани стихови), 1895. (Прво објављивање ранијих стихова)
• Akbas, Beyaz Arif. THE QUIET LIFE: A collection of photos and drawings of Arthur RİMBAUD. beyaz arif akbas. ISBN 978-1-4680-1801-1. 

Литература

• Adam, Antoine, ур. (1999) [1972], Rimbaud: Œuvres complètes (на језику: француски), Paris: Pléiade (Éditions Gallimard), ISBN 978-2070104765 
• Bernard, Suzanne; Guyaux, André (1991), Œuvres de Rimbaud (на језику: француски), Paris: Classiques Garnier, ISBN 2-04-017399-4 
• Bousmanne, Bernard (2006), Reviens, reviens, cher ami. Rimbaud – Verlaine. L'Affaire de Bruxelles (на језику: француски), Paris: Éditions Calmann-Lévy, ISBN 978-2702137215 
• Brunel, Pierre, ур. (2004), Rimbaud: Œuvres complètes (на језику: француски), Paris: Le Livre de Poche, ISBN 978-2253131212 
• Delahaye, Ernest (1974) [1919], Delahaye, témoin de Rimbaud (на језику: француски), Geneva: La Baconnière, ISBN 978-2825200711 
• Fowlie, Wallace; Whidden, Seth (2005), Rimbaud, Complete Works, Selected Letters (Revised and updated изд.), Chicago: University of Chicago Press, ISBN 0-226-71977-4 
• Dubois, Colette (2003-02-01), L'or blanc de Djibouti. Salines et sauniers (XIXe-XXe siècles) (на језику: француски), KARTHALA Editions, ISBN 978-2-8111-3613-0, Приступљено 2017-12-10 
• Goodman, Richard (2001), „Arthur Rimbaud, Coffee Trader”, Saudi Aramco World (објављено септембар 2001), 52 (5), Архивирано из оригинала 7. 5. 2012. г., Приступљено 23. 8. 2015 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Guyaux, André, ур. (2009), Rimbaud Œuvres complètes (на језику: француски) (New revised изд.), Paris: Gallimard / Bibliothèque de la Pléiade, ISBN 978-2070116010 
• Hackett, Cecil Arthur (2010) [1981], Rimbaud: A critical introduction (Digital изд.), Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0521297561 
• Harding, Jeremy; Sturrock, John (2004), Arthur Rimbaud: Selected Poems and Letters, Penguin, ISBN 0-14-044802-0 
• Ivry, Benjamin (1998), Arthur Rimbaud, Bath, Somerset: Absolute Press, ISBN 1-899791-55-8 
• Jeancolas, Claude (1998), Passion Rimbaud: L'Album d'une vie (на језику: француски), Paris: Textuel, ISBN 978-2-909317-66-3 
• Kwasny, Melissa (2004), Toward the Open Field: Poets on the Art of Poetry, Middletown, Conn: Wesleyan University Press, ISBN 0-8195-6606-3 
• Lefrère, Jean-Jacques (2001), Arthur Rimbaud (на језику: француски), Paris: Fayard, ISBN 978-2-213-60691-0 
• Lefrère, Jean-Jacques (2007), Correspondance de Rimbaud (на језику: француски), Paris: Fayard, ISBN 978-2-213-63391-6 
• Lefrère, Jean-Jacques (2014), Arthur Rimbaud: Correspondance posthume (1912-1920) (на језику: француски), Paris: Fayard, ISBN 978-2213662749 
• Leuwers, Daniel (1998), Rimbaud: Les Lettres du voyant, Textes Fondateurs (на језику: француски), Paris: Éditions Ellipses, ISBN 978-2729867980 
• MacLeish, Archibald (1965), Poetry and Experience, Baltimore: Penguin, ISBN 978-0140550443 
• Mason, Wyatt (2003), Poetry and prose, Rimbaud Complete, 1, New York: Modern Library, ISBN 978-0-375-7577-09 
• Mason, Wyatt (2004), I Promise to Be Good: The Letters of Arthur Rimbaud, Rimbaud Complete, 2, New York: Modern Library, ISBN 978-0-679-64301-2 
• Miller, Henry, The Time of the Assassins, A Study of Rimbaud, New York 1962.
• Nicholl, Charles (1999), Somebody Else: Arthur Rimbaud in Africa 1880–91, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 0-226-58029-6 
• Peyre, Henri (1974), A Season in Hell and The Illuminations, New York: Oxford University Press, ISBN 0-19-501760-9 
• Porter, Laurence M. (1990), The Crisis of French Symbolism (hardcover) (First изд.), Ithaca, NY: Cornell University Press, ISBN 978-0-8014-2418-2 
• Rickword, Edgell (1971) [1924], Rimbaud: The Boy and the Poet, New York: Haskell House Publishers, ISBN 0-8383-1309-4 
• Robb, Graham (2000), Rimbaud, New York: W.W. Norton & Co, ISBN 978-0330482820 
• Schmidt, Paul (2000) [1976], Rimbaud: Complete Works, New York: Perennial (HarperCollins), ISBN 978-0-06-095550-2 
• Spitzer, Mark (2002), From Absinthe to Abyssinia, Berkeley: Creative Arts, ISBN 978-0887392931 
• Starkie, Enid (1973), Arthur Rimbaud, London: Faber and Faber, ISBN 0-571-10440-1 
• Steinmetz, Jean-Luc (2001), Arthur Rimbaud: Presence of an Enigma, Jon Graham (trans), New York: Welcome Rain Publishers, ISBN 1-56649-106-1 
• Underwood, Vernon (2005) [1976], Rimbaud et l'Angleterre (на језику: француски), Paris: A G Nizet, ISBN 978-2707804082 
• Whidden, Seth (2018), Arthur Rimbaud, London: Reaktion, ISBN 978-1780239804 
• White, Edmund (2008), Rimbaud: The Double Life of a Rebel, London: Grove, ISBN 978-1-84354-971-0 
• Capetanakis, J. Lehmann, ур. (1947), „Rimbaud”, Demetrios Capetanakis: A Greek Poet in England, стр. 53—71, ASIN B0007J07Q6 
• Everdell, William R. (1997), The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth Century Thought, Chicago: University of Chicago Press 
• Godchot, Colonel [Simon] (1936), Arthur Rimbaud ne varietur I: 1854–1871 (на језику: француски), Nice: Chez l'auteur 
• Godchot, Colonel [Simon] (1937), Arthur Rimbaud ne varietur II: 1871–1873 (на језику: француски), Nice: Chez l'auteur 
• Gosse, Edmund William (1911). „Rimbaud, Jean Arthur”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 23 (11 изд.). стр. 343–344. 
• James, Jamie (2011), Rimbaud in Java: The Lost Voyage, Singapore: Editions Didier Millet, ISBN 978-981-4260-82-4 
• Magedera, Ian H. (2014), Outsider Biographies; Savage, de Sade, Wainewright, Ned Kelly, Billy the Kid, Rimbaud and Genet: Base Crime and High Art in Biography and Bio-Fiction, 1744–2000., Amsterdam and New York: Rodopi, ISBN 978-90-420-3875-2 
• Ross, Kristin (2008), The Emergence of Social Space: Rimbaud and the Paris Commune, Radical thinkers, 31, London: Verso, ISBN 978-1844672066 

Спољашње везе

• Arthur Rimbaud на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Артур Рембо на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Артур Рембо на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Arthur Rimbaud – Poets.org
• Arthur Rimbaud's Life and Poetry – French and English
• « Stunning Arthur », website related especially to the second part of his life, (parallels with the life and culture of Bob Marley). (= « Arthur-le-Fulgurant » Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2021), extended version in French.)
• Rimbaud Illuminations – from the original Publications de la Vogue, 1886
• The poem "Ophélie"
• "Rimbaud's holes in space" project launched for the 150th anniversary (Charleville-Mézières)
• Arthur Rimbaud, his work in audio version Архивирано 24 април 2021 на сајту Wayback Machine