Пређи на садржај

Афроазијски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
афроазијски
афразијски
Географска распрострањеностМалта, Рог Африке, северна Африка, Сахел и западна Азија
Језичка класификацијаједна од светских примарних језичких породица
Прајезикпротоафроазијски
Подподела
ISO 639-2 / 5afa
Глотологafro1255[2]
{{{mapalt}}}
Дистрибуција афроазијских језика
Раширеност афро-азијских језика (плаво)
Афроазијски језици

Афроазијски језици (познати и као афразијски језици, семитскохамитски језици,[3] хамитскосемитски језици,[4] или еритрајски[5]), породица језика су коју чине неких 240 језика, које говори 285 милиона говорника, широм северне и источне Африке, Сахела и југозападне Азије.[6] Са изузетком семитског, који се такође говори у Западној Азији и на Малти, све гране афроазијске породице се говоре искључиво на афричком континенту.

Афроазијски језици имају преко 500 милиона изворних говорника, што је четврти највећи број изворних говорника у било којој породици језика (после индоевропске, кинеско-тибетанске и нигер-конгошке).[7] Овај тип има шест грана: берберски, чадски, кушитски, египатски, семитски и омотски, међутим укључивање омотског остаје контроверзно, а неколико лингвиста га види као независну језичку породицу, која је била у дуготрајном контакту са афроазијским језицима.[5][8] Далеко најраспрострањенији афроазијски језик или дијалекатски континуум је арапски. Де факто група различитих језичких варијетета унутар семитског огранка, језици који су еволуирали од протоарапског имају око 313 милиона изворних говорника, концентрисаних првенствено на Блиском истоку и Северној Африци.[9]

Поред језика који се данас говоре, афроазијски укључује неколико важних древних језика, као што је староегипатски, који чини посебну грану породице, и унутар семитске породице, акадски, библијски хебрејски и староарамејски. Не постоји консензус међу историјским лингвистима у погледу првобитне домовине афроазијске породице, или периода када се говорио матерњи језик (тј. протоафроазијски). Предложене локације укључују Рог Африке, Северну Африку, Источну Сахару и Левант.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Међу потпородицама ових језика су:[10]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sands 2009, стр. 559–580.
  2. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Afro-Asiatic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  3. ^ Katzner 2002, стр. 27.
  4. ^ Robert Hetzron, "Afroasiatic Languages" in Bernard Comrie. The World's Major Languages. 2009. стр. 545. ISBN 113426156X. 
  5. ^ а б „Afro-Asiatic languages”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-25. 
  6. ^ Eberhard, Simons & Fennig 2021, Browse by Language Family.
  7. ^ Eberhard, Simons & Fennig 2021, Summary by language family.
  8. ^ Baker, Jennifer L.; Rotimi, Charles N.; Shriner, Daniel (2017-05-08). „Human ancestry correlates with language and reveals that race is not an objective genomic classifier”. Scientific Reports (на језику: енглески). 7 (1): 1572. Bibcode:2017NatSR...7.1572B. ISSN 2045-2322. PMC 5431528 Слободан приступ. PMID 28484253. doi:10.1038/s41598-017-01837-7 Слободан приступ. 
  9. ^ Eberhard, Simons & Fennig 2021, Arabic.
  10. ^ Напомена: Све гране семитскохамитских језика осим семитске гране су у прошлости сврставане у хамитске језике.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Етнологија
  • Russell G. Schuh, Chadic Overview.
  • African Language History (pdf), Roger Blench
  • Appleyard, David (2012). „Cushitic”. Ур.: Edzard, Lutz. Semitic and Afroasiatic: Challenges and Opportunities. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. ISBN 9783447066952. 
  • Bender, M. Lionel (1997). „Upside-Down Afrasian”. Afrikanistische Arbeitspapiere. Kölner Institut für Afrikanistik. 
  • Bernal, Martin (1987). Black Athena: The linguistic evidence. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-3655-2. 
  • Blench, Roger (2006). Archaeology, Language, and the African Past. Oxford, UK: Rowman & Littlefield Publishers, Inc. ISBN 978-0-7591-0466-2. 
  • Blench, Roger (2008). Links between Cushitic, Omotic, Chadic and the position of Kujarge (PDF). 5th International Conference of Cushitic and Omotic languages. Приступљено 28. 4. 2021. 
  • Borg, Karl. (1998). Lıngwa u lıngwıstıka. Valletta, Malta: Klabb Kotba Maltin. ISBN 99909-75-42-6. OCLC 82586980. 
  • Dimmendaal, Gerrit J. (2008). „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”. Language and Linguistics Compass. 2 (5): 840—858. ISSN 1749-818X. doi:10.1111/j.1749-818X.2008.00085.x. 
  • Eberhard, David M.; Simons, Gary F.; Fennig, Charles D., ур. (2021). „Ethnologue: Languages of the World”. Ethnologue (на језику: енглески). Dallas, Texas: SIL International. Приступљено 28. 4. 2021. 
  • Güldemann, Tom (2018). „Historical linguistics and genealogical language classification in Africa”. Ур.: Güldemann, Tom. The Languages and Linguistics of Africa. The World of Linguistics, Volume 11. Berlin: De Mouton Gruyter. стр. 58—444. 
  • Hall, John A.; Jarvie, I. C. (2005). Transition to Modernity: Essays on Power, Wealth and Belief. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-02227-9. Приступљено 29. 4. 2021. 
  • Hintze, Fritz (1979). Beiträge zur meroitischen Grammatik (на језику: немачки). Berlin: Akademie-Verlag. Приступљено 28. 4. 2021. 
  • Katzner, Kenneth (2002). The Languages of the World. Routledge. стр. 27. ISBN 978-1134532889. Приступљено 20. 12. 2017. 
  • Kossmann, Maarten; Suchard, Benjamin D. (2018). „A reconstruction of the system of verb aspects in proto-Berbero-Semitic”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 81 (1): 41—56. S2CID 171681222. doi:10.1017/S0041977X17001355. hdl:1887/70770 Слободан приступ. 
  • Lipiński, Edward (2001). Semitic Languages: Outline of a Comparative Grammar. Peeters Publishers. стр. 21—22. ISBN 978-90-429-0815-4. 
  • Ruhlen, Merritt (1991). A Guide to the World's Languages: Classification. Stanford University Press. ISBN 9780804718943. Приступљено 25. 8. 2020. 
  • Sands, Bonny Eva (1998). Eastern and Southern African Khoisan: Evaluating Claims of Distant Linguistic Relationships. R. Köppe. ISBN 978-3-89645-142-2. Приступљено 28. 4. 2021. 
  • Sands, Bonny (2009). „Africa's Linguistic Diversity”. Language and Linguistics Compass. 3 (2): 559—580. doi:10.1111/j.1749-818x.2008.00124.x. 
  • Shillington, Kevin (2005). Encyclopedia of African History: A - G.. 1. Taylor & Francis. ISBN 978-1-57958-245-6. Приступљено 28. 4. 2021. 
  • Trombetti, Alfredo (1905). L'unità d'origine del linguaggio (на језику: италијански). Bologna: Libreria Treves di Luigi Beltrami. Приступљено 28. 4. 2021. 
  • Wichmann, Søren; Grant, Anthony (2012). Quantitative Approaches to Linguistic Diversity: Commemorating the Centenary of the Birth of Morris Swadesh. стр. 73. ISBN 978-9027202659. 
  • Anthony, David. 2007. The Horse, the Wheel, and Language: How Bronze-Age Riders from the Eurasian Steppes Shaped the Modern World. Princeton: Princeton University Press.
  • Barnett, William; Hoopes, John, ур. (1995). The emergence of pottery : technology and innovation in ancient societies. Washington: Smithsonian Institution Press. ISBN 1-56098-517-8. 
  • Bender, Lionel et al. 2003. Selected Comparative-Historical Afro-Asiatic Studies in Memory of Igor M. Diakonoff. LINCOM.
  • Bomhard, Alan R. 1996. Indo-European and the Nostratic Hypothesis. Signum.
  • Diakonoff, Igor M. 1988. Afrasian Languages. Moscow: Nauka.
  • Diakonoff, Igor M. 1996. "Some reflections on the Afrasian linguistic macrofamily." Journal of Near Eastern Studies 55, 293.
  • Diakonoff, Igor M. 1998. "The earliest Semitic society: Linguistic data." Journal of Semitic Studies 43, 209.
  • Dimmendaal, Gerrit, and Erhard Voeltz. 2007. "Africa". In Christopher Moseley, ed., Encyclopedia of the world's endangered languages.
  • Ehret, Christopher. 1995. Reconstructing Proto-Afroasiatic (Proto-Afrasian): Vowels, Tone, Consonants, and Vocabulary. Berkeley and Los Angeles: University of California Press.
  • Ehret, Christopher. 1997. Abstract Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2012) of "The lessons of deep-time historical-comparative reconstruction in Afroasiatic: reflections on Reconstructing Proto-Afroasiatic: Vowels, Tone, Consonants, and Vocabulary (U.C. Press, 1995)", paper delivered at the Twenty-fifth Annual Meeting of the North American Conference on Afro-Asiatic Linguistics, held in Miami, Florida, on 21–23 March 1997.
  • Finnegan, Ruth H. 1970. "Afro-Asiatic languages West Africa". Oral Literature in Africa, pg 558.
  • Fleming, Harold C. 2006. Ongota: A Decisive Language in African Prehistory. Wiesbaden: Otto Harrassowitz.
  • Greenberg, Joseph H. 1950. "Studies in African linguistic classification: IV. Hamito-Semitic." Southwestern Journal of Anthropology 6, 47–63.
  • Greenberg, Joseph H. 1955. Studies in African Linguistic Classification. New Haven: Compass Publishing Company. (Photo-offset reprint of the SJA articles with minor corrections.)
  • Greenberg, Joseph H. (1963). The Languages of Africa. Bloomington: Indiana University. . (Heavily revised version of Greenberg 1955)
  • Greenberg, Joseph H. 1966. The Languages of Africa (2nd ed. with additions and corrections). Bloomington: Indiana University.
  • Greenberg, Joseph H. 1981. "African linguistic classification." General History of Africa, Volume 1: Methodology and African Prehistory, edited by Joseph Ki-Zerbo, 292–308. Berkeley and Los Angeles: University of California Press.
  • Greenberg, Joseph H. 2000–2002. Indo-European and Its Closest Relatives: The Eurasiatic Language Family, Volume 1: Grammar, Volume 2: Lexicon. Stanford: Stanford University Press.
  • Hayward, R. J. 1995. "The challenge of Omotic: an inaugural lecture delivered on 17 February 1994". London: School of Oriental and African Studies, University of London.
  • Heine, Bernd and Derek Nurse. 2000. African Languages, Chapter 4. Cambridge University Press.
  • Hodge, Carleton T. (editor). 1971. Afroasiatic: A Survey. The Hague – Paris: Mouton.
  • Hodge, Carleton T. 1991. "Indo-European and Afro-Asiatic." In Sydney M. Lamb and E. Douglas Mitchell (editors), Sprung from Some Common Source: Investigations into the Prehistory of Languages, Stanford, California: Stanford University Press, 141–165.
  • Huehnergard, John. 2004. "Afro-Asiatic." In R.D. Woodard (editor), The Cambridge Encyclopedia of the World’s Ancient Languages, Cambridge – New York, 2004, 138–159.
  • Militarev, Alexander. "Towards the genetic affiliation of Ongota, a nearly-extinct language of Ethiopia," 60 pp. In Orientalia et Classica: Papers of the Institute of Oriental and Classical Studies, Issue 5. Moscow. (Forthcoming.)
  • Newman, Paul. 1980. The Classification of Chadic within Afroasiatic. Leiden: Universitaire Pers Leiden.
  • Theil, R. 2006. Is Omotic Afro-Asiatic? Proceedings from the David Dwyer retirement symposium, Michigan State University, East Lansing, 21 October 2006.
  • Zuckermann, Ghil'ad (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-3869-5. 
  • Zuckermann, Ghil'ad (2012). Burning Issues in Afro-Asiatic Linguistics. Cambridge Scholars. ISBN 978-1-4438-4070-5. 
  • Zuckermann, Ghil'ad (2020). Revivalistics: From the Genesis of Israeli to Language Reclamation in Australia and Beyond. Oxford University Press. ISBN 9780199812790. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Афроазијски језици на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Афроазијски_језици&oldid=28458786”