Пређи на садржај

Ања Тончић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ања Тончић
Место рођењаБеоград, Србија
ЗанимањеУметница
НаградеНаграда Факултета ликовних уметности за сликарство "Риста и Бета Вукановић"

Ања Тончић[1][2] (1996, Београд) дипломирала је и мастерирала на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку сликарство. Од 2013. учесница је на преко 85 групних и 12 самосталних излагачких пројеката у земљи и иностранству. Од 2019. године је представница Савета Ректората Универзитета уметности у Београду. Чланица је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 2020. године. Добитница је више награда, укључујући откупну награду Галерије Фабриано[3] (Италија) и „Риста и Бета Вукановић – сликарска награда[4] у Београду. Њени радови се налазе у колекцијама Галерије X Витамин[5][6], Галерије ОСТЕН у Македонији[7], Галерије Фабриано[3] у Италији, Галерије Деген у Базелу, као и у приватним колекцијама у Србији, Аустрији, Швајцарској, САД и Индији. Живи и ради у Београду.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ања је завршила Прву београдску гимназију. Дипломирала је 2018. године и мастерирала 2019. године на Факултету ликовних уметности у Београду, обе на одсеку за сликарство под менторством професора Милете Продановића. Изабрана је за најбољег студента генерације 2019. године Факултета ликовних уметности у Београду. За своје радове добила је девет награда, укључујући Добитница је стипендије за младе таленте Министарства просвете Србије, као и стипендије за најуспешније студенте Србије фонда „Доситеја“.

Други о њеном раду

[уреди | уреди извор]

„Ања Тончић преиспитује начине привидно статичних оквира ликовне уметности у својим техничким дометима како би створила призоре и реакције који се не баве ни апстракцијом ни репрезентацијом, већ проширују границе приказа физичких процеса као што су ритам, осцилација и светлост у сврси креативних агенса. Користећи монохроматску скалу, ауторка креира међуодносе динамичких вредности, сличне онима које у музици познајемо као композицију у акустичним релацијама; то јест, састав универзалних система, независтан од наратива, дескрипције или спектакла материјалних усиљености. Ипак, ауторка остаје прецизна у погледу сложених система (пренос лонгитудиналних таласа, хармонијских осцилатора, електромагнетне индукције...), које проучава на егзактном нивоу у оквиру истраживања с ИТП-ом (Институт за теоријску физику – Technische Universitat) у Бечу, од 2019. године до сада, али их генерише у уметничком смислу не намећући посматрачу стриктно аналитички задатак. Њено често свесно поигравање на дводимензионалним основама као што су празан папир или бело платно јесте оно што њену праксу издваја и отклања од покушаја симулације, иако своје радове комбинује с објектима рефлексије – стаклени премаз и огледала, извор светлости никада није вештачки и рефракције (преламања), упркос својој природи, искључиво су грађени на овим делима током конструисања интерференција гестова, што чини готово немогућим да се предетерминише ток једног рада. Непатвореност овакве ритмичке импровизације јесте оно у чему ауторка проналази циљ тежећи да сферу егзактног третира као поље варијабилности и предмет нужног индивидуалног искуства, а не теорије. Пракса Ање Тончић бави се виртуелношћу и сензибилном страном научних дисциплина. Чин сите-специфиц инсталација и ручног изведених трагова пружа уметници идентитет између размишљања и предузимања акције у вези с аналогијама између науке и визуелне уметности. Директна и сирова енергија ове серије радова укључује гледаоца од првог тренутка, али иако оваква темељно изведена артикулација пејзажа реактивних форми улази у наша чула, она у исто време и пориче наше присуство, наговештавајући опасности бесконачних апсолута.” Исидора Хаврот[8][9]

Изложбе (избор)

[уреди | уреди извор]
  • 2019 - Изложба награђених студената Факултета ликовних уметности, Галерија ФЛУ, Београд
  • 2019 - „СЕЋАЊЕ - 20 година после”, Студентски културни центар, Београд
  • 2018 - ОСТЕН бијенале цртежа, Скопље, Македонија

Ања Тончић, Опремање ентеријера сликама, Руски пословни клуб[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ VR-All-Art. „Anja Toncic”. VR-All-Art (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14. 
  2. ^ „Anja Tončić”. Secondary Archive (на језику: пољски). Приступљено 2024-12-14. 
  3. ^ а б „Fabriano – Paper for art, school, and office since 1264”. Fabriano (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14. 
  4. ^ [chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://flu.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/03/Velika-nagrada-Beta-I-Rista-Vukanovi%C4%87-slikari.pdf „Велика награда Бета и Риста Вукановић”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF). Приступљено 14. 12. 2024. 
  5. ^ „X Vitamin” (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14. 
  6. ^ VR-All-Art. „Anja Tončić - VR Exhibition”. VR-All-Art (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14. 
  7. ^ Gallery, Osten. „Osten World Gallery - Skopje, Macedonia”. osten.mk (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14. 
  8. ^ „Arte - - Vesti”. www.arte.rs. Приступљено 2024-12-14. 
  9. ^ „Izložba "Parallax" Anje Tončić”. Dom omladine Beograda (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14. 
  10. ^ „Anja Tončić Ind Sr”. calameo.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14.