Бермет
Бермет је традиционално карловачко слатко ароматизовано вино, оригиналног укуса, најчешће са 16—18% алкохола. Прави се од црвеног или белог грожђа из винограда са падина Фрушке горе, уз додатак лековитих трава.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Ароматизовано вино Бермет производи се у Сремском виногорју.[2] Прво се производио у оквиру 35 фрушкогорских средњевековних манастира.[3] Највећи број произвођача овог вина налази се у Сремским Карловцима, Баноштору и другим местима Сремског виноградарског краја.[4] Сремски Карловци су током неколико векова сматрани за српску престоницу вина одакле су још у 15. веку она извожена у Чешку, Пољску, Швајцарску, Молдавију и Белгију. Управо ту је развијено виноградарство, једно од најстаријих у Европи.[5] Бермет је аутентично вино овога краја специјално слаткасто – горко вино, које је чешће рубин, а ређе беле боје.[6] Тачан рецепт за производњу карловачког бермета познат је само неколиким породицама из Сремских Карловаца, а најчешће се помиње 27 врста биљака од којих се при производњи користе корен који даје умерену горчину, цвет који доноси вину мирис и плод који носи освежавајући и слаткаст укус.[7] Бермет се прави тако што се у бурад ставља ред грожђа, ред ароматичних травки и тако до врха када се налива прошлогодишњим вином. Буре стоји затворено три месеца.[8] Служи се као десертно вино или аперитив.[9]
Ароматично биље
[уреди | уреди извор]Ароматично биље даје особен укус бермету. Најчешће се помињу пелен, чемерика, слачица, цимет, кора од наранџе, иђирот.[10] Може да се додаје и рен, лишће дуње и вишње.[11]
Захарије Орфелин
[уреди | уреди извор]Пишући о рецептима за производњу вина, Захарије Орфелин наводи да се рецептура за израду бермета разликовала од куће до куће. Захарије је дао рецепт који се одомаћио са разним модификација по Фрушкој гори.[12] Свака породица имала је свој тајни рецепт да би бермету удахнула аутентичност. Због разлика у рецептури, бермет се у начелу дели на манастирски бермет и бермет произведен у приватним винаријама. Аутентични бермет трговци су тридесетих година 20. века извозили у САД, а служен је на руском, бечком и енглеском двору.[6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Полић, Марјан (2003). „Три славна вина : како су настајали шилер, бермет и аусбрух”. Лоза и вино. 1: 169—172.
- ^ O прављењу бермета. - У: Тежак, 31. октобар 1871.
- ^ Томашевић, Драган (2010/2011). „Бермет”. Кровови. 24/25: 149—150.
- ^ „Како сачувати бермет”. Вино. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Сремски Карловци”. Serbia. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б „Бермет - племенита капљица са биљем”. Викендица. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ Miljić, Uroš; Puškaš, Vladimir (2012). „Medicinal Plants in Bermet, Serbian Aromatic Wine” (PDF). Acta agriculturae Serbica. 17, broj 34: 83—92. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Bermet, vino sa Titanika”. Via balkans. Приступљено 26. 1. 2018.
- ^ Бермет - пелинаш. - У: Тежак, 15. децембар 1913.
- ^ Бермет. - У: Тежак, 1. март 1887.
- ^ Прављење бермета. - У: Тежак, 11. август 1891.
- ^ Вино бермет. - У: Тежак, 9. октобар 1927.
Литература
[уреди | уреди извор]- Више аутора (2016). Лексикони националних паркова Србије - Фрушка гора. Београд: ЈП Службени гласник - Географски институт "Јован Цвијић" САНУ. стр. 35—36. ISBN 978-86-519-1900-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Како је карловачки бермет освојио Европу и препливао океан”. Политика. Приступљено 26. 1. 2018.
- Како се долази до јефтиног бермета
- Цврка из ђачког живота
