Бригада Фонтанот
| 24. италијанска НО бригада „Фонтанот” | |
|---|---|
 Борци бригаде Фонтанот на путу према Семичу | |
| Постојање | 16. децембар 1944 – 20. мај 1945. Место формирања: Храст, код Долњег Сухора |
| Формација | три батаљона |
| Јачина | 840 бораца[1] |
| Део | Народноослободилачке војске Југославије |
| Ангажовање | |
| Одликовања | Орден братства и јединства |
Народноослободилачка бригада „Фонтанот” (позната и као 24. италијанска народноослободилачка бригада „Фонтанот”) формирана је наредбом Главног штаба Словеније 16. децембра 1944. године у селу Храсту код Долњег Сухора, Бела Крајина. Име је добила по Винчију Фонтаноту, погинулом борцу и организатору Тржашког ударног батаљона.[1]
У бригаду су ушли борци италијанске народности, који су се у лето 1944. добровољно прикључили Народноослободилачкој војсци Југославије са подручја Трста и Монфалконеа. Бригада је по формирању ушла у састав Седмог корпуса НОВЈ, а у поератвном погледу била је под 15. или 18. дивизијом. При формирању, бригада је имала 3 батаљона са око 840 бораца.[1][2]
У саставу дивизија учестовала је у борбама на сектору Ново Место и у Сухој крајини; 19. марта у рејону села Руперч Врх-Бирчна Вас-Тежке Воде 8. словеначка бригада и бригада Фонтанот заједно су напале и, после вишечасовне борбе, одбациле у Ново Место немачко-домобранске снаге, спречивши им продор у Белу крајину.[2] Посебно се истакла априла 1945. године, на положајима села Смука-Кравски врх, 10. и 11. априла, кад је у оштрим сударима с немачким снагама претрпела тешке губитке. Бригада је 30. априла ушла у састав дивизије „Гарибалди Натисоне”.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Војна енциклопедија (књига друга). Београд 1971, 3. стр.
- ^ а б Hronologija narodnooslobodilačkog rata 1941-1945
