Бруснички мајдани камена
Бруснички мајдани камена налазе се у атару села Брусница, општина Горњи Милановац. Сматра се да је село по овом камену од којих се праве брусеви управо и добило име.[1] У Брусници су постојала два мајдана камена: Мауковац и Тоцилине. Црвенкасти мауковачки и жућкаст тоцилински пешчар приближне су тврдоће.[2]
Својства камена
[уреди | уреди извор]Пешчари су седиментне стене настале таложењем минерала различитог састава и величине зрна. Њихова употреба претежно зависи од крупноће гранулата.
Употреба
[уреди | уреди извор]У прошлости, камен из брусничких мајдана највише је коришћен за различите намене у грађевинарству и прављење камених корита. Жућкасти пешчар најфиније структуре употребљаван је за израду брусева и тоцила.[3] Велику примену имао је и у изради надгробних споменика таковског и љубићског краја.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1.
- ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- ^ Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Кон зервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Конзервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7.
- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1.