Пређи на садржај

Вељко Батровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вељко Батровић
Лични подаци
Пуно име Вељко Батровић
Датум рођења (1994-03-05)5. март 1994.(30 год.)
Место рођења Подгорица, СР Југославија
Висина 1,77 m
Позиција офанзивни везни
Јуниорска каријера
2008—2010 Бубамара ревита
2010 Партизан
2011 Могрен
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2011 Зета 1 (0)
2012—2015 Виђев Лођ 58 (4)
2015—2016 Заврч 25 (6)
2016—2017 Домжале 10 (0)
2017 Кршко 4 (0)
2018—2019 Етар 41 (11)
2019 Раднички Ниш 7 (1)
2020 Септември Софија
2020—2021 Панахаики 26 (8)
2021 Олимпијакос Волос 7 (1)
2022 Астерас Влахиоти 12 (2)
2022—2023 Ираклис Лариса 8 (0)
2023 Анагениси Кардица 15 (1)
2023— Будућност Подгорица 4 (2)
Репрезентативна каријера
2013—2016 Црна Гора до 21 2 (0)
* Датум актуелизовања: 16. октобар 2023.

Вељко Батровић (Подгорица, 5. март 1994) црногорски је фудбалер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Батровић је у млађим категоријама играо за школу фудбала Бубамара ревита. Док је играо у млађим категоријама за њега су интересовање показали Арсенал, ПСЖ а био је и у кампу италијанског Милана.[1] Током 2010. године се прикључио београдском Партизану,[2] али ипак након шест месеци клуб је одустао од његовог ангажовања због високог обештећења које је тражио његов матични клуб.[3] Након тога је кратко био у екипи Могрена да би потом прешао у Зету у чијем дресу је дебитовао крајем сезоне 2010/11, одигравши један меч у Првој лиги Црне Горе.[4]

У јануару 2012. потписује уговор са екипом Виђева из Лођа.[5] У пољском клубу је провео наредне четири сезоне. У прве две сезоне је углавном био на клупи, али у друге две је био стандардан. Одиграо је за Виђев укупно 58 првенствених мечева на којима је постигао четири гола.[4] У сезони 2015/16. је играо за словеначког прволигаша Заврч, у чијем дресу је одиграо 25 првенствених утакмица на којима је био стрелац шест пута.[4] У лето 2016. године прелази у Домжале,[6] у чијем дресу је током сезоне 2016/17. одиграо само десет првенствених утакмица.[4] Након Домжала прелази у још један словеначки клуб Кршко где је током првог дела сезоне 2017/18. одиграо само четири првенствене утакмице.[4]

У зимском прелазном року сезоне 2017/18. прелази у бугарски клуб Етар из Великог Трнова. У овом клубу је провео наредних сезону и по и одиграо укупно 41 првенствену утакмицу, уз 11 постигнутих голова.[4] У јуну 2019. године потписао је двогодишњи уговор са Радничким из Ниша.[7] У Радничком је провео једну полусезону након чега је напустио клуб, а у фебруару 2020. је потписао уговор са бугарским друголигашем Септемвријем из Софије.[8] У јулу 2020. прешао је грчког друголигаша Панахаики.[9] Наредне три године је провео у Грчкој, променивши притом неколико клубова, да би се у августу 2023. вратио у црногорски фудбал и потписао за подгоричку Будућност.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ПСЖ краде црногорског бисера”. novosti.rs. 5. 1. 2010. Приступљено 12. 6. 2019. 
  2. ^ „Вељко Батровић у Партизану”. b92.net. 6. 8. 2010. Приступљено 12. 6. 2019. 
  3. ^ „Батровић прескуп за Партизан”. b92.net. 13. 2. 2011. Приступљено 12. 6. 2019. 
  4. ^ а б в г д ђ „Вељко Батровић”. soccerway.com. Приступљено 12. 6. 2019. 
  5. ^ „Вељко Батровић у Виђеву из Лођа”. vijesti.me. 28. 1. 2012. Приступљено 12. 6. 2019. 
  6. ^ „Veljko Batrović novi član rumene družine” (на језику: словеначки). nkdomzale.si. Архивирано из оригинала 31. 10. 2023. г. Приступљено 12. 6. 2019. 
  7. ^ „Званично: Батровић у Радничком две сезоне”. mozzartsport.com. 11. 6. 2019. Приступљено 12. 6. 2019. 
  8. ^ „Batrović se vratio u Bugarsku”. dan.co.me. Приступљено 18. 2. 2020. 
  9. ^ „Batrović potpisao za Panahaiki”. dan.co.me. Приступљено 30. 7. 2020. 
  10. ^ „Batrović za LOB SPORT: U Podgorici želim da doživim atmosferu iz Poljske”. lobsport.me. 10. 8. 2023. Приступљено 3. 10. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]