Пређи на садржај

Грађански немири у Албанији 1997.

С Википедије, слободне енциклопедије
Грађански немири у Албанији 1997.

Евакуација грађана САД током операције Сребрно буђење
Време16. јануар — 11. август 1997.
(6 месеци, 3 седмице и 5 дана)
Место
Исход нови парламентарни избори
Сукобљене стране

Албанија Побуњеници

  • наоружани цивили који су изгубили своја имања
  • пребегли из Војске Албаније
  • Комитети спасења

Албанија Влада

Уједињене нације мисије СБ УН

Јачина
непознато Албанија 30.000 војника
7.000+ миротвораца
Жртве и губици
2.000—3.800 цивила и припадника војске, полиције и тајне полиције

Грађански немири у Албанији 1997. били су изазвани неуспехом пирамидалних шема у Албанији убрзо након транзиције на тржишну привреду. Влада је срушена и више од 2.000 људи је убијено.[1][2] Разни други извори такође описују насиље које је уследило као побуна која је постепено ескалирала у грађански рат.

До јануара 1997. грађани Албаније, који су изгубили укупно 1,2 милијарде долара, изашли су на протесте на улице. Почевши од фебруара, хиљаде грађана покренуло је свакодневне протесте тражећи надокнаду новца од Владе, за коју су веровали да је профитирала од тих шема. Председник Владе Александер Мекси је 1. марта поднео оставку, а 2. марта председник Сали Бериша прогласио је ванредно стање.[3]

Након што је побуна окончана, део оружја опљачканог из касарни и залиха Војске Албаније набавила је Ослободилачка војска Косова, а многа су послата у рат на Косову и Метохији који је уследио.[4][5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jarvis, Christopher (март 2000). „The Rise and Fall of Albania's Pyramid Schemes”. Finance & Development: A Quarterly Magazine of the IMF. 
  2. ^ „Crisis in Albania”. Public Broadcasting Service. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 23. 8. 2017. 
  3. ^ Pike, John. „Albanian Civil War (1997)”. Globalsecurity.org. Приступљено 14. 6. 2010. 
  4. ^ „Kosovo: Background to crisis (March 1999)”. Архивирано из оригинала 15. 5. 2008. г. Приступљено 17. 6. 2010. „Following the February/March 1997 looting of Albanian Army barracks and depots, weapons became even more readily available. The current price for a Kalashnikov is barely US$300, and the most conservative estimates of Albanians' stocks now start at 25,000 hidden AK assault rifles. Also available are anti-tank weapons, rifle and hand grenades and even small-calibre mortars and anti-aircraft guns. 
  5. ^ Robert Bideleux (11. 11. 1998). „Kosovo's Conflict”. History Today. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]