Пређи на садржај

Гулхан парк

Координате: 41° 00′ 46″ С; 28° 58′ 50″ И / 41.0127° С; 28.9805° И / 41.0127; 28.9805
С Википедије, слободне енциклопедије

41° 00′ 46″ С; 28° 58′ 50″ И / 41.0127° С; 28.9805° И / 41.0127; 28.9805

Гулхан парк
Гулхан парк
Положај
Место Истанбул
Општина Фатих
Држава Турска
Координате 41° 00′ 46″ С; 28° 58′ 50″ И / 41.0127° С; 28.9805° И / 41.0127; 28.9805
Карактеристике
Површина 163 ha
Тип парка градски парк
Заштита и посећеност
Година изградње 1912.
Остало
Веб презентација https://gulhanepark.org/

Гулхан парк (тур. Gülhane Parkı, срп. Парк куће ружа);[I] је историјски урбани парк у Истанбулу (тур. İstanbul), Турска (тур. Türkiye Cumhuriyeti). Налази се у некадашњем округу Еминон (тур. Eminönü), који је тренутно део округа Фатих,[2] у близини Палате Топкапи (тур. Topkapı Sarayı). Са површином од око 163 хектара, Гулхан парк у Истанбулу је најстарији и један од највећих урбаних паркова турске.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Гулхан парк је некада био део спољних вртова палате Топкапи, током Османског царства. Састојао се из шумарака и вртова ружа (али је првобитно у основи био шума). Парк је историјско место где је проглашен Танзимат Ферман (тур. Tanzimât Fermânı), познат и као Гулхански едикт (тур. Gülhane Hatt-ı Şerif). Танзиматски едикт[II] је био први конкретан корак демократизације у турској историји[5]

Главна алеја Гулхан парка

Он је покренуо Танзиматске реформе у Османском царству, које су модернизовале царство, изједначивши пред законом све османске грађане, без обзира на вероисповест.[6] Прочитао га је у Гулхан парку 3. новембра 1839. године водећи државник, дипломата и реформатор у царству, велики везир Мустафа Решид-паша (тур. Koca Mustafa Reşid Paşa),[III] па се зато назива и Гулхански едикт. Организација парка потиче из времена истанбулског градоначелника, професора Џемила Топузлуа (тур. Cemil Topuzlu),[IV] када је 1912. године отворен за јавност. Парк је имао рекреационе зоне, кафиће, дечије и забавне паркове а касније је направљен и мали зоолошки врт. У парку је 1926. године постављена и прва Ататуркова статуа у Турској, дело аустријског уметника Хајнриха Крипела (нем. Heinrich Krippel)[V][10] Парк је годинама био у лошем и трошном стању, да би га градска власт Истанбула обновила 2003. године и довела у стање које подсећа на његов некадашњи сјај. Парк је прошао кроз велико реновирања па су уклоњени зоолошки врт, забавни парк и простори за пикник, повећавајући тако отворени простор. Стазе су поправљене а мало језеро са фонтаном је реновирано у модерном стилу. Уклањањем бетонских конструкција, парк је повратио свој природни пејзаж из 1950-их, отварајући поглед ка дрвећу које датира из 19. века. На улазу у парк, са десне стране, налазе се бисте истанбулских градоначелника. Кроз средину парка пролази стаза са дрворедом. Лево и десно од ове стазе налазе се одморишта и дечија игралишта. Десно од падине која се спушта према Босфору налази се статуа народног уметника Ашика Вејсела (тур. Aşık Veysel),[VI][12] док се на њеном врху налази Готски стуб (тур. Gotlar Sütunu),[VII] који је најстарији споменик у Истанбулу из периода римске владавине.[15] У централном делу парка, непосредно поред главне алеје, током радова на уређењу парка 1913. године, случајно је откривена испод рушевина мала озидана цистерна, позната као Гулхан парк цистерна (тур. Gülhane Sarnıcı), или Цистерна Светог Ђорђа,[16] која је датирана на период између петог и седмог века. У другој половини двадесетог века коришћена ја као акваријум малог зоолошког врта који је тада постојао. У периоду 2003-2004 године вршена су ископавања изнад цистерна и радови на њеном обнављању. Наредних година цистерна је затворена за јавност да би од 2023. године била отворена као уметничка галерија Гулхан Санат (тур. Gülhane Sanat).[17]

Језеро са фонтаном

Маја 2008. године, у некадашњим коњушницама Топкапи палате, на западној ивици парка отворен је Музеј историје исламске науке и технике (тур. İslam Bilim ve Teknoloji Tarihi Müzesi).[18] Музеј садржи 140 реплика изума од 8. до 16. века из: астрономије, географије, хемије, геодезије, оптике, медицине, архитектуре и физике.[18] Један од важних делова историјског и културног наслеђа Гулхан парка је и Парадни павиљон (тур. Alay Köşkü), који су користили султани током османског периода за посматрање дефилеа. Оригинални Парадни павиљон је вероватно изграђен у 15. веку за време владавине султана Мехмеда II Освајача (тур. II. Mehmet).[16] Тренутна верзија Павиљона направљена је 1819. године за султана Махмуда II (тур. II. Mahmud).[16] Дуга камена рампа која води до главног улаза, је путања којим би султан долазио на коњу да гледа поворку. Ову зграду сада користи Универзитет у Истанбулу (тур. İstanbul Üniversitesi) и у њој се налази Ахмет Хамди Танпинар музеј турске књижевности (тур. Ahmet Hamdi Tanpınar Edebiyat Müze) са библиотеком.[VIII][20] У парку се одржава и Фестивал ружа (тур. Gül Festivali), са мноштвом разних манифестација које се одигравају у ружичњацима парка. Ови догађаји укључују: такмичење у мирису ружа, посете ружичњаку, музичке и плесне наступе на тему ружа, као и продају производа од ружа.[21]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Topkapi2
    Поглед на Гулхан парк са Топкапи палате
  • Topkapifromafar
    Поглед са мора на Гулхан парк и Топкапи палату
  • Goths' Column, Gulhane Park, Istanbul, 2017
    Готски стуб
  • 20131205 Istanbul 003
    Западни део парка
  • Park
    Источни део парка
  • Alay Kiosk Istanbul March 2008b
    Парадни павиљон
  • Istanbul Museum of The History of Science and Technology in Islam
    Музеј историје исламске науке и технике

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Назив потиче од речи персијског порекла Gulkhāna (перс. گلخانه, срп. Кућа цвећа).[1]
  2. ^ Едикт (лат. edictum) је проглас (документ), којим се званично објављује неки закон.[4]
  3. ^ Мустафа Решид-паша био је велики везир за време владавине султана Абдулмеџида I (тур. Abdülmecid I) 1839–1861.[7]
  4. ^ Познат и као Џемил-паша (тур. Cemil Paşa), 18. март 1866–25. јануар 1958. Сматра се суоснивачем модерне турске хирургије и први турски хирург школован у западној Европи. Такође је био лични лекар османске владарске породице и градоначелник Истанбула у неколико наврата: 18. август 1912–7. новембар 1914, 28. август 1918–15. децембар 1918, 5. мај 1919–28. фебруар 1920. Гулхан Парк је од спољних вртова палате Топкапи претворен у парк захваљујући његовој иницијативи.[8]
  5. ^ Хајнриха Крипел (27. септембар 1883–5. април 1945), био је аустријски вајар, сликар, мајстор бакрореза и илустратор.[9]
  6. ^ Рођен као Вејсел Шатироглу (тур. Veysel Şatıroğlu), 25. октобар 1894–21. март 1973; био је виртуоз на музичком инструменту саз (pers. ساز‎, sāz) и народни песник.[11]
  7. ^ Стуб је висок 18,5 метара и највероватније је подигнут од 268. до 270. године, у време Клаудија II Готског (лат. Marcus Aurelius Claudius Gothicus) у знак сећања на римску победу над Готима.[13] Постоје и мишљења да је постављен у време Константина Великог (лат. Constantinus Magnus), који је такође остварио велике победе над Готима.[14]
  8. ^ Ахмет Хамди Танпинар (тур. Ahmet Hamdi Tanpınar); 23. јун 1901. — 24. јануар 1962) је био турски: песник, приповедач, есејиста и филозоф.[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Gülhane Park”. FamousFix.com. Приступљено 2024-11-18. 
  2. ^ „Fatih”. We Love Istanbul (на језику: енглески). 2014-03-16. Приступљено 2024-11-07. 
  3. ^ „Visit Istanbul”. visit.istanbul. Приступљено 2024-11-18. 
  4. ^ Ћосић, Павле (2018). Српски речник синонима. Нови Сад: Прометеј, Корнет. ISBN 978-86-515-1346-9. 
  5. ^ „Tanzimat Fermani 1839 - TÜRK ANAYASA HUKUKU SİTESİ”. anayasa.gen.tr. Приступљено 2024-11-10. 
  6. ^ „Tanzimat Reforms”. rpl.hds.harvard.edu (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-18. 
  7. ^ The new encyclopaedia Britannica. Encyclopaedia Britannica, Inc. (15. изд.). Chicago, Ill. ISBN 9781593398378. OCLC 351325565. 
  8. ^ Yildirim Okta, Birge; Okta, Birge YILDIRIM (2017). „Urban Transformations In İstanbul During The Term Of Mayor Cemil Topuzlu”. METU Journal of the Faculty of Architecture. ISSN 0258-5316. doi:10.4305/METU.JFA.2017.1.2. hdl:11511/50644 Слободан приступ. 
  9. ^ „Krippel, Heinrich (1883-1945), Bildhauer”. www.biographien.ac.at. Приступљено 2024-11-18. 
  10. ^ „Bir Başkentin Oluşumu: Avusturyalı, Alman ve İsviçreli Mimarların İzleri - Mimarlar - Heinrich Krippel - Goethe-Institut ”. www.goethe.de. Приступљено 2024-11-11. 
  11. ^ „Asik Veysel Biography”. web.archive.org. 2003-12-09. Архивирано из оригинала 09. 12. 2003. г. Приступљено 2024-11-18. 
  12. ^ H, Coşkun (2021). „The traces of Alevi and Bektashi culture in the folk songs of the Asik Veysel”. Türk Kültürü ve Hacı Bektaş Veli Araştırma Dergisi = Turkish Culture & Haci Bektas Veli Research Quarterly. ISSN 1306-8253. S2CID 234510155. doi:10.34189/HBV.96.023 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 29. 08. 2023. г. Приступљено 11. 11. 2024. 
  13. ^ Janin, Raymond (1964). Constantinople byzantine: développement urbain et répertoire topographique. Paris: Institut Français d’Études Byzantines, σελ. 85.
  14. ^ „Column of the Goths (Gotlar Sütunu)” (на језику: енглески). 2019-02-20. Приступљено 2024-11-18. 
  15. ^ Mango, Cyril (2000). Talbot, Alice Mary, ур. „The Triumphal Way of Constantinople and the Golden Gate”. Dumbarton Oaks Papers. Dumbarton Oaks Research Library and Collection, Washington, D.C. No. 54: pp. 173-188. 
  16. ^ а б в „Gülhane – Turkey from the Inside” (на језику: енглески). 2024-03-25. Приступљено 2024-11-17. 
  17. ^ „Gülhane Park Cistern”. The Byzantine Legacy (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-18. 
  18. ^ а б „İSTANBUL TÜRK İSLAM BİLİM VE TEKNOLOJİ TARİHİ MÜZESİ”. sanalmuze.gov.tr. Приступљено 2024-11-11. 
  19. ^ „Ahmet Hamdi Tanpınar Kimdir? - Ahmet Hamdi Tanpınar Hayatı ve Biyografisi”. Haberler (на језику: турски). Приступљено 2024-11-18. 
  20. ^ „Tanpınar museum and library: Shrine for Turkish literature”. Hürriyet Daily News (на језику: енглески). 2014-02-21. Приступљено 2024-11-17. 
  21. ^ „İstanbul'un Yeşil Kalbi: Gülhane Parkı Gezi Rehberi - Nerede? - Geziliste” (на језику: турски). 2023-11-12. Приступљено 2024-11-11. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapi Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. 336 pages. ISBN 0-262-14050-0.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гулхан_парк&oldid=28914643”