Пређи на садржај

Даворин Савник

С Википедије, слободне енциклопедије
Даворин Савник
Датум рођења(1929-09-07)7. септембар 1929.
Место рођењаКрањ, Краљевина СХС
Датум смрти14. април 2014.(2014-04-14) (84 год.)
Место смртиКрањ, Словенија

Даворин Савник (Крањ, 7. септембар 1929 – Крањ, 14. април 2014) био је словеначки и југословенски индустријски дизајнер и архитекта. Светску славу стекао је дизајном телефона ЕТА 80, произведеног у фабрици „Искра” из Крања 1978. године.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Даворин Савник рођен је у Крању 1929. године. Студирао је на Архитектонско-грађевинском и геодетском факултету и на Музичкој академији у Љубљани. После студија у Љубљани уписао се на Високу школу индустријског дизајна у Готвалдову (данас Злин) у Чешкој. Додатно се усавршавао у Великој Британији, Италији и САД.

У почетку се бавио музиком, а касније се запослио као дизајнер у фабрици „Искра” из Крања, где је радио дуги низ година. По напуштању „Искре” започео је самосталну каријеру.[2]

Професионални рад

[уреди | уреди извор]

Као дизајнер Даворин Савник радио је у Искри у Крању, у Заводу за аутоматизацију, од 1958. до 1961. године. Од 1968. до 1973. био је директор обликовања у Искра Комерцу у Љубљани, а од 1973. је радио као фриленсер.[1] Дизајнирао је аудиовизуелне и телекомуникационе уређаје, телефоне, електро-техничке и електромедицинске уређаје, ручне алате, кућне апарате и компјутерску опрему.[2]

Био је гост предавач на домаћим и иностраним универзитетима. [1] Стекао је међународну репутацију и о њему су писале новине у Јапану, Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и Русији.[3]

Телефон ЕТА 80

[уреди | уреди извор]
Телефон Искра ЕТА 80 у ПТТ музеју у Београду
Главни чланак: Телефон Искра ЕТА 80

Телефон Искра ЕТА 80 Савник је дизајнирао 1978. године и за дизајн је освојио бројне награде широм света. У „Искри” је произведено више од 5 милиона ових телефона.[2] После успеха који је постигао, због слабе патентне заштите, телефон је плагиран широм света. Према грубим проценама широм света произведено је више од 300 милиона копија.[4] Његови модели телефона ЕТА 80 и ЕТА 85[5] део су сталне поставке Музеја модерне уметности у Њујорку (MoMa),[6] као и Музеја модерне уметности у Минхену,[3] као и ПТТ музеја у Београду.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

За свој рад Даворин Савник добио је, између осталог:

Године 1966. добио је Награду Прешерновог фонда.[2] Такође је добио и награду Словеначког друштва дизајнера, коју додјељује Завод Биг у оквиру Месеца дизајна, а његов је рад уврштен и у збирку Свевременски словеначки дизајн.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Crnčec, Zlatko (27. 4. 2014). „Telefon ETA i u muzeju MoMa u New Yorku”. Novi list. Приступљено 29. 3. 2019. 
  2. ^ а б в г д „Umrl je oblikovalec Davorin Savnik”. Delo. 14. 4. 2014. Приступљено 29. 3. 2019. 
  3. ^ а б „Kako su telefoni Iskra ETA postali ponos Jugoslavije”. CdM. Cafe del Montenegro. 19. 2. 2018. Архивирано из оригинала 29. 03. 2019. г. Приступљено 29. 3. 2019. 
  4. ^ Ovca, Crna (26. 10. 2016). „DA LI SE SEĆATE OVOG TELEFONA: Iskra ETA 80 – crveni telefon koji smo voleli i mi i Amerikanci”. Besno pile. Приступљено 29. 3. 2019. 
  5. ^ Милосављевић, Радмила (17. 1. 2016). „Телефон „искра ета” – понос југословенског дизајна”. Политика. Приступљено 30. 3. 2019. 
  6. ^ „Davorin Savnik”. MoMa. The Museum of Modern Art. Приступљено 29. 3. 2019. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Даворин_Савник&oldid=28570001”