Дело (часопис 1894-1915)
Формат | 25 cm |
---|---|
Власник | Радикална странка |
Издавач | Алекса М. Станојевић |
Уредник | Илија И. Вукићевић |
Оснивање | 1894. |
Језик | српски |
Укидање | 1915. |
Седиште | Београд |
ISSN | 1450-8222 |
ДЕЛО : наука, књижевност и друштвени живот је часопис који је излазио у Београду од 1894. до 1899. и од 1902. до 1915. године. Часопис је био у власништву Радикалне странке, а званични издавач био је Алекса (Аца) М. Станојевић.[1][2]
Историјат
[уреди | уреди извор]Први број часописа изашао је у марту 1894. године. Излазио је у Београду, месечно, у периоду од 1894. до 1899. године, када је због Ивањданског атентата, за који је оптужена Радикална странка у чијем власништву је био часопис, издавање било обустављено. Издавање је обновљено у марту 1902. године и од тада је излажење било редовно до јуна 1914. када је због Првог светског рата издавање било обустављено све до марта 1915. године . У 1915. години, када је часопис и престао да излази, место издавања био је Ниш. Од књ. 2 из 1894. године поднаслов је био Лист за науку, књижевност и друштвени живот. Званични издавач био је Алекса М. Станојевић. Највише прилога било је из књижевности, историје и осталих друштвених наука, са приказима и оценама књига. Управо овај часопис почео је тамо где је стао часопис Отаџбина (1875-1892) Владана Ђорђевића.[1][3]
Периодичност излажења
[уреди | уреди извор]Часопис је излазио једном месечно, а у 1915. години два пута месечно.
Уредници
[уреди | уреди извор]- од књ. 1, св. 1 (1894) Илија И. Вукићевић
- од књ. 1, св. 2 (1894) Стојан М. Протић
- од књ. 5, св. 1 (1895) Милован Ђ. Миловановић
- од књ. 14, св. 1 (1897) Драгољуб М. Павловић
- од књ. 22, св. 2 (1899) Љуба Давидовић
- од књ. 23, св. 1 (1902) Драгољуб М. Павловић
- од књ. 54 (1910) Драгољуб М. Павловић и Риста Ј. Одавић
- од књ. 62 (1912) Драгољуб М. Павловић
- од књ. 70 (1914) Драгољуб М. Павловић и Лазар Марковић
Сарадници
[уреди | уреди извор]Иако је часопис издавала Радикална странка, у њему су сарађивали и припадници других политичких ставова, па се међу сарадницима налазе: Симо Матавуљ, Бранислав Нушић, Јаша М. Продановић, Ђорђе Стратимировић, Богдан Поповић, Јанко Веселиновић, Алекса Шантић, Иво Ћипико, Владислав Петковић - Дис, Владимир Ћоровић, Александар Белић, Недељко Дивац, Јосип Косор, Сима Пандуровић, Радоје Домановић, Бранислав Петронијевић и многи други.[1][2]
Рубрике
[уреди | уреди извор]Садржина часописа била је сврстана у следећим рубрикама:
- Белетристика (Забава)
- Наука
- Књижевност
- Друштвени живот
- Хроника
- Критика и библиографија
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Уједињењу (песма)/ Радован Кошутић, стр. 35, књ. 3 (1894)
-
О шумама југоисточне Србије / Лујо Адамовић, стр. 15, књ. 22 (1899)
-
Пучина (драма) / Бранислав Нушић, св. 1, књ. 23 (1902)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Дело”. Претраживе дигитализоване историјске новине. Приступљено 26. 11. 2020.
- ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 141.
- ^ „Дело : наука, књижевност и друштвени живот”. COBISS+. Приступљено 30. 11. 2020.[мртва веза]