Департмани Колумбије
| Департмани Колумбије и главни дистрикт Distrito Capital y los Departamentos de Colombia (Spanish) | |
|---|---|
.svg) | |
| Категорија | Унитарна држава |
| Локација |  Колумбија |
| Чланице | 32 департмана 1 дистрикт |
| Становништво | 6,407,102 |
| Области | 10.966.500 km² |
| Влада | Влада |
Колумбија је подељена на 32 департмана и један дистрикт (Богота).
Историја
[уреди | уреди извор]Територијална организација Колумбије изгласана је 1886. године. Некада је Колумбија била подељена на мале колумбијске државе: Антикоа, Боливар, Каока, Кундинамарка, Магдалена, Панама, Сантандер и Толима.[1] Нова потписана конституција државе уклања федерализам, спаја све државе и ствара департмане. Неколико година касније, Панама постаје ѕнезависна држава и постаје Република Панама.[2] Департман Атлетико је створен 11. априла 1905. године након што је председник државе Рафаел Рејес одлучио да номинује гувернера за овај департман. Током историје држеве Колумбије су се мењале што је представљало велики проблем становницима и као и локализацији њихових кућа. Мењањем назива департмана и границе истих,[3] становници нису знали којем департману ће припасти. С временом устав Колумбије ограничио је све департмане и тиме је држава учврстила своје границе. Данас се департмани састоје од више општина. Сваки департман има гувернера који се бира сваке четврте године.
Списак департмана
[уреди | уреди извор]| Број | Департман | Гувернор | Демократска странка | Главни град | Простор (km²) | Популација | Датум | Застава |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 00 | Богота[4] | Клаудиа Лопез | Green | Богота | 1.587 | 7.412.566 | 1538 | 
|
| 01 | Амазониас | Жезус Галиндо | Coalición 'Juntos por el Amazonas' | Летисиа[5] | 109.665 | 76.589 | 1991 | .svg){kind=small}
|
| 02 | Антиоква | Анибан Гавириа | Coalición 'Es el Momento de Antioquia' | Меделин[6] | 63.612 | 6.407.102 | 1826 | 
|
| 03 | Араука | Хосе Факундо | Coalición 'Unidos por Arauca' | Араука[7] | 23.818 | 262.174 | 1991 | 
|
| 04 | Атлантико | Елза Ногера | Coalición 'La Clave es la Gente' | Баранкила[8] | 3.388 | 2.535.517 | 1910 | 
|
| 05 | Боливар | Винцент Антонио | Conservative | Картагена[9] | 25.978 | 2.070.110 | 1857 | .svg){kind=small}
|
| 06 | Бојака | Рамеро Багадам | Green | Тунђа[10] | 23.189 | 1.217.376 | 1539 | 
|
| 07 | Калдас | Луис Карлос | Coalición 'Unidos por Caldas' | Манизалес | 7.888 | 998.255 | 1905 | 
|
| 08 | Какета | Алфурио Гаска | Conservative | Флоренција[11] | 88.965 | 401.849 | 1982 | 
|
| 09 | Касанаре | Салоном Андреас | CD | Јопал | 44.640 | 420.504 | 1991 | 
|
| 10 | Каука | Елиас Ларахондо | Coalición 'Porque Sí es Posible' | Попајан[12] | 29.308 | 1.464.488 | 1857 | 
|
| 11 | Касар | Луис Алберто Гнеко | Coalición 'Alianza por el Cesar' | Валедупар[13] | 22.905 | 1.200.574 | 1967 | 
|
| 12 | Шоко | Ариал Парасиос | Coalición 'Generando Confianza por un Mejor Chocó' | Квибидо[14] | 46.530 | 534.826 | 1947 | 
|
| 13 | Кордоба | Орландо Давид Бетарес | Liberal | Монтериа | 25.020 | 1.784.783 | 1952 | 
|
| 14 | Кудинамарка | Никола Гарсиас Бурстос | Coalición 'Gran Cundinamarca' | Богота | 24.210 | 2.919.060 | 1857 | 
|
| 15 | Гуениа | Жуан Калос Хижан | De La U | Инирида | 72.238 | 48.114 | 1963 | 
|
| 16 | Гуавиаре | Хејдер Јовани | CR | San José del Guaviare | 53.460 | 82.767 | 1991 | 
|
| 17 | Хуила | Ерник Дусан | Coalición 'Huila Crece' | Неива | 19.890 | 1.100.386 | 1905 | 
|
| 18 | Ла Гађира | Немесио Ројс | Coalición 'Un Cambio por La Guajira' | Риохаша | 20.848 | 880.560 | 1965 | 
|
| 19 | Магдалена | Карлос Кајиседо | G.S.C. Fuerza Ciudadana - Magdalena | Санта Марта | 23.188 | 1.341.746 | 1824 | 
|
| 20 | Мета | Зулуага | De La U | Вилавиценцио | 85.635 | 1.039.722 | 1960 | 
|
| 21 | Nariño | Jhon Alexander Rojas | Coalición 'Mi Nariño' | Пасто | 33.268 | 1.630.592 | 1904 | 
|
| 22 | Ноте де Сантадер | Серано Герено | Conservative | Кукута | 21.658 | 1.491.689 | 1910 | 
|
| 23 | Путумајо | Буанарес Розено | Coalición 'Así es el Putumayo, Tierra de Paz' | Мокоа | 24.885 | 348.182 | 1991 | 
|
| 24 | Квиндио | Роберто Јаиро | Liberal | Армениа | 1.845 | 539.904 | 1966 | 
|
| 25 | Ризаралда | Салзар Осарио | Conservative | Переира | 4.140 | 943.401 | 1966 | 
|
| 26 | Сан Андреас провинција | Everth Julio Hawkins | Coalición 'Todos por un Nuevo Comienzo' | Сан Андреас | 52 | 61.280 | 1991 | 
|
| 27 | САнтадер | Маорисио Агилар | Coalición 'Siempre Santander' | Букараманга | 30.537 | 2.184.837 | 1857 | 
|
| 28 | Сукр | Хектор Олимпио | Liberal | Синселеђо | 10.917 | 904.863 | 1966 | .svg){kind=small}
|
| 29 | Толима | Жозе Рикардо | Conservative | Ибаге | 23.562 | 1.330.187 | 1886 | 
|
| 30 | Вале дел Каука | Клара Руз | Coalición 'Todos por el Valle del Cauca' | Кали | 22.140 | 4.475.886 | 1910 | 
|
| 31 | Вопре | Елисер Перез | CD | Миту[15] | 54.135 | 40.797 | 1991 | 
|
| 32 | Вишада | Алваро Алвер | Coalición 'Álvaro León Sabe Como Es' | Пуерто Карено[16] | 100.242 | 107.808 | 1991 | 
|
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Карта -
Департмани Колумбије са називима -
Политичка карта Колумбије -
Топографија
.svg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Compilación de la Legislación Aplicable al Distrito Capital :: RÈgimen Legal de Bogotá”. www.alcaldiabogota.gov.co. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ Díaz, Marco E. Cortés. La anexión de los 6 municipios vecinos a Bogotá en 1954 (на језику: шпански). Univ. Nacional de Colombia. ISBN 978-958-701-695-6.
- ^ Heraldo, El. „Comienza la era de la regionalización”. EL HERALDO (на језику: шпански). Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ „Compilación de la Legislación Aplicable al Distrito Capital :: RÈgimen Legal de Bogotá”. www.alcaldiabogota.gov.co. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ „dane.gov.” (PDF). Dane. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ „medellin const” (PDF). Constitution.gouv. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ „Arauca”. www.dane.gov.co. Архивирано из оригинала 08. 04. 2020. г. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ „Barranquilla - intangible heritage - Culture Sector - UNESCO”. web.archive.org. 5. 7. 2018. Архивирано из оригинала 05. 07. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ „Biblioteca Luis Ángel Arango”. web.archive.org. 23. 9. 2006. Архивирано из оригинала 23. 09. 2006. г. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ „Touca”. boyaca.gov.
- ^ „Population” (PDF). www.dane.gov.co.
- ^ „Popayan, Colombia appointed first UNESCO City of Gastronomy: UNESCO Culture Sector”. portal.unesco.org. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ Forero, Juan (20. 12. 2004). „From Colombia's Upper Class, Rebel and His Foil Diverged”. The New York Times. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ „Colombia: Departments, Municipalities, Cities, Localities, Metropolitan Areas - Population Statistics in Maps and Charts”. www.citypopulation.de (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ Civil, Registraduría Nacional del Estado. „Registraduría Nacional del Estado Civil -”. Registraduria Nacional del Estado Civil (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ „Puerto Carreño - Vichada”. web.archive.org. 28. 9. 2007. Архивирано из оригинала 28. 09. 2007. г. Приступљено 10. 4. 2021.
 | ||||||||
