Дигитална самоодбрана
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Филолошком факултету у Београду. Датум уноса: октобар — децембар 2020. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Дигитална самоодбрана је употреба стратегија самоодбране коју користе корисници интернета како би осигурали дигиталну безбедност, односно заштитили поверљиве личне електронске податке. [1] Софтвер за интернетску безбедност пружа почетну заштиту постављањем заштитног зида, као и скенирањем рачунара на малвер, вирусе, тројанске коње, црве и шпијунски софтвер. Међутим, информације са највећим ризиком укључују личне податке као што су датуми рођења, бројеви телефона, подаци о банковном рачуну и школовању, сексуалност, верска опредељења, адреса електронске поште и лозинке. Ове информације се често отворено откривају на веб-сајтовима за друштвене мреже, остављајући кориснике интернета рањивим на социјални инжењеринг и потенцијално на интернет криминал. Мобилни уређаји, посебно они са вај-фај мрежом, омогућавају ненамерно дељење ових информација. [2]
Дигитална самоодбрана захтева од корисника интернета да активно учествују у заштити својих личних података. Често се предлажу четири кључне стратегије које помажу у тој заштити.
Рачунарска безбедност
[уреди | уреди извор]Рачунарска безбедност у овом контексту односи се на софтвер за интернет заштиту. Стална безбедност приватних података захтева често ажурирање дефиниција вируса и шпијунског софтвера, тако да стални развој злонамерног софтвера не може да омета приватне информације или да их копира. [3]
Налози електронске поште и корисничка имена
[уреди | уреди извор]Избор одговарајућег налога електронске поште
[уреди | уреди извор]Пракса коришћења више налога електронске поште за одвајање личне и пословне употребе од рекреативне је стратегија која се обично користи за управљање личном приватношћу. Бесплатна и увек спремна доступност налога електронске поште са веб-сајтова као што су Јаху, Google или Hotmail омогућава заштиту личног идентитета употребом различитих имена за идентификацију сваког налога електронске поште. Ови рачуни за једнократну употребу могу се одбацити или заменити, пружајући други ниво заштите.
Избор корисничког имена
[уреди | уреди извор]Корисничко име је потребно за подешавање налога електронске поште, као и за отварање рачуна за разне званичне, комерцијалне, рекреативне и друштвене мреже. У многим случајевима адреса електронске поште се такође може користити и као корисничко име. Корисничка имена која су узајамно повезана са личним подацима, попут имена или надимка, изложенија су ризику од оних која су тајна или анонимна, посебно на друштвеним и рекреативним веб-сајтовима.
Јачина лозинке
[уреди | уреди извор]Лозинка је обавезна мера безбедности која прати корисничка имена. Коришћење личних података за израду лозинки, тј. имена чланова породице, имена кућних љубимаца или датума рођења повећава ризик за поверљиве информације и лакше их је разбити него дуге сложене лозинке па је јачина лозинке кључна стратегија за заштиту личних података. Лозинка може бити слаба или јака: слаба лозинка је нпр. слаткиљубимац, док је јака лозинка нпр.
?lACpAs56IKMs.
Према Microsoft-у, идеална лозинка треба да има најмање 14 знакова и да садржи слова, интерпункцију, симболе и бројеве, где се сложеност повећава додавањем великих слова. [4]
Управљање личним подацима помоћу опција приватности
[уреди | уреди извор]Друштвене мреже носе веће ризике по безбедност личних електронских података јер се осетљиве, приватне или поверљиве информације, попут личних идентификатора, рутински користе за прављење јавних профила. [5] Многи веб-сајтови пружају опције за смањење количине личних података откривених кроз прилагођавање поставки приватности. Међутим, поставке приватности се могу ресетовати ако дође до промена на веб-сајту. [2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ “Components of Security”, http://nms.csail.mit.edu/~snoeren/stp307/ppt/sld002.htm
- ^ а б “Protect yourself in the online, social network community”, Creston News Advertiser, 11 Feb 2011. http://www.crestonnewsadvertiser.com/articles/ara/2011/02/11/8044960708/index.xml Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2014)
- ^ "Secure your computer", © Commonwealth of Australia 2010 and © Stay Smart Online. http://www.staysmartonline.gov.au/home_internet_users/secure_your_computer Архивирано 2011-02-15 на сајту Wayback Machine
- ^ "Create Strong Passwords", Microsoft Safety and Security Center. „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2011-02-14. г. Приступљено 2011-02-13.
- ^ "Safer Social Networking". © Commonwealth of Australia 2010.http://www.cybersmart.gov.au/Parents/Brochures%20and%20posters%20and%20contacts/Cybersmart%20contacts.aspx#Information