Дискос (литургија)
Дискос је округли раван пладањ или освећени тањир на који се полажу Свети Агнец и честице извађене из просфора током проскомидије, за претварање у истинско Тело Христово. Као један од богослужбених предмета или светих сасуда дискос је најчешће израђивана у комплету са литургијском звездицома, са којом је употребњаван током богослужења.[1] Овај свети сасуд се користу у литургији Источне православне, оријенталне православне и источне католичке цркве. Звездица симболизује Витлејемску звезду. Историјски гледано, звездица се такође користила и у неким деловима Римокатоличке цркве.[2]
На дискос се такође стављају честице из других просфора. Он представља и јасле у које је био положен новорођени Христос, и Његов гроб, и Голготу. Дискос се такође употребљава приликом освећења православних храмова а на њега се тада полажу честице моштију мученика који су се подвизавали ради владике Христа достојно учествујући у једнакој части са њим и стојећи пред престолом Славе.[3][4]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Основе православног богослужења”. Богослужбени текстови (на језику: српски). Приступљено 2022-01-06.
- ^ Sokolof, Archpriest D. (2001), A Manual of the Orthodox Church's Divine Services (3rd ed.), Jordanville NY: Printshop of St. Job of Pochaev, Holy Trinity Monastery, pp. 15–16
- ^ „Основе православног богослужења”. Богослужбени текстови (на језику: српски). Приступљено 2022-01-06.
- ^ Dautović, Vuk (2021-02-02). „Уметност и литургијски ритуал: богослужбени предмети у српској визуелној култури 19. века”. Универзитет у Београду (на језику: српски).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Дискос на Викимедијиној остави