Пређи на садржај

Д’Онтов систем

С Википедије, слободне енциклопедије

Д’Онтов систем је начин расподеле посланичких места приликом вишепартијских избора. Назив је добио по свом аутору, белгијском математичару, Виктору Д’Онту.

Расподела

[уреди | уреди извор]

Након одређивања броја гласова, за сваку листу се рачунају просеци или количници. Формула за количник је где је

  • V - број гласова које је листа добила а
  • s - број мандата које је листа добила до сада (у почетку, 0 за све листе).

Она листа која има највећи количник добија следећи мандат, а количници се поново рачунају, узимајући у обзир до тада додељене мандате. Поступак се понавља док се не расподеле сви мандати.

У овом примеру, осам мандата се расподељује на четири странке:

Странка А Странка Б Странка В Странка Г
гласова 30.000 26.000 18.000 13.000
место 1 30.000 26.000 18.000 13.000
место 2 15.000 26.000 18.000 13.000
место 3 15.000 13.000 18.000 13.000
место 4 15.000 13.000 9.000 13.000
место 5 10.000 13.000 9.000 13.000
место 6 10.000 8.666 9.000 13.000
место 7 10.000 8.666 9.000 6.500
место 8 7.500 8.666 9.000 6.500
мандата 3 2 2 1

Овај систем расподеле места благо фаворизује јаке странке спрам слабијих што се види у првом и другом реду овог примера: иако Странка Б и Странка Г имају исти количник (13.000), пети мандат је припао Странци Б због тога што је она добила више гласова.

Приближавање савршене пропорционалности

[уреди | уреди извор]

Савршена пропорционалност није увек могућа. Пропорционални системи репрезентације апроксимирају је на различите начине који подразумијевају различите појмове диспропорционалности. Д'Онтов систем минимизира највећи однос предности

где:

– однос предности странке ,
– удео мандата странке , ,
– удео гласа за странку , .[1]

Д'Онтов систем дели гласове на тачно пропорционалне и неприказане гласове, минимизирајући удео нересентираних гласова,

.[2]


Употреба

[уреди | уреди извор]

Д'Онтов систем се користи на парламентарним изборима земаља као што су: Аргентина, Аустрија, Белгија, Бугарска, Велс, Еквадор, Израел, Исланд, Јапан, Колумбија, Мађарска, Македонија, Парагвај, Пољска, Португал, Румунија, Словенија, Србија, Турска, Финска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Чиле, Шкотска и Шпанија.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ André Sainte-Laguë (1910). „La représentation Proportionnelle et la méthode des moindres carrés” (PDF). Annales scientifiques de l'École Normale Supérieure. l'École Normale Supérieure. 27. 
  2. ^ Juraj Medzihorsky (2019). „Rethinking the D'Hondt method”. Political Research Exchange. Taylor & Francis. 1(1).