Еозинофил
| Називи и ознаке | |
|---|---|
| MeSH | D004804 |
| TH | ТХ {{{2}}}.html HH2.00.04.1.02017 .{{{2}}}.{{{3}}} |
| FMA | 62861 |
| Анатомска терминологија | |
Еозинофилни гранулоцити (Еозинофили, ацидофили) су бела крвна зрнца.[1] Они су једна од компоненти имунског система одговорних за борбу против мултићелијских паразита и одређених инфекција код кичмењака. Заједно са маст ћелијама, еозинофили такође контролишу механизме везане за алергију и астму. Они су гранулоцити који се развијају током хематопоезе у коштаној сржи пре миграције у крв.[2]
Он најчешће има једро са два сегмента у облику бисага, а у протоплазми садржи густо распоређене крупније црвенкастонаранџасте гранулације.
Ове ћелије су еозинофилне, или 'воле киселину', што показује њихов афинитет за угљене и катранске боје. Он су нормално транспарентни, док након бојења еозином попримају црвену боју цигле. Обојење је концентрисано у малим гранулама унутар ћелијске цитоплазме, које садрже мноштво хемијских посредника, као што су хистамини и протеини попут еозинофилне пероксидазе, рибонуклеазе (RNase), дезоксирибонуклеазе, липазе, плазминогени, и главни базни протеин. Ти посредници се ослобађају процесом дегранулације након активације еозинофила, и они су токсични за паразите, али и за ткиво домаћина.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
- ^ Young Barbara, Lowe Joseph o'Connell, Stevens Alan, Heath John W. (2006). Wheater's Functional Histology (5 изд.). Elsevier Limited. ISBN 978-0-443-06850-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Хистологија Архивирано 2012-12-15 на сајту Archive.today
- Шта је еозинофил
