Епидермис биљака

Епидермис (грч. επιδερμίδα [epidermída] — епидермида) је биљно ткиво које покрива лист, цвет, корен и стабло. Ова врста ткива одваја биљку и спољашњу средину. Епидермис има неколико улога: штити биљку од губитка воде, регулише промет гасова, синтетише једињења метаболизма и апсорбује (нарочито у корену) воду и минералне материје. Епидермис највећег броја листова има дорсовентралну грађу, тј. горња (адаксијална) и доња (абаксијална) страна листа имају различиту грађу, а самим тим и функцију. Секундарним дебљањем перидерм преузима улогу заштитног омотача.

Опис

Diagram of fine scale leaf internal anatomy

Епидермис је слој ћелија који је у додиру са спољашњом средином. У старијој литератури се може пронаћи да ћелије епидермиса листа јесу специјализоване паренхимске ћелије, али данас се епидермис класификује као дермално ткиво. Епидермис је главни део дермалног ткива листова, као и стабла, корена, цвета, плода и семена. Врло често је он провидан (ћелије епидермиса уопште не садрже хлоропласте, или их садрже у малом броју).

Ћелије епидермиса су структурално и функционално различите. Већина биљака има једнослојни епидермис. Неке биљке попут Ficus elastica и Peperomia имају вишеслојан епидермис усред специфичне деобе ћелије протодерма. Ћелије епидермиса су густо збијене једна до друге и биљци дају чврстину и заштиту. Зидови епидермалних ћелија надземних делова биљака садрже кутин, тј. покривене су кутикулом. Кутикула спречава одавање воде у атмосферу, док је некада покривена воском у танким слојевима. Слој воска даје посебну беличасту или плавичасту боју листу. Восак делује као баријера за влагу и штити биљку од јаке сунчеве светлости и ветра. Доња (абаксијална) страна има тању кутикулу, док листови биљака који живе у сувим условима често имају згуснуту кутикулу која спречава одавање воде транспирацијом.

У епидермално ткиво се убрајају више типова диференцираних ћелија:

• епидермалне ћелије
• ћелије затварачице
• ћелије помоћнице
• израштаји (трихоме)

Епидермалне ћелије су најбројније, највеће и најмање специјализоване. Код монокотиледоних биљака оне су више издужене у односу на дикотиледоне.

Трихоме су израштаји епидермиса. Трихоме епидермиса корена јесу коренске длачице које су специјализоване за апсорпцију воде и минералних материја.

Код биљака код којих је присутно секундарно дебљање, епидермис корена и стабла бива замењен перидермом диференцијацијом фелогена.

Стома

Стома на листу парадајза под микроскопом

Главни чланак: Стома

Епидермис листа и стабла је покривен отворима који се називају стоме, а који се састоје од отвора окруженог са обе стране ћелијама затварачицама које садрже хлоропласте и од две до четири зависних ћелија помоћница које не садрже хлоропласте. Стома регулише промет гасова и водене паре из спољашње средине у унутрашњост листа. Обично абаксијална (доња) страна садржи више стома. Изузетак јесу плутајући листови где се готово све стоме налазе на горњој страни. Вертикални листови, као код трава, често имају једнак број стома на обе стране. Стома је окружена двема ћелијама затварачицама. Ћелије затварачице се разликују у следећим аспектима од ћелија епидермиса:

• ћелије затварачице су пасуљастог облика, док су ћелије епидермиса неправилног облика
• ћелије затварачице садрже хлоропласте, тако да могу да врше фотосинтезу, док ћелије епидермиса не садрже хлоропласте

Литература

• Петковић, Бранимир; Меркуловић, Љиљана; Соња Дулетић-Лаушевић (2005). Анатомија биљака са практикумом. Београд. ISBN 978-86-907471-1-5. 
• Петковић, Бранимир; Меркуловић, Љиљана; Соња Дулетић-Лаушевић (2005). Морфологија биљака са практикумом. Београд. ISBN 978-86-907471-2-2. 
• Acharya, Deepak; Anshu, Shrivastava (2008). Indigenous Herbal Medicines: Tribal Formulations and Traditional Herbal Practices. Jaipur, India: Aavishkar Publishers. ISBN 978-81-7910-252-7. 
• Addelson, Barbara (2003). „Natural Science Institute in Botany and Ecology for Elementary Teachers”. Botanical Gardens Conservation International. Архивирано из оригинала 23. 05. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2013. 
• Anderson, Edward F. (2001). The Cactus Family. Pentland, Oregon: Timber Press. ISBN 978-0-88192-498-5. 
• Armstrong, G. A.; Hearst, J. E. (1996). „Carotenoids 2: Genetics and Molecular Biology of Carotenoid Pigment Biosynthesis”. FASEB J. 10 (2): 228—37. PMID 8641556. 
• Becker, Burkhard; Marin, Birger (2009). „Streptophyte Algae and the Origin of Embryophytes”. Annals of Botany. Oxford: Oxford University Press. 103 (7): 999—1004. PMC 2707909 . PMID 19273476. doi:10.1093/aob/mcp044. Приступљено 16. 6. 2013. 
• Beerling, D. J.; Osborne, C. P.; Chaloner, W. G. (2001). „Evolution of Leaf-form in Land Plants Linked to Atmospheric CO2 Decline in the Late Palaeozoic Era”. Nature. 410 (6826): 352—4. PMID 11268207. doi:10.1038/35066546. 
• Benderoth, Markus; Textor, Susanne; Windsor, Aaron J.; Mitchell-Olds, Thomas; Gershenzon, Jonathan; Kroymann, Juergen (2006). „Positive Selection Driving Diversification in Plant Secondary Metabolism”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. Washington, D.C. 103 (24): 9118—23. Bibcode:2006PNAS..103.9118B. JSTOR 30051907. PMC 1482576 . PMID 16754868. doi:10.1073/pnas.0601738103. 
• Ben-Menahem, Ari (2009). Historical Encyclopedia of Natural and Mathematical Sciences. 1. Berlin: Springer-Verlag. ISBN 978-3-540-68831-0. 
• Bold, H. C. (1977). The Plant Kingdom (4th изд.). Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-680389-8. 
• Burrows, W. J. (1990). Processes of Vegetation Change. London: Unwin Hyman. ISBN 978-0-04-580013-1. 
• Butz, Stephen D. (2007). Science of Earth Systems (2 изд.). Clifton Park, NY: Delmar Cengage Learning. ISBN 978-1-4180-4122-9. 
• Campbell, Neil A.; Reece, Jane B.; Urry, Lisa Andrea; Cain, Michael L.; Wasserman, Steven Alexander; Minorsky, Peter V.; Jackson, Robert Bradley (2008). Biology (8 изд.). San Francisco: Pearson – Benjamin Cummings. ISBN 978-0-321-54325-7. 
• de Candolle, Alphonse (2006). Origin of Cultivated Plants. Glacier National Park, MT: Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4286-0946-4. 
• Capon, Brian (2005). Botany for Gardeners (2nd изд.). Portland, OR: Timber Publishing. ISBN 978-0-88192-655-2. 
• Cavalier-Smith, Thomas (2004). „Only Six Kingdoms of Life” (PDF). Proceedings of the Royal Society of London B. 271 (1545): 1251—1262. PMC 1691724 . PMID 15306349. doi:10.1098/rspb.2004.2705. 
• Chaffey, Nigel (2007). „Esau's Plant Anatomy, Meristems, Cells, and Tissues of the Plant Body: their Structure, Function, and Development”. Annals of Botany. 99 (4): 785—786. doi:10.1093/aob/mcm015. 
• Chapman, Jasmin; Horsfall, Peter; O'Brien, Pat; Murphy, Jan; MacDonald, Averil (2001). Science Web. Cheltenham, GB: Nelson Thornes. ISBN 978-0-17-438746-6. 
• Copeland, Herbert Faulkner (1938). „The Kingdoms of Organisms”. Quarterly Review of Biology. 13 (4): 383—420. doi:10.1086/394568. 
• Costa, Silvia; Shaw, Peter (2007). „'Open Minded' Cells: How Cells Can Change Fate” (PDF). Trends in Cell Biology. 17 (3): 101—6. PMID 17194589. doi:10.1016/j.tcb.2006.12.005. Архивирано из оригинала (PDF)) 15. 12. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2017. 
• Ehrhardt, D. W.; Frommer, W. B. (2012). „New Technologies for 21st Century Plant Science” (PDF). The Plant Cell. 24 (2): 374—94. PMC 3315222 . PMID 22366161. doi:10.1105/tpc.111.093302. 
• Harris, Henry (2000). The Birth of the Cell. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08295-1. 
• Herrera, C. M.; Pellmyr, O. (2002). Plant Animal Interactions: An Evolutionary Approach. Hoboken, NJ: Blackwell Science. ISBN 978-0-632-05267-7. 
• Hill, Arthur W. (1915). „The History and Functions of Botanic Gardens”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 2 (1/2): 185—240. JSTOR 2990033. doi:10.2307/2990033. 
• Hoek, Christiaan; Mann, D. G.; Jahns, H. M. (2005). Algae: An Introduction to Phycology. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-30419-1. 
• Judd, W. S.; Campbell, C. S.; Kellogg, E. A.; Stevens, P. F.; Donoghue, M. J. (2002). Plant Systematics, a Phylogenetic Approach. Sunderland, MA: Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-403-4. 
• Karp, Gerald (2009). Cell and Molecular Biology: Concepts and Experiments. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-48337-4. 
• Kenrick, Paul; Crane, Peter R. (1997). „The Origin and Early Evolution of Plants on Land”. Nature. 389 (6646): 33—39. Bibcode:1997Natur.389...33K. doi:10.1038/37918. 
• Mauseth, James D. (2012). Botany : An Introduction to Plant Biology (5th изд.). Sudbury, MA: Jones and Bartlett Learning. ISBN 978-1-4496-6580-7. 
• Morton, Alan G. (1981). History of Botanical Science: An Account of the Development of Botany from Ancient Times to the Present Day. London: Academic Press. ISBN 978-0-12-508380-5. 
• Nobel, P. S. (1983). Biophysical Plant Physiology and Ecology. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-1447-7. 
• Raven, Peter H.; Evert, Ray H.; Eichhorn, Susan E. (2005). Biology of Plants (7th изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-1007-3. 
• Reed, Howard S. (1942). A Short History of the Plant Sciences. New York: Ronald Press. 
• Sattler, R. (1992). „Process morphology: structural dynamics in development and evolution” (PDF). Canadian Journal of Botany. 70 (4): 708—714. doi:10.1139/b92-091. 
• Stewart, Wilson Nichols; Rothwell, Gar W. (1993). Paleobiology and the Evolution of Plants. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38294-6. 
• Taiz, Lincoln; Zeiger, Eduardo (2002). Plant Physiology (3rd изд.). Sunderland, MA: Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-823-0. 

Спољашње везе

• Биљна ткива Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2007)