Епитафи Томовићима на гробљу Буковац у Ртарима
Драгачевски епитафи | |
---|---|
![]() Споменици Томовићима у Ртарима | |
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | ![]() |
Време настанка | 19. век-20. век |
Епитафи Томовићима на гробљу Буковац у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Томовићи из Ртара
[уреди | уреди извор]Браћа Ђоко, Бојо и Симо Стишовић доселили су се из Васојевића у Црној Гори након Другог српског устанка. Неко време су боравили у Добром Долу код Ивањице, након чега су се населили на имање Недовића. По доласку у Ртаре, дуго су их називали Арнаутима.[4]
Данашњи Томовићи потомци су Бојови. Судбина Ђокових потомака није позната, јер се он око 1835. године из Ртара одселио у Нову Градишку, док су Симови потомци изумрли.[2]
Бојо је са супругом Милицом имао синове Глигорија, Савка и Тома и две ћерке - Мару и Злату. Томо Томовић бавио се политиком - био је члан Напредњачке странке и велики присталица Обреновића. Неколико пута био је председник општине Дучаловићке.[2]
Драгић, син Ђурђа и Станојке Томовић био је један од првих поборника поборник социјализма у Драгачеву. Преминуо је у двадесетој години.[2]
У Балканским и Првом светском рату учествовало је 15 ратника из ове фамилије, а седам их је погинуло.[2]
Томовићи данас живе у Ртарима, Чачку, Гучи, Пожеги, Београду и Новом Саду. Некада су славили Алесендријевдан, али су по доласку у Ртаре преузели су славу Недића, Аранђеловдан, на чије имање су се населили.[2]
Епитафи на споменицима Томовићима
[уреди | уреди извор]Споменик младићу Илији Томовићу (†1872)
- ИЛИЈА
- незаборавни син Глиша Томовића
- умро у 17-тој год живота
- 14 априла 1872 го.[3]
Споменик Живани Томовић (†1874)
- Овде по. ЖИВАНА
- Р.Б. верна и незаборавна жена Еротија
- поживи 30 г.
- а престави се у вечност 1874
- Бог да јој душу прости[3]
Споменик Глишу Томовићу (†1882)
- Мили Србине
- прочитај и реци
- Бог да му душу прости
- раба божијег
- ГЛИША Томовића из Ртара
- који поживи 77 г.
- а престави се 1882[3]
Споменик Круни Томовић (†1890)
- ИС ХР
- Овде почива раб божија
- КРУНА
- супруга Глиша Томовића
- поживила је 76 год
- а престави се 10 новембра 1890 г[3]
Споменик Савки Томовић (†1895)
- ИС ХР НИ КА
- Овде почивају земни остаци
- САВКА Томовића из Ртара
- трудољубивог радника свог домазелука.
- Поживи 55 г.
- А престави се у вечност
- 23. новембра 1895 год.
- Спомен подиже му брат Томо
- и синови Павле, Вељко и Велимир.[3]
Споменик невести Милеви Томовић (†18??)
- Овде почива
- МИЛЕВА
- прва супруга Милорада Томовића
- а кћи Алексија и Еле Којовић из Лознице
- Поживи 17 г
- а умре... (даљи текст уништен)[3]
Споменик Милораду (†1904) и Ружици (†1909) Томовић
- Овде почива
- МИЛОРАД Томовић из Ртара
- поживи 30 г
- Умро 1904 г.
- Спомен подиже синовац Радомир и сна Живка
- ћерка РУЖИЦА
- пож. 13 г.
- умрла 1909[3]
Споменик Станојки Томовић (†1917), њеној деци и унуку
- Овде почива
- СТАНОЈКА Томовић из Ртара
- поживи 55 г умрла 1917
- син ДРАГИЋ
- пож. 20 г. умро 1906
- Син СТАНКО пож. 9 г. умро 1902
- ћерка РАДОСАВА
- пож. 9 г. умрла 1902
- унук МОМИР
- пож. 1 год
- Спомен подиже син и брат Радомир
- и сна Живка[3]
Споменик Јеки Томовић (†1910)
- Пред овим ладним спомеником
- почива добра хришћанка
- ЈЕКА
- супруга покојног Савка Томовића
- поживи 64 г.
- Умре 30 Октобра 1910
- Бог да је прости
- Овај надгробни споменик
- подигоше јој њени благодарни синови
- Павле Вељко и Велимир
- и девер Томо Томовић[3]
Споменик Марији Томовић (†1915) и њеној деци
- Овде почива
- МАРИЈА
- супруга Јована Томовића из Ртара.
- Поживи 53 г.
- а умрла је 1915
- РАДОЈЕ
- син Јована и Марије из Ртара
- поживи 20 год.
- Умро је 1910 год.
- РАДОЈКА
- ћерка Јована и Марије из Ртара
- поживи 13 год.
- умрла је 1897 г.
- Спомен подиже њен син Вуксан
- и синови из Гуче[3]
Споменик Микаилу Томовићу (†1914) и његовој деци
- Спомен ратнику
- МИКАИЛУ Томовићу из Ртара.
- Поживи 35 г.
- а погино код Шапца на положају Причиновићима
- 14 септембра 1914. г.
- Сахрани га брат Вуксан њега и Павића у 1 р.
- Пред овим спомеником почивају деца
- ДРАГОМИР од 5 год.
- и
- ЈУЛКА од 9 месеци
- умрли 1913 год.[3]
Споменик деци Здравке и Михаила Томовића
- Деца Здравке и Михаила Томовића
- ГЛИШО од 13 год. умро 1915.
- ДРАГОСЛАВ од 5 г. умро 1912
- МИЛОЈЕ од 3 м. умро 1909 г.
- Помен подиже мати Здравка
- браћа Примислав и Ранисав[3]
Споменик деци Зорке и Вељка Томовића
- Овде почива земни цвет младости
- деца Зорке и Вељка Томовића
- МИЛЕНКО од 9 год. умро 28 октобра 1918 г.
- ВИНКА од 5 год. умре нов. 1918 г.
- Спомен подигоше им отац и мајка
- и брат Миливоје[3]
Споменик Божики Томовић (†19??)
- Овде почива
- БОЖИКА Томовић из Ртара
- поживи .... (даље текст уништен)[3]
Споменик каменоресцу Ђурђу Томовићу (†1920) и кенотаф његовим синовима
- Овде почива
- ЂУРЂЕ Томовић
- каменорезац из Ртара
- поживи 58 г. Умро 1920 г.
- син му ПАВИЋ
- поживи 25 г. погинуо у рату 1914 го.
- син му РАДОСАВ
- пож. 20 г. Умро у Приштини 1914 г.
- Спомен подиже син и брат Радомир
- и сна Живка[3]
Споменик двогодишњем Миленку Томовићу (†1921)
- МИЛЕНКО
- од 2 године
- Велимира Томовића
- Умро 11. јула 1921 г.
- Спомен подиже отац Велимир
- и мајка Полексија[3]
Споменик деци Велимира и Полексије Томовић
- ДРАГУТИН од 6 месеци
- с. Велимира Томовића
- умро маја 1924 год.
- СРЕЋКО од 1 год умро 1912 г.
- Спомен подиже отац Велимир
- и мати Полексија[3]
Споменик Тому Томовићу (†1924)
- Овде почива тело бившег домаћина
- ТОМО Томовић из Ртара
- који часно је поживео 79 год.
- а умро 1924 г.
- бират за председника ове општине
- и у дужности није никад никога увредио
- и добар радник и виноградар међу својима.
- Бог да му душу опрости[3]
Споменик Илинки Томовић (†1927) и ћерки Добросави (†1923)
- Овде почива ИЛИНКА
- прва жена Радомира Томовића из Ртара
- Поживи 30 г.
- умрла 1927 г
- ДОБРОСАВА
- кћи Илинке и Радомира
- пож. 5 г.
- умрла 1923 г.
- Спомен им подиже муж и отац Радомир[3]
Споменик Кристини Томовић (†1930)
- Овде почива тело неуморне раднице
- КРИСТИНЕ
- супруге Тома Томовића овдашњег.
- Поживи 80 г.
- умре 28.III.1930 г.
- Бог да је прости.
- Спомен јој подиже зет Будимир Мирковић
- кћери Драгина Рајка Радосија и Обренија[3]
Споменик Иванки Томовић (†1930) и кенотаф Павлу и Николи Томовићу
- Пред овим спомеником
- почива тело упокојене
- ИВАНКЕ
- удове пок. Павла Томовића из Ртара,
- која поживи 62 године
- а умре 18 јануара 1930 г.
- спомен подиже јој синови
- На левој страни споменика:
- ПАВЛЕ С. Томовић
- и син му НИКОЛА
- који су пропали као ратници
- на бранику отаџбине
- на Солунском фронту од 1916-18 год.
- Спомен подигоше им синови браћа
- Мијаило, Будимир, Савко, Тихомир и Живан[3]
Споменик Анки Томовић (†1933)
- Овде почива
- АНКА
- супруга Тихомира Томовића из Ртара
- поживи 29 г.
- а умре 28 марта 1933 г.
- син ДРАГОЉУБ
- поживи 4 месеца
- умро 4 марта 1933 г.
- Спомен подигоше јој муж Тихомир
- и подруга Мира[3]
Споменик Зорки Томовић (†19??)
- Овде почива
- ЗОРКА
- супруга Вељка Томовића из Ртара
- која поживи 45 г.
- Умре 3 децембра... (оштећено)
- Бог да јој душу прости.
- Вељко децо комшије и пријатељи
- дође време да се поздравимо
- јер данас полазим на онај свет.
- Збогом ваша Зорка
- Овај спомен подигоше јој муж Вељко
- синови Миливоје и Миодраг
- и унук Десимир
- Томовићи
- Писа Т. Петронијевић[3]
Споменик Јелисавки Томовић (†1940)
- Овде почива
- ЈЕЛИСАВКА Томовић из Ртара
- рођена 1884 год.
- Поживи 56 год.
- а умре 19 августа 1940
- Спомен подиже брат Велимир
- и сна Полексија
- и братићи Миломир и Раденко[3]
Споменик браћи Томовић: Милошу (†1948) и Мирку (†1945)
- Овде вене младост
- МИЛОША Томовића из Ртара
- рођ. 1926 г.
- а умро 4. XII.1948 год.
- Брат му МИРКО поживи 12 г.
- Умро 12.XII.1945 год.
- Спомен им подиже отац Тихомир
- маћа Мира
- и браћа Љубиша и Славољуб[3]
Споменик Вељку Томовићу (†1951)
- Овде пред овим спомеником
- почива тело неуморног радника
- покојног ВЕЉКА Томовића из Ртара
- који часно и поштено као добар домаћин
- поживи 76 год.
- а престави се 16.1.1954 г.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подигоше му синови Миливоје и Миодраг
- и унук Десимир у 1954 г.
- У ђедовом гробу лежи млађани
- ДОЈЧИЛО
- син Миливоја и Живке Томовић
- поживи 5 месеци
- а умре 25.I.1930 год.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.