Зајечарско читалиште
Оснивање | 1866. |
---|---|
Локација | Зајечар Кнежевина Србија |
Зајечарско читалиште је читаоница која је основана крајем децембра 1866. године, на иницијативу окружних и среских начелника. Временом је читалиште прерасло у јавну библиотеку града Зајечара, а данас је то Матична библиотека ,,Светозар Марковић“.
Историјат
[уреди | уреди извор]Читалиште је почело са радом 27. новембра 1866. године. Читаоници је била уступљена бесплатна државна зграда у којој је она остала до 1867. године. Тада јој је општина уступила стан у згради у којој је била полугимназија и ту је остала до 1869. Читалиште је примало помоћ од општине у виду бесплатног смештаја све до 1869. Од 1869. године па до данас, Читаоница је о свом трошку издржавала овај стан.[1] Читаоницу 1874. године није помагала ни општина ни друга грађанска заједница, дакле ни еснафи, али је намиривала своје потребе улозима својих редовних чланова и приходом од приређених вечерњих забава. Читаоница је непрестано радила до првог српско-турског рата, када је услед напуштања Зајечара од стране српске војске престала да постоји. С тим је уједно пропало и све оно што је Читаоница до тада набавила (библиотека, слике, мапе, намештај), затим је после ратова опет отворена у августу 1879. године и од тада непрестано ради.[2] Данас, Матична библиотека „Светозар Марковић" наставља традицију Зајечарске читаонице, основане 1866. године.[3]
Фонд књига и изглед читаонице
[уреди | уреди извор]Читаоница је била ваљано уређена за потребе својих корисника, са намештајем (ормани за књиге, столови, столице, клупе) у две собе, малом библиотеком, која је на почетку имала 113 књига, а нешто касније око 300. Велики део књига је добијен на поклон.[2]
Периодика
[уреди | уреди извор]Читаоница је током 1874. године садржала свега 24 листа како српских тако и страних.[2]
Српски часописи
[уреди | уреди извор]- Српске новине
- Видовдан
- Исток
- Будућност
- Ново доба
- Време
- Застава
- Глас јавности
- Независност
- Обзор
- Школа
- Тежак
- Рад
- Глас народа
- Јавор
- Венац
- Позориште
- Жижа
- Сион
- Србадија
- Базар
Страни часописи
[уреди | уреди извор]- Коресподенција (бугарске новине)
- Једне немачке новине
- Једне француске новине
Чланови
[уреди | уреди извор]Зајечарско читалиште као јавна и просветна установа, која и данас још постоји и у 1874. године бројала је свега 105 чланова, који су давали по 60 гроша. Приход се састојао од редовних улога чланова, интереса на капитал. Читалиште је 1880. године имало 84 чланова и сваки члан је плаћао 12 динара годишње, а 1884. године 120 чланова.[2]
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Трг у Зајечару
-
Окружно Начелство у Зајечару
-
Пијаца
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у XIX веку. Панчево. стр. 216.
- Читалишта у Србији / Десанка Стаматовић. - У: Библиотекарство. - ISSN 0006-1832. - бр. 30 (1984), стр: 5-14.COBISS.SR 632079
- Читалишта - духовне оазе / Мила Медиговић Стефановић. - Приказ књиге: Стаматовић, Десанка: Читалиште у Србији у XIX веку, Панчево, 2011. - У: Читалиште. - ISSN 2217-5555. - Год. 11, бр. 20 (мај 2012), стр. 102-104.COBISS.SR 271834119
- Од читалишта до Народне библиотеке у Зајечару : (1866—1996) / Славољуб Гацовић, Стеван Вељковић ; [индекс имена Даринка Гацовић]. - Зајечар : Матична библиотека "Светозар Марковић", 2001 (Зајечар : Kairos). - 300 стр.COBISS.SR 178208775