Пређи на садржај

Зенобије

С Википедије, слободне енциклопедије

Зенобије (Грчки: Ζηνόβιος) био је грчки софиста и предавач. Он је предавао реторику у Риму за време владавине цара Хадријана (117–138 нове ере).[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Био је аутор збирке пословица у три књиге, које још увек постоје у скраћеном облику, састављене, према енциклопедији Суди,[2] од дела Дидима Александријског и „Тарејаца“ (Луцил из Таре, полис на Криту).[3] У делу су пословице распоређене по азбучном реду и груписане по стотинама. Ову збирку је први штампао Филипо Ђунти у Фиренци 1497.

За Зенобије се такође каже да је био аутор грчког превода прозног писца Салустија, који је изгубљен, као и да је био аутор рођенданске песме о цару Хадријану.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Smith 1873, Zeno'bius.
  2. ^ Suda ζ 73
  3. ^ а б Chisholm 1911, стр. 972.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]