Игуманија Теоктиста (Кастратовић)
| Теоктиста (Кастратовић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија рашко-призренска |
| Чин | игуманија |
| Титула | игуманија Манастира Ђаковице |
| Седиште | Манастир Ђаковица |
| Године службе | од 25. септембра 2011. до 4. септембра 2023. |
| Лични подаци | |
| Световно име | Полексија Кастратовић |
| Датум рођења | 12. јул 1936. |
| Место рођења | Доњи Битеш код Ђаковице, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 4. септембар 2023. (87 год.) |
| Место смрти | Манастир Ђаковица, Србија |
Теоктиста (световно Полексија Кастратовић; Доњи Битеш код Ђаковице, 12. јул 1936 — Манастир Ђаковица, 4. септембар 2023) била је православна монахиња и старешина Манастира Успења Пресвете Богородице Ђаковица.
Биографија
[уреди | уреди извор]Мати Теоктиста, рођена је 12. јула 1936. године у ђаковичком селу Доњи Битеш од оца Павића и мајке Милице. Била је најмлађе од шесторо деце побожне породице Кастратовић. На крштењу, у храму, који ће скоро после осам деценија постати манастир њеног покајања, од кума црквењака добија име Полексија. Непосредно по избијању Другог светског рата, њена породица прелази у село Загорје код Берана, гдје сестра Полексија (Пољка) завршава четворогодишњу основну школу, а затим и осмогодишњу у Беранама. Гимназију са малом матуром завршава у Пећи, док је више разреде и велику матуру полагала у Вишеграду.[1]
Након тога у Тузли похађа тромесечни педагошки течај и седсм година ради као учитељица у Босни и Херцеговини. По повратку на Косово и Метохију одлази у Призрен и у међувремену ванредно завршивши Педагошку академију, наредних петнаест година ради као учитељица у околним школама Призренског округа. У том периоду, три године је радила у албанској школи у драгашком селу Бродосавце, предајући српски језик албанској деци.[2]
Из Манастира Дечани су се након пет година, 26. априла 2009. године опет вратиле у Ђаковицу, у обновљену парохијску кућу. У међувремену је започела и обнова Манастира Ђаковице, који је потпуно завршен 2011. године трудом и залагањем епископа рашко-призренскога Теодосија Шибалића, који је водио процес обнове порушених светиња. Поново је зазвонило звоно ђаковичке цркве, поново су се служиле свете Литургије и читале редовне молитве, а сестра Пољка хитала је прва на молитву не штедећи снагу, служећи Богу свим својим срцем. Исте године, након освештања храма које су 25. септембра чинодејствовали блаженопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић и Епископ рашко-призренски Теодосије.[3]
Благословом владике Теодосија црквени комплекс је проглашен Манастиром Успења Пресвете Богородице, а прве постриженице ове светиње, руком Митрополита Амфилохија, биле су старица Полексија Кастратовић, која је добила име по Преподобној Теоктисти Пароској и сестра Ружица Спајић, монахиња Јоаникија, која се недуго пре тога била придружила сестринству у Ђаковици. Преподобна монахиња Теоктиста истог дана назначена је за игуманију манастира. Владика и дечанско братство наставило је да се брине о овој светињи, а често су у храму служили и свештенослужитељи из Призренске богословије.Од тада па до врмена њеног блаженог упокојења остала је у својој вољеној Ђаковици.[4]
Упокојила се у Господу 4. септембра 2023. године у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Ђаковици, где је била старешина 14. година.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ ИН4С (2022-02-04). „Пољка – Мати Теоктиста из Ђаковице!”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2023-09-06.
- ^ javnosti, Glas (2020), TRI MONAHINJE NA POSLEDNJOJ LINIJI OPSTANKA SRPSTVA NA KOSOVU: Poručuju: Mržnja nikom nije dobro donela (FOTO) (на језику: српски), Приступљено 2023-09-06
- ^ „TRI ŽENE NA BRANIKU SRPSTVA I PRAVOSLAVLJA: Kako izgleda život monahinja među Albancima u Đakovici (FOTO) | Serbiantimes.info” (на језику: енглески). 2020-07-23. Приступљено 2023-09-06.
- ^ „Tri srpske monahinje iza bodljikave žice na Kosovu - VIDEO | WebTribune” (на језику: српски). 2020-10-20. Приступљено 2023-09-06.
