Индустријске отпадне воде
Вода се у индустријским предузећима користи, како непосредно у технолошким процесима и операцијама, тако и у помоћним операцијама (хлађење индустријских уређаја, транспорт сировина, уклањање производних отпадака и слично). Индустријске отпадне воде многих индустријских грана садрже специфичне примесе, од којих многе имају степен токсичности. Као загађивачи у овој врсти отпадних вода могу се налазити и многи корисни и вредни материјали. Њиховим извлачењем из отпадне воде постиже се одређено смањење степена њене загађености, а истовремено остварује и одређени економски ефекат.
Зависно од захтева у погледу квалитета воде која се користи у технолошком процесу, може се примењивати вишестепено, поново искоришћавање отпадних вода за једну исту операцију (рециркулација), или њихово коришћење за друге операције, за које је задовољавајући и нижи квалитет воде (поновна употреба). У оба случаја се отпадна вода пре враћања подвргава одговарајућој обради.
Основни циљеви испитивања једног индустријског предузећа, у циљу решавања проблема прераде његових отпадних вода су:[1]
- утврђивање количина и састава свих значајних, појединачних отпадних вода и збирне отпадне воде,
- идентификација највећих појединачних извора загађења у технолошком производном процесу,
- испитивање и евентуално утврђивање могућности за елиминацију или поновну употребу, или чак рециркулацију пречишћених отпадних вода,
- испитивање могућности рекуперације појединих споредних или чак извесних количина главних производа и смањења количине и степена загађености појединих отпадних вода,
- постављање водног биланса за читаво предузеће, као и материјалног биланса свих главних загађивача.
Подела
[уреди | уреди извор]Према укупној концентрацији загађивача, индустријске отпадне воде се могу поделити у три основне групе:
- чисте воде (воде од хлађења), које најчешће садрже безначајне количине загађивача
- мало загађене, које углавном настају при прању готових производа
- загађене воде, које карактерише висок степен загађености, зависан од раније наведених фактора и које се зато морају подвргнути одређеном степену обраде.
Отпадне воде прве и друге воде се користе као повратне воде или за разблаживање загађених вода са високим концентрацијама загађивача.[1]
Зависно од природе и концентрације загађивача које садрже, индустријске отпадне воде могу се класификовати и на други начин:
- отпадне воде са великим органским загађењем (прехрамбена индустрија, а посебно производња шећера),
- отпадне воде са великим органским загађењем и значајном токсичношћу (производња целулозе, рафинерије нафте и друго),
- отпадне воде са ниским органским загађењем и великом токсичношћу (металопрерађивачка, хемијска и рударска индустрија),
- термички загађене отпадне воде (производња гвожђа и челика и термоенергетска постројења).
Деловање на материјале
[уреди | уреди извор]Већина индустријских отпадних вода делује агресивно на материјале који се најчешће примењују за изградњу канализационе мреже. Најмање су постојани бетон и челик. Ова агресивност индустријских отпадних вода не зависи само од њихове pH вредности, него и од присуства неких соли и гасовитих продуката у њима. Тако, на пример, корозија челика се одвија у присуству соли бакра, олова, никла и калаја. До корозије бетона долази при смањеној тврдоћи воде, а и у присуству слободних киселина које разграђују калцијум-карбонат и калцијум-алуминат у бетону. Корозију бетона изазива и сумпорводоник. Сулфати из отпадних вода реагују са калцијум-алуминатом, саставним делом бетона, при чему долази до његовог бубрења и прскања. Један од начина заштите канализационих уређаја од агресивног деловања индустријских отпадних вода је прекривање радних површина различитим врстама превлака, као што су киселостални цемент, пластичне масе, асфалтнобитуменске пресвлаке и други.[1]