Пређи на садржај

Каратај медреса

Координате: 37° 52′ 29″ С; 32° 29′ 34″ И / 37.874722° С; 32.492778° И / 37.874722; 32.492778
С Википедије, слободне енциклопедије

37° 52′ 29″ С; 32° 29′ 34″ И / 37.874722° С; 32.492778° И / 37.874722; 32.492778

Каратај медреса
Karatay Medresesi
Каратај медреса
Оснивање1954.
ЛокацијаКонија
Република Турска
Координате37° 52′ 29″ С; 32° 29′ 34″ И / 37.874722° С; 32.492778° И / 37.874722; 32.492778
ВрстаMузеј керамике
АдресаFerhuniye, 42040, Selçuklu/Konya, Türkiye

Каратај медреса (тур. Karatay Medresesi);[1] је некадашња медреса чија је зграда данас музеј керамике. Налази се у Конији (тур. Konya),[I] 200 km јужно од Анкаре (тур. Ankara), у централној Анадолији (тур. Anadolu) у Турској (тур. Türkiye Cumhuriyeti). Медреса је смештена у подножју брда и цитаделе, преко пута рушевина селџучке палате са погледом на Аладин џамију (тур. Alâeddin Camii). Од 1954. године зграда медресе је обновљена и претворена у музеј са збирком керамике (посебно из периода Селџука). Медреса и каравансарај, изграђене су у периоду 1250–1251 године и највећи су сачувани споменици тог времена у Конији и околини.[2] Каратај медреса је од 2014. године уписана на Унескову листу светске баштине (енгл. World Heritage Site).[3]

Историја

[уреди | уреди извор]
Портал на улазу у Каратај медресу и каравансарај, данас Музеј керамике Конија Каратај

Каратај медреса је изграђена у периоду 1250–1251 за време владавине Кејкавуса II (тур. II. Keykâvus) (1246–1262), који је био селџучки владар Румског султаната (под врховном влашћу Монголског царства).[1] У куполастој ћелији са леве стране ајвана[II] налази се гробница Џелаледина Каратаја (тур. Celâleddin Karatay),[III][6] па се зато сматра да је он градитељ медресе, али је архитекта непознат. Медреса је изграђена након монголских инвазија на Анадолију па је резултат тога и њен дизајн који није стриктно архитектонски анадолско селџучки.[7] Тлоцрт ове једноспратне зграда је правоугаони са двориштем и куполом. Из историјских извора се види да је медреса била важно место у културном животу Коније током селџучког периода, као и да је била место окупљања дервиша и шеријатских правника. Познато је да је у овој медреси предавао значајни персијски: исламски филозоф, теолог, правник, песник и суфи мистик тог периода, Џелалудин Руми (тур. Mevlânâ Celâleddîn-i Rûmî), коме је Каратај био близак. Медреса је коришћена и током османског периода а напуштена је крајем 19. века. Зграда је поправљена 1954. године и поново је почела да се користи као одељење за керамику Музеја Конија (тур. Konya Müzesi).[8]

Архитектура

[уреди | уреди извор]
Детаљ са портала на улазу у Каратај медресу

Медреса има правоугаони тлоцрт приближних димензија 31,5 x 26,5 метара.[9] Улаз je кроз предворје на углу зграде (на југоисточној страни), са мукарна (арап. مقرنص, енгл. мuqarnas, шп. мocárabes) декорацијом[IV][2] изнад улаза. Са спољашње стране налази се камени портал украшен геометријским и цветним мотивима као и натписом на на врху арапским писмом о датуму изградње и именом Џелаледина Каратаја. Зид портала је декорисан наизменичним тракама сивог и белог мермера, техником аблака (арап. أبلق, срп. обојени делови).[V][13] Портал, који није спојен са телом зграде, сличан је порталу оближње Аладин џамије (тур. Alâeddin Camii) и вероватно је дело занатлија из северне Сирије 1220-их година. Могуће је да је овај портал изграђен у исто време када и Аладин џамија па је као „модел” поново искоришћен за медресу.[2] Зграда Каратај медресе се разликује од других медреса по куполи која је покривала централно двориште (која данас не постоји), као и по богатству и софистицираности у декорацији керамичких плочица. Кроз предворје се приступа већој сали са куполом (или централном дворишту), димензија 12 x 12 метара.  Купола је са отвором на врху (окулусом)[VI] кроз који се слива кишница у квадратни базен на средини хола. Прелаз квадратне просторије у округлу куполу је остварен помоћу „турских троуглова”[VII] украшених црним, белим и тиркизним плочицама. Површина куполе је прекривена богатом облогом од плочица и мозаичких плочица, претежно у црној и тиркизној боји.[2][9] Дуж основе куполе и око окулуса,[2] на плочицама су разрађени геометријски мотиви, као и испреплетени натписи Куфским писмом.[VIII][2]

Детаљ декоративне технике аблака и мукарна на порталу

Купола Каратај медресе је изузетно значајна у погледу свог графичког изгледа и избора боја. Tиркизне, тамноплаве плочице и беле гипсане траке између њих, које покривају површину куполе, подсећају посматраче на небо. Прва упечатљива карактеристика ове композиције, која оставља дубок утисак на оне који је посматрају, јесу низови звезда који чине јединствен систем. Двадесетчетворокраке звезде сложене су и повезане једна са другом различитим чворовима што ствара утисак неба са светлуцавим звездама, наглашавајући космогонијско значење, док са друге стране демонстрира врхунце до којих техника мозаик плочица може да достигне. Ова композиција је један од ретких примера која је преживела до данашњих дана. Доњи делови зидова украшени су шестоугаоним тиркизним плочицама са златном орнаментиком, од којих су већина натписи. Од главног хола бројна врата воде у оно што су некада биле мале приватне просторије (или спаваће собе) за студенте, али су оне пропале у 20. веку и њихов садашњи облик датира из реконструкције 1970-их.[9] На западној страни ходника је ајван који је отворен директно ка главном холу. Две куполасте собе такође постоје са обе стране ајвана, у које се улази директно из централне сале. То су вероватно биле учионице (од којих је ајван вероватно био главна), док су остале можда биле намењене за зимску употребу.[9] Просторија на северној страни ајвана такође је уништен у модерно доба. У јужној просторији је гробна комора која садржи кенотаф, како се сматра, оснивача медресе Џелаледина Каратаја.[9][2]

Музеј

[уреди | уреди извор]

Од 1954. године[1] простор медресе се користи као Конија Каратај музеј керамике, у коме су изложене збирке селџучке керамике. Збирку музеја посебно су обогатили налази из 1960-их прикупљених при ископавању султанове летње резиденције, Кубадабад палате (тур. Kubadabad Sarayı) на обали језера Бејшехир (тур. Beyşehir Gölü), око 100 киолметра западно од Коније.[18][19] Плочице из Кубадабад палате су у облику крстова, полукрстова, осмокраких звезда и квадрата, а израђене су техником подглазуре.[IX] Поред плочица Кубадабад палате изложени су: украси од гипса, уљане лампе и неглазирана керамика, у ћелији у којој се налази гробница Џелаладина Каратаја као и у студентским ћелијама на југу. У ајвану су изложени фрагменти плочица из селџучког периода и керамика из османског периода. У дворани са куполом налази се керамика и комади плочица са таванице Ешрефоглу џамије (тур. Eşrefoğlu Camii), из места Бејшехир на истоименом језеру (из селџучког периода), као и керамика из османског периода. Већина изложених дела у музеју припада селџучком а у мање обиму и османском периоду. Рестаурација зграде вршена је 2006. године, док је још један пројекат рестаурације био у току од 2019. године.[21]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Konya Karatay Ceramics Museum interior 027
    Поглед на куполу са окулосом и „турским троугловима”
  • Konya Karatay Ceramics Museum 2445
    Детаљ куполе
  • Konya Karatay Ceramics Museum 2445
    Гробница у југозападном углу, где је вероватно сахрањен Џелаледин Каратај
  • Konya Karatay Ceramics Museum Kubad Abad Palace find 2405
    Мозаичке плочице из Кубадабад палате
  • Konya Karatay Ceramics Museum 2485
    Керамичка посуда
  • Konya Karatay Ceramics Museum 291
    Керамичке посуде
  • Konya Karatay Ceramics Museum Kubad Abad Palace find 2331
    Плочица из Кубадабад палате

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Некадашњи грчки назив за овај град био је Иконион (грч. Ικόνιο).
  2. ^ У Исламској архитектури ајван је издвојена дворана ограђена са три стране а отворена са једне стране.[4]
  3. ^ Џелаледин Каратај (?-1254) је био генерал, везир и државник који се уздигао до високих положаја у држави Селџука. Тачан датум и место његовог рођења нису познати па постоји могућност да Каратај није био муслиманског или турског порекла, већ да је конвертит у ислам.[5]
  4. ^ Мукарнас (такође познат у иберијској архитектури као мокарабес), је тродимензионални архитектонски декоративни елемент који је процветао углавном током исламског периода и највише се користио у куполама, апсидама и ајванима.[10] Једна од кључних карактеристика овог елемента је његова геометрија где су редови или слојеви нишастих елемената постављени једни преко других.[11] Понекад се назива „свод у саћу“[12] или „сталактитни свод“.
  5. ^ Аблака је архитектонска техника која се изводи наизменичним редовима светлог и тамног камена. То је арапски термин који описује технику повезану са исламском архитектуром у арапском свету. Могуће да је порекло ове технике у ранијој византијској архитектури у региону, где су наизменични слојеви белог камена и наранџасте цигле коришћени у изградњи. Техника се првенствено користи за декоративне ефекте.[2]
  6. ^ Отвор или прозор, обично на врху куполе (лат. оculus, срп. око).[14]
  7. ^ Турски троуглови коришћени су у архитектури анадолских градитеља при прелазу са закривљених површина у равне помоћу лепезастог скупа дугих и уских троуглова (постављених под углом један у односу на други), чиме је унапређена изградња сводова у османској архитектури.[15]
  8. ^ Куфско писмо, Куфик, је најстарији облик арапског писма. Развио се у граду Куфа (арап. كوفة) у данашњем Ираку, одакле је и настао назив.[16] Куфик карактеришу угаони, праволинијски облици слова и његова хоризонтална оријентација.[17] Потиче из раног периода ислама и веома брзо је добило на значају као пожељно писмо за транскрипцију Курана (арап. قرآن) и као калиграфски архитектонски украс.
  9. ^ Техника подглазуре се користи за израду украса на готовом керамичком производу. Подглазуре садрже металне оксиде који реагују са провидном керамичком глазуром на грнчарском комаду и формирају низ боја.[20]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „KARATAY MEDRESESİ”. TDV İslâm Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2024-11-08. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Blessing, Patricia (2016-12-05). Rebuilding Anatolia after the Mongol Conquest: Islamic Architecture in the Lands of Rum, 1240–1330 (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-351-90628-9. 
  3. ^ „Anatolian Seljuks Madrasahs”. whc.unesco.org. Приступљено 2024-11-08. 
  4. ^ Bloom, Jonathan M.; Blair, Sheila (2009). The Grove Encyclopedia of Islamic Art & Architecture. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530991-1
  5. ^ „Konyapedia”. www.konyapedia.com. Приступљено 2024-11-14. 
  6. ^ „CELÂLEDDİN KARATAY”. TDV İslâm Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2024-11-14. 
  7. ^ Dulger, Kadir Akin and Erkan. „Karatay Madrasa || Turkey Tour Organizer”. www.turkeytourorganizer.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-18. 
  8. ^ „Karatay Madrasa Tile Works Museum - Konya Deneyim Platformu”. gokonya.com (на језику: турски). Приступљено 2024-11-18. 
  9. ^ а б в г д „Karatay Madrasa - Discover Islamic Art - Virtual Museum”. islamicart.museumwnf.org. Приступљено 2024-11-16. 
  10. ^ Mulder, Stephennie F. (2014). The Shrines of the 'Alids in Medieval Syria: Sunnis, Shi'is and the Architecture of Coexistence (на језику: енглески). Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-4579-4. 
  11. ^ „Muqarnas”. Grove Art Online (на језику: енглески). doi:10.1093/gao/9781884446054.001.0001/oao-9781884446054-e-7000060413#oao-9781884446054-e-7000060413. Приступљено 2024-11-16. 
  12. ^ „Armenian Architecture - VirtualANI - Glossary”. www.virtualani.org. Приступљено 2024-11-16. 
  13. ^ Hillenbrand, Robert (1999-01-01). Islamic Art and Architecture (на језику: енглески). Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20305-7. 
  14. ^ Damjanov, Jadranka; Radulić, Ksenija: Oculus, Umjetnost (Likovne umjetnosti), 3. izdanje, Zagreb, 1967. str. 178
  15. ^ „Turkish triangle | architecture | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-17. 
  16. ^ „Kūfic script | Arabic, Islamic, Calligraphy | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-18. 
  17. ^ „The Development and Spread of Calligraphic Scripts”. The Metropolitan Museum of Art. Приступљено 2024-11-18. 
  18. ^ Walker, Bethany J.; Insoll, Timothy; Fenwick, Corisande (2020). The Oxford Handbook of Islamic Archaeology (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-998787-0. 
  19. ^ McClary, Richard P. (2017-07-28). Rum Seljuq Architecture, 1170-1220: The Patronage of Sultans (на језику: енглески). Edinburgh University Press. ISBN 978-1-4744-1748-8. 
  20. ^ https://www.thesprucecrafts.com/when-to-underglaze-pottery-2746192
  21. ^ „Tile Museum | Konya, Turkey | Attractions”. Lonely Planet. Приступљено 2024-11-19. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каратај_медреса&oldid=28885071”