Карл Шпителер
Карл Шпителер | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Карл Шпителер |
Датум рођења | 24. април 1845. |
Место рођења | Листал, Швајцарска |
Датум смрти | 29. децембар 1924.79 год.) ( |
Место смрти | Луцерн, Швајцарска |
Награде | Нобелова награда за књижевност |
Универзитет у Цириху |
Карл Шпитлер (нем. Carl Spitteler; Листал, 24. април 1845 — Луцерн, 29. децембар 1924), био је швајцарски књижевник, песник, писац есеја и романа.[1] Добио је Нобелову награду за књижевност 1919. године.[2]
Био је приватни учитељ осам година у Русији и Финској. Своје највеће поетско дело Прометеј и Епиметеј написао је 1881, када се вратио.[3] Многи то његово дело упоређују са Ничеовим делом Тако је говорио Заратустра. Након тога неколико година је зарађивао као учитељ и као новинар. Тада започиње да се окушава у већем распону књижевних облика. Захваљујући наследству пресељава се у Луцерн 1892. и омогућено му је да се посвети креативном раду.[4] Његово друго велико дело, за које је добио Нобелову награду је поетски еп Олимпијско пролеће, које је писао од 1900 до 1905, па је ревидирао 1910. Последње године свога живота провео је настојећи да поново напише своје прво дело. Током 1924. појавило се под насловом Прометеј и дуготрпећи.
Мноштво периферног рада припада Шпитлеровом средњем периоду. Написао је у стиховима Екстрамундана 1883, која се састоји од седам космичких митова.[1] Написао је и новеле Конрад и поручник. Ту се приближио натурализму, који му је иначе био одбојан.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Carl Spitteler | Swiss poet | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-25.
- ^ „The Nobel Prize in Literature 1919”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-25.
- ^ „Babel Web Anthology :: The page of Spitteler, Carl, English biography”. www.babelmatrix.org. Приступљено 2023-01-25.
- ^ W, Der; erer. „Carl Spitteler - Poems by the Famous Poet - All Poetry”. allpoetry.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-25.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Carl Spitteler at the Timeline of Nobel Winners
- Autobiographical sketch Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2015)
- Official Site of the Carl Spitteler Foundation