Пређи на садржај

Клеопатра Карађорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Клеопатра Карађорђевић
Анастас Јовановић: „Клеопатра Карађорђевић“, 1850. године, талботипија.
Лични подаци
Датум рођења(1835-11-26)26. новембар 1835.
Место рођењаКрајова, Кнежевина Влашка
Датум смрти13. јул 1855.(1855-07-13) (19 год.)
Место смртиГлајхенберг, Аустријско царство
Породица
СупружникМилан Петронијевић
РодитељиАлександар Карађорђевић
Персида Карађорђевић
ДинастијаКарађорђевићи

Клеопатра Карађорђевић (Крајова, 14/26. новембар 1835Глајхенберг, 1/13. јул 1855) је била ћерка кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Влашкој од оца Александра Карађорђевића (1806—1885) и мајке Персиде, рођене Ненадовић. Породица Карађорђевић је од 1817. до 1831. живела у Хотину, а затим у Влашкој до 1839. У Србију су дошли октобра 1839. и Александар је априла 1840. ступио у војну службу као ађутант кнеза Михаила Обреновића.

Александар је изабран за кнеза Србије 1842. године, а после две године је прешао у двор, кућу купљену од Стојана Симића. Клеопатра је одрастала са две године старијом сестром Полексијом (1833—1914), и када су напуниле 10 и 12 година поставило се питање њиховог образовања. На препоруку Илије Гарашанина и Јована Хаџића за приватног учитеља је изабран Матија Бан, Дубровчанин који је из Цариграда дошао у Србију 1844. године. На дужност приватног учитеља кнежевих ћерки Полексије и Клеопатре ступио је 13. јула 1845.

Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз који је у Србију дошао 1843. године и у Београду давао приватне часове клавира, компоновао је песму „Што се боре мисли моје“ за Клеопатрин 15. рођендан. Средином педесетих година 19. века поново је компоновао Корнелије Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно певана на баловима у Београду.

Сестра Полексија се удала 1849. за Константина Николајевића. Клеопатра је са њима 1852. путовала у Цариград, у пасошу је именована као „принцеза србска“. До удаје је живела у двору. Удата је 9. фебруара 1855. за Милана Петронијевића, сина Аврама Петронијевића који је био председник Владе 1844—1852. Венчање је било у Саборној цркви, кум је био Стефан Стефановић Тенка, стари сват аустријски конзул Теодор Радосављевић, а венчао их је митрополит београдски Петар.

Стари двор некадашња кућа Стојана Симића (десно)

Умрла је 1/13. јула 1855. године у бањи Глајхенберг у Штајерској и сахрањена у породичној гробници у Тополи, касније у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

У Неменикућама постоји Клеопатрина чесма.[1]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Петар Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Карађорђе Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Марица Живковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Александар Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Никола Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелена Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Клеопатра Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Јаков Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Неранџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Персида Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Младен Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Јованка Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Милан Петронијевић
1831. 1914.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Радомир Ј. Поповић: Принцеза Клеопатра Карађорђевић-Петронијевић, Даница за 2012. годину, Вукова задужбина, Београд (2011). стр. 352-363.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]