Клина (река)
Клина | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 62 km |
Басен | 393 km2 |
Слив | Јадрански |
Пловност | није пловна |
Водоток | |
Извор | Сува планина |
Ушће | Бели Дрим |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија |
Насеља | Србица, Клина |
Притоке | Мове |
Река на Викимедијиној остави |
Клина је река у јужној Србији која припада Јадранском сливу, а површина њеног слива износи 393 km². Извире на Сувој планини и свој 62 km дугачак ток завршава као лева притока Белог Дрима. Већа места на њеним обалама су Србица и Клина, подигнута на њеном ушћу.
Ток реке
[уреди | уреди извор]Река Клина извире на североисточним падинама Суве планине, јужно језера Газиводе и Зубиног Потока, испод врха Рудопоље, на Косову. Њен ток је у почетку веома кривуда и креће се ка истоку (од Калдуре), па ка југу (од Јабуке), затим поново ка истоку (од Црепуље) и онда ка југоистоку (од Горњег Стрмца). Протиче поред средњовековне тврђаве Перковца и Горње Клине, затим протиче кроз Србицу, да би код села Лауша и манастира Девич, њен ток кренуо према југозападу и она у том делу представља северну границу Дренице. Њена највећа притока, река Мове, улива се у њу између села Тушиље и Овчарево.
Код Добре Воде, испод остатака средњовековног манастира, ток реке се нагло окреће ка западу и она улази у Метохију, а њен ток прати пруга Приштина-Пећ. После проласка кроз село Подграђе и поред рушевина Јеринине куле, за коју неки сматрају да је прва престоница Србије Достиника, река се улази у градић Клину и на њеном западном крају се улива у Бели Дрим.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.