Компиловани програмски језик
Компиловани програмски језик је програмски језик чије су имплементације типично компилатори (преводиоци који генеришу машински језик од изворног кода), а нису интерпретатори (корак-по-корак извршиоци изворног кода, који не врше превођење пре покретања).
Термин је донекле нејасан; у принципу било који језик може бити реализован са компилатором или са интерпретатором. Комбинација оба решења је такође уобичајена: компилатор може да преведе изворни код у неки средњи облик (често називан бајткод), који се затим преноси на интерпретатор који га извршава.
Предности и мане
[уреди | уреди извор]Програми компилирани у урођени код за компилирано време имају тенденцију да буду бржи од оних преведених у време извршавања, због уопштавања процеса превођења. Нове технологије, као што су „Just-in-time компилација и општи напредак у процесу превођења почињу да смањују овау разлику. Помешано решење коришћења бајткода тежи да има ефикасност негде између.
Програмски језици ниског нивоа се обично компилирају, посебно када је ефикасност примарна брига, у односу на подржавање разлићитих платформи. За језике ниског нивоа, постоји више један-на-један пресликавања између програмираног кода и хардверских операција обављених од стране машинског језика, што олакшава програмерима да контролишу процесорско и меморијско коришћење много детаљније.
Уз мало труда увек је могуће написати преводиоце чак и за традиционални интерпретирани језик. На пример, Common Lisp се може превести на Јава бајткод, који се тумачи Јава виртуелном машином; C код, који је компилиран на урођен машински код; или компилиран директно на урођен код. Програмски језици који подржавају више компилационих дестинација дају већу контролу програмеру да изабере или брзину извршења или компатибилност са различитим платформама.
Програмски језици
[уреди | уреди извор]Неки језици који се најчешће сматрају да су компилирани:
Алатке
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Abelson, Harold; Sussman, Gerald Jay (1996). Structure and Interpretation of Computer Programs (2nd изд.). MIT Press. Архивирано из оригинала 09. 03. 2018. г. Приступљено 02. 01. 2017.
- Raphael Finkel: Advanced Programming Language Design, Addison Wesley 1995.
- Daniel P. Friedman, Mitchell Wand, Christopher T. Haynes: Essentials of Programming Languages, The MIT Press 2001.
- Maurizio Gabbrielli and Simone Martini: "Programming Languages: Principles and Paradigms", Springer, 2010.
- David Gelernter, Suresh Jagannathan: Programming Linguistics, The MIT Press 1990.
- Ellis Horowitz (ed.): Programming Languages, a Grand Tour (3rd ed.), 1987.
- Ellis Horowitz: Fundamentals of Programming Languages, 1989.
- Shriram Krishnamurthi: Programming Languages: Application and Interpretation, online publication.
- Bruce J. MacLennan: Principles of Programming Languages: Design, Evaluation, and Implementation, Oxford University Press 1999.
- John C. Mitchell: Concepts in Programming Languages, Cambridge University Press 2002.
- Benjamin C. Pierce: Types and Programming Languages, The MIT Press 2002.
- Terrence W. Pratt and Marvin V. Zelkowitz: Programming Languages: Design and Implementation (4th ed.), Prentice Hall 2000.
- Peter H. Salus. Handbook of Programming Languages (4 vols.). Macmillan 1998.
- Ravi Sethi: Programming Languages: Concepts and Constructs, 2nd ed., Addison-Wesley 1996.
- Michael L. Scott: Programming Language Pragmatics, Morgan Kaufmann Publishers 2005.
- Robert W. Sebesta: Concepts of Programming Languages, 9th ed., Addison Wesley 2009.
- Franklyn Turbak and David Gifford with Mark Sheldon: Design Concepts in Programming Languages, The MIT Press 2009.
- Peter Van Roy and Seif Haridi. Concepts, Techniques, and Models of Computer Programming, The MIT Press 2004.
- David A. Watt. Programming Language Concepts and Paradigms. Prentice Hall 1990.
- David A. Watt and Muffy Thomas. Programming Language Syntax and Semantics. Prentice Hall 1991.
- David A. Watt. Programming Language Processors. Prentice Hall 1993.
- David A. Watt. Programming Language Design Concepts. John Wiley & Sons 2004.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]