Корисник:Михајло анђелковић/песак

Кафане у Лесковцу између два светска рата биле су саставни део живота Лесковчана у кафане се ишло и кад се радовало и кад се туговало, у кафанама су се завршавали послови од највећих до најмањих.Ишло се и да се поседи, види и чује шта се догађа у граду..У кафанама, посебно код општина и судова боравили су писмени и не писменима писали тужбе и притужбе, жалбе и молбе.За време окупације кафане су постале седиште агената, цинкароша, доушника, партизанских „повереника и обавештајаца".

Лесковац – Тридесетих година прошлог века Лесковац су красиле бројне кафане, хотели и буран мераклијски живот.Кафане су биле распоређене од панађуришта, односно железничке станице до болнице и дуж прилазних путева из правца Власотинца, Лебана, Бојника, Вучја, Манојловца и Богојевца, којима су сељаци долазили на пијац, али највећи број њих се налазио у главној улици. У то време Лесковац је био један од ретких градова који је имао развијено занатство, индустрију, трговачку мрежу и угоститељство.

Иако је било много кафана, међу власницима није било конкурентске завидљивости. Нису дозвољавали да неко пропадне у послу, помагали су се међусобно. Кафане су биле душа града и све занатлије, пре него што ујутру отворе радње, свраћале би у кафану на кафу и на по једну љуту

Неке од најзначајнијих кафана биле су:

Ракићева кафана Кафана "Морава" Шаторска кафана Кафана "Последњи грош"

Ракићева кафана је настала 1929. гаодине у близини насеља "Рупе" тада Горча Ракић купијо сину Влади локал и отвара кафану.Тада Влада одлази у Скопље на дошколавање и по повртаку је почео са радом заједно са оцем.

Кафану "Морава" држали су Филиповићи преко пута општине.

Шаторска кафана налазила се на углу улице Илије Бирчанина и Трга народног хероја Црног Марка прби власник био је Јован Цекић кој је држао кафану још за време турака.

Кафана "Последњи грош" налазила се на раскрсници улице Саве Ковачевића и Димитрија Туцовић у правцу фабрике Косте Стаменковића. Власник кафане био је Сотир Цекић-Лешњак.

[1]