Пређи на садржај

Корисник:A.petrovski.sise/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Благуњо дејче, Пожаранче је испевана негде у првим годинама двадесетог века и говори о неоствареној љубави младог Аце абаџије према познатој лепотици Благуњи Ђоловић, званој Пожаранка, јер је рођењем била из гостиварског села Пожаране.[1]

Настанак

[уреди | уреди извор]

Благуња је рођена 11. априла 1889. године у селу Пожаране и била је треће дете Николе Ђоловића, бившег радника у Влашкој. Имала је два брата, Захарија и Александра. Обојца су били веома надарена и паметна деца, па их је отац послао у школу. Захарије је студирао у Москви, а Александар у средњој школи у Цариграду, а одатле је отишао у Париз на Сорбону, где је студирао право. По завршетку студија, Краљевина Србија га је послала на дипломатски рад у Француску, Швајцарску, Аустрију и Турску.

У раним годинама 20. века, отац Никола је продао све што је имао у Пожаранама и купио кућу у Тетову, у Горњој Чаршији, на десној страни реке Пене. Песму о прелепој Благуњи отпевали су пријатељи Аце абаџије, који су безуспешно слали сватове да је траже.

Благуња се удала за Диме Бошњака 1905. године. Аце је умро млад, а Благуња Бошњаковска је живела 67 година. Сахрањена је у породичном гробу на градском гробљу у Тетову. [2] На надгробној плочи стоји да је њезино има Благуња, а не Благуна, како погрешно певају неки извођачи.

Песма Благуњо дејче, Пожаранче је својом лепотом и популарношћу превазишла границе Македоније и то је најизвођенија тетовска песма уопште. Она је и прва тетовска песма снимљена на носачу звука: још 1920-те на своју ЛП плочу је ставља хармоникаш Борислав Јањић- Шапчанин,[3] а 1942-ге на своју ЛП плочу је ставља и тада најпознатији југословенски извођач Едо Љубић. Она је на репертоару многих певача народних песама у Македонији, Србији и шире.[4]

  • Alex и Alen
  • Hannah Berger
  • KulturShock
  • Teodulia


Благуњо дејче, мори Пожаранче, ајде,

отвори ми џамли пенџер

сакам да те видим ја.

Еј, ђиди, Аце море абаџија, ајде,

што д`отворим џамли пенџер

когај не те сакам ја.

Благуњо дејче, мори Пожаранче, ајде,

ја подај ми бело лице

сакам да го љубим ја.

Еј, ђиди, Аце море абаџија, ајде,

што да давам бело лице

когај не те сакам ја.

Такође погледајте

[уреди | уреди извор]

Спољашне везе

[уреди | уреди извор]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кочоски, Владимир (2006). Песни и судбини. Тетово: Печатница Напредок. ISBN 9989-730-47-4. 
  2. ^ Гавровски, Дарко. „Роденден на најпознатата и најопеана тетовска убавица”. www.gavro.com.mk. 
  3. ^ „Borislav Janjić Šapčanin (1905—1965)”. www.riznicasrpska.net. 
  4. ^ Андонов, Зоран. „НЕОСТВАРЕНАТА ЉУБОВ НА АЦЕ АБАЏИЈАТА КОН УБАВАТА БЛАГУЊА ЈА СОЗДАЛА ПЕСНАТА „БЛАГУЊО ДЕЈЧЕ ПОЖАРАНЧЕ. www.sdk.mk.