Кључ (биологија)
Кључ у биологији представља табелу за одређивање врсте живих бића.
Детерминација
[уреди | уреди извор]Кључеви могу бити посебна дела или се налазити у склопу стручних књига или радова. Пратећи карактеристике врсте коју је потребно детерминисати, врши се избор између датих случаја који се увек дају алтернативно. Дакле један представља „тезу“, а други „антитезу“. Свака теза преко броја са десне стране води до нова два случаја, односно до нове „тезе“ и „антитезе“. На тај начин се стиже до одређене таксономске категорије, односно коначне детерминације (прво до породице преко кључева за одређивање породице, онда до рода преко кључева за одређивање родова, а онда и врсте преко кључева за одређивање врста, а могуће је одређивати и ниже категорије).[1]
Пример
[уреди | уреди извор]
Јела | |
---|---|
илустрација | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Род: | |
Врста: | A. alba
|
Биномно име | |
Abies alba |
Кључ за одређивање породице реда Pinales
1а | Биљке без шишарки. Семе је појединачно, обавијено меснатим омотачем. | Taxaceae |
1б | Биљке са дрвенастим, кожастим или бобичастим шишаркама. | 2 |
2а | Листови су игличасти, пршљенасто распоређени или љуспасти, наспрамно распоређени. Шишарке су ситне, кожасте, дрвенасте или бобичасте и са мало љуспи. | Cupresaceae |
2б | Иглице су распоређене спирално или у чуперцима. Шишарке су кожасте, дрвенасте са много љуспи. | 3 |
3а | Шишарке су дуже од своје ширине. Плодне и заштитне љуспе су јасно одвојене. Плодне љуспе су веће, носе по два семена заметка. | Pinaceae |
3б | Шишарке су округласте. Фертилне и стерилне љуспе су углавном срасле, носе 2-9 семених заметака. | Taxodiaceae |
Кључ за одређивање потпородице породице Pinaceae
1а | Биљке без кратких изданака. Иглице су спирално распоређене. | Abietoideae |
1б | Биљке са кратким и дугим изданцима. | 2 |
2а | Кратки изданци су 1-2 mm и у пазуху су одрвенелих, спирално распоређених љуспастих листића. у рукавцу кратког изданка су 2-5 иглица. | Pinoideae |
2б | Кратки изданци су дуги око 5 mm, расту више година. на њима су иглице у чуперку до 40, а на дугим изданцима иглице су спирално распоређене. | Laricoideae |
Кључ за одређивање родова потпородице Abietoideae
1а | Зреле шишарке су усправне, осипају се. | Abies |
1б | Зреле шишарке висе, не осипају се. | 2 |
2а | Покровне љуспе вире између плодних љуспи. Отисци иглица мало истакнути, овални. | Pseudotsuga |
2б | Покровне љуспе не вире између плодних љуспи. Лисни отисци су на јастучастим израштајима коре. | 3 |
3а | Иглице су пљоснате, рашчешљане у два реда, имају танке петељке, дуге 8-15 mm. На врху су тупе, по ободу фино назубљене. Отисци иглица су полуокругласти. Шишарка дуга око 2,5 cm са кратком дршком. | Tsuga |
3б | Иглице су четвороугласте или спљоштене, без јасних петељки. Ожиљак иглице је ромбичан. | Picea |
Кључ за одређивање врста рода Abies
1а | Иглице на лицу без линија стома или само при врху са линијама стома. | 3 |
1б | Иглице на лицу са линијама стома до својих основа. | 2 |
2а | Иглице 8-15 mm, на све стране одстојеће, круте, скоро четвртасте, при бази упадљиво проширене. | A. pinsapo |
2б | Иглице су дуге 45-65 mm, сабљасто савијене нагоре, рашчешљане у два реда. | A. concolor |
3а | Младе гране голе, све иглице су зашиљене. Пупољци су смоласти са тесно прилеглим љуспама. | A. cephalonica |
3б | Младе гране су длакаве, пупољци без смола. | 4 |
4а | Младе гране су жутозелене, иглице нису рашчешљане, уперене су ка врху гране. | A. nordmanniana |
4б | Младе гране су сиве или црвеномрке. Иглице су рашчешљане. | A. alba |
Карактеристике добрих кључева
[уреди | уреди извор]Описи треба да буду дијагностички (важе за све представнике једне групе и само за њих) и дискриминативни (одвајају једну групу од других), посебно када су у питању кључеви за врсте. Карактеристике које нису такве, не би требало да буду коришћене. Такође, не би требало користити негације. Описи који се користе треба да буду концизни и униформни где год је то могуће.
Примери литературе за детерминацију биљака
[уреди | уреди извор]Примери литературе која се најчешће користи за детерминацију биљака:
- Domac, R. (1950): Flora za određivanje i upoznavawe bilja-Zagreb
- Fiori, A. (1921): Iconographia Florae Italicae
- Josifović, M. i grupa autora (1970-1980): Flora SR Srbije, I-X, SANU-Beograd
- Stojanov, N. i Stefanov, B. (1923-1925): Flora na Blgaria, I i II, Sofija
- Savulesku, T. (1953-1965): Flora Republicii Populare Romine, I-XI, Akadem. RPR
- Boisser, E. (1867-1879): Flora Orientalis, I-V, Genevae et Basilae
- Coste, H. (1901-1906): Flore de la France, I-III, Paris
- Ilić, R, Cerović, O, Gajić M.R. (1972): Flora Košutnjaka, Beograd
- Hayek, A. (1927-1933): Prodromus Florae peninsulae Balcanicae, I-VII, Dahlem bei Berlin
- Hegi, G. (1906-1931): Illustrierte Flora von Mittel-Europa, I-VII, Wien
- Horvatić, S. (1954): Ilustrirani bilinar-Zagreb
- Jovanović, B. (1951): Priručnik za određivanje dendroflore- Coniferae-Salicaceae, Beograd
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Principles of interactive keysАрхивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2013)
- Programs for interactive identification and information retrieval Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2013)
- ActKey
- Lucid - Interactive Identification and Diagnostics key software
- Interactive Identification Keys @ LSU Herbarium Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2010)
- Interactive Identification Keys from the Utah State University Intermountain Herbarium
- Discover Life - Interactive Guides and free online guide development space
- Bioimages Comments on Royal Entomological Society of London Keys