Пређи на садржај

Ланилист

С Википедије, слободне енциклопедије

Ланилист
Linaria vulgaris
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. vulgaris
Биномно име
Linaria vulgaris

Ланилист (Linaria vulgaris) је врста из рода ланилиста (Linaria) која је распрострањена у већем делу Европе, Северне Азије, у Великој Британији, Шпанији, источном Сибиру и западној Кини.[1][2] Такође га има и у Северној Америци где је пренет.[3]

То је вишегодишња биљка са кратким разгранатим кореном, усправном стабљиком од 15-90 цм, са танким, сивоплавим лишћем дужине од 2-6 цм и 1-5 мм ширине. Цветови су слични зевалици, 25-33 мм дужине, бледожуте боје осим доњег краја који има наранџасту боју, цвета од средине лета до средине јесени. Цветове углавном опрашују бумбари.[4] Плод је сферна чаура 5-11 мм дужине и 5-7 мм ширине, садржи бројно ситно семе.[5]

Екологија

[уреди | уреди извор]
Ланилист у ливади
Баштовански бумбар опрашује ланилист

Биљка је широко распрострањена дуж путева и на култивисаном земљишту.[5]

Због тога што је цвет у великој мери затворен, потребни су јаки инсекти да би га опрашивали као што су пчеле и бумбари.[5]

Гајење и коришћење

[уреди | уреди извор]

Иако се најчешће јавља као коров, ланилист се понекад гаји и сече као цвеће које дуго траје у вази. 

Биљка захтева добру дренажу, али се поред тога прилагођава различитим условима. Из башти у Северној Америци у којима је узгајана проширила се у дивљину, где је уобичајена натурализована биљка која расте уз путеве и на лошем земљишту. Наводи се као инвазивна врста у неким државама САД и провинцијама у Канади.[2][6][7]

Без обзира на своју репутацију корова, као маслачак, ова биљка се такође користи у народној медицини за различите болести. Чај од лишћа се узима као лаксатив и јак диуретик, као и код жутице и отока. За лечење кожних болести и хемороида се користи или чај од лишћа или маст направљена од цвећа. Осим тога, чај направљен у млеку уместо у води се користи као инсектицид. Потврђено је да има диуретичка својства и да спушта високу температуру.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Flora Europaea: Linaria vulgaris
  2. ^ а б Germplasm Resources Information Network: Linaria vulgaris Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јануар 2009)
  3. ^ ROM Field Guide to Wildflowers of Ontario, Toronto:Royal Ontario Museum, 2004.
  4. ^ Van Der Kooi, C. J.; Pen, I.; Staal, M.; Stavenga, D. G.; Elzenga, J. T. M. (2015). „Competition for pollinators and intra-communal spectral dissimilarity of flowers” (PDF). Plant Biology. doi:10.1111/plb.12328. 
  5. ^ а б в Blamey, M. & Grey-Wilson, C. (1989).
  6. ^ Alberta Invasive Plants: Common Toadflax Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016) (pdf file)
  7. ^ Nathaniel Lord Britton and Hon.
  8. ^ Steven Foster and James A. Duke, Peterson Field Guides: Eastern/Central Medicinal Plants and Herbs, Houghton Mifflin. 2000. ISBN 978-0-395-98814-5. стр. 120.

Спољшње везе

[уреди | уреди извор]