Лекарска заклетва
Заклињем се да ћу лекарску делатност обављати стручно и савесно и да ћу се у свом раду придржавати свих правила лекарске професије, закона и других прописа, Статута Коморе и Кодекса медицинске етике Коморе.
Текст заклетве Лекарске коморе Србије, која се полаже од октобра 2009.
Лекарска заклетва је обавезујући документ за све лекаре Света који они полажу и својеручно потписују у надлежним удружењима (лекарским коморама) лекара. Заклетва је прописана Женевском декларацијом из (1948) од стране Светске здравствене организације[1] Усвојена је од стране Генералне скупштине Светске здравствене организације у Женеви (Швајцарска), септембра 1948, а допуњена на 22. скупштини Светске здравствене организације у Сиднеју (Аустралија), августа 1968.[2]
Сврха лекарске заклетве из 1948.
[уреди | уреди извор]Заклетва је настала као потреба и одговор на зверства почињена од стране лекара у нацистичкој Немачкој[3] како би обавезала лекаре Света да:
| „ | Не користити сопствена медицинска знања супротно законима хуманости.[4] | ” |
Овај документ је усвојен од стране Светске здравствене организације само три месеца пре заседања Генералне скупштине Уједињених нација која је усвојила Универзалну декларацију о људским правима (1948) која гарантује безбедност и сигурност свих људи насвету без обзира на пол расу и националну и верску припадност.[3]
Након пензионисања лекара, лекарска заклетве га обавезује да и као пензонер прихвати све моралне, психолошке, социјалне, културне и друге обавезе или када добровољно напушта одговорности активне медицинске праксе.[5]
Лекарска заклетва
[уреди | уреди извор]Лекарска заклетва усвојен од стране Генералне скупштине Светске медицинске асоцијације, Женева, Швајцарска, септембра 1948. и њен измењен облик на 22. светској медицинској скупштини, Сиднеј, Аустралија, августа 1968. године, гласи:
У моменту пријема као припадник медицинске струке:[6]
- Свечано обећавам да ћу свој живот посветити служби човечанства;
- Одајем поштовање и захвалност мојим учитељима;
- Своју струку обављаћу савесно и достојанствено, здравље мог пацијента ће бити моја прва брига;
- Трудићу се да знањем и свим могућим средствима који су у мојој моћи очувам част и племените традиције медицинске професије, моје колеге ће бити моја браћа;
- Нећу дозволити да религија, националност, раса, партија или политичке и друштвене прилике, утичу на мој рад и моје обавезе према мојим пацијентима;
- Имаћу максимално поштовање према људском животу од времена зачећа, чак и под претњом, нећу користити свој медицинско знања супротно законима хуманости;
- Свечано и својевољно се обавезујем позивајући се на моју част[3][4]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „The Declaration of Geneva (1948)”. Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ „The Amending of the Physician's Oath”. Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ а б в The Oath, Приступљено: 8. 2. 2010. (језик: енглески)
- ^ а б The Oath (University of Washington) Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2008), Приступљено: 8. 2. 2010. (језик: енглески)
- ^ A Physician's Oath on Retirement Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2020), Приступљено: 8. 2. 2010. (језик: енглески)
- ^ „WMA - The World Medical Association-WMA Declaration of Geneva” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-29.