Пређи на садржај

Лори Мур

С Википедије, слободне енциклопедије

Лори Мур (рођена Мари Лорена Мур; 13. јануара 1957. године) је америчка списатељица, критичарка и есејисткиња. Позната је по својим кратким причама, од којих су неке добиле значајне награде. Од 1984. године такође предаје креативно писање.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Мари Лорена Мур рођена је у насељу Гленс Фолс у Њујорку, а родитељи су јој дали надимак „Лори“. Похађала је Универзитет Сент Лоренс. Када је имала 19 година победила је на такмичењу у писању фикције часописа Seventeen.[1] Њена прича, под називом "Raspberries", објављена је у јануару 1977. године. Након што је дипломирала, преселила се на Менхетн, где је радила као правница две године.

Мур је 1980. године уписала мастер програм из уметности на Универзитету Корнел, где ју је подучавала Алисон Лури[2]. Након што је завршила мастер, Мур је неко од професора охрабрио да контактира књижевног агента Мелани Џексон, која је пристала да је узме као клијента. Џексон је америчкој издавачкој кући Кнопф 1983. године продала Мурину збирку Self-Help, која се скоро у потпуности састоји од прича из њене мастер тезе.[3]

Дела

[уреди | уреди извор]

Кратке приче

[уреди | уреди извор]

Збирке кратких прича које је Мур објавила се зову Self-Help (1985), Like Life, Bark и, бестселер Њујорк тајмса, Birds of America. Писала је и за часопис The Paris Review.

Њена прва прича која је објављена у Њујоркеру, "You're Ugly, Тоо", укључена је у антологију The Best American Short Stories of the Century, коју је приредио Џон Апдајк.

Прича "People Like That Are the Only People Here", која је такође објављена у Њујоркеру, штампана je 1998. године у антологији The Best American Short Stories. У питању је прича о малом детету које се разболело која је делимично инспирисана догађајима из Муриног живота. Прича је укључена и у антологију из 2005. године под називом Children Playing Before a Statue of Hercules, коју је приредио Дејвид Сидерис.

Мурине сабране приче, под називом Collected Stories, објавила је лондонска издавачка кућа Фејбер у мају 2008. године. Издање је обухватило све приче из збирки које је претходно објавила, одломке из њеног романа Anagrams, као и три приче које пре тога нису биле део ниједне збирке, а које је првобитно објавила у Њујоркеру.

Мурина најновија збирка Bark објављена је 2014. године.[4] Била је финалиста за награду The Story Prize[5] и ушла је у ужи избор за награду Frank O'Connor International Short Story Award[6][7].

Романи

[уреди | уреди извор]

Лори Мур је написала романе Anagrams (1986), Who Will Run the Frog Hospital? (1994) и A Gate at the Stairs (2009). Према роману експерименталног облика Anagrams критичари нису били благонаклони.[8] Роман Who Will Run the Frog Hospital приповеда о жени на одмору са мужем која се присећа бурног пријатељства из младости. Радња у роману A Gate at the Stairs се дешава непосредно након напада 11.септембра и говори о сазревању двадесетогодишње девојке која долази са Средњег запада.

Дечије књиге

[уреди | уреди извор]

Мур је написала дечију књигу под називом The Forgotten Helper, о вилењаку којег Деда Мраз грешком заборавља у кући најгорег детета са своје листе добре деце. Вилењак мора да помогне детету да буде добро наредне године како би се Деда Мраз вратио следећег Божића.

Есеји

[уреди | уреди извор]

Мур повремено пише о књигама, филмовима и телевизији за часопис The New York Review оf Books.[9] У априлу 2018. године Кнопф је објавио збирку њених есеја, критика и коментара под насловом See What Can Be Done.[10][11]

Академска каријера

[уреди | уреди извор]

Лори Мур је тридесет година предавала креативно писање на Универзитету Висконсинa у Медисону. Запослила се овом универзитету 1984. године[12] и напустила га како би се запослила на Универзитету Вандербилт у јесен 2013. године.[13][14]

Држала је предавања и на Универзитету Корнел, на колеџу Барук, на Универзитету Мичигена, као и на Универзитету Принстон и Универзитету Њујорк.[15][16][17]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Кратке приче

[уреди | уреди извор]
  • 1985 – Self-Help; ISBN 0-446-67192-4
  • 1990 – Like Life; ISBN 0-375-71916-4
  • 1998 – Birds of America; ISBN 0-312-24122-4
  • 2008 – The Collected Stories; ISBN 978-0-571-23934-4
  • 2014 – Bark; ISBN 0-307-59413-0
  • 2020 – Collected Stories; ISBN 978-0-375-71238-8

Романи

[уреди | уреди извор]
  • 1986 – Anagrams; ISBN 0-307-27728-3
  • 1994 – Who Will Run the Frog Hospital?; ISBN 1-4000-3382-9
  • 2009 – A Gate at the Stairs; ISBN 978-0-375-40928-8
  • 2023 - I Am Homeless if This Is Not My Home; ISBN 978-0-593-74415-4

Дечије књиге

[уреди | уреди извор]
  • 1987 – The Forgotten Helper; ISBN 0-440-41680-9

Не-фикција

[уреди | уреди извор]
  • 2018 – See What Can Be Done; ISBN 978-1524732486

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kelly, Alison (2009). Understanding Lorrie Moore. Columbia, S.C.: University of South Carolina Press. p. 1. ISBN 978-1-57003-823-5. Retrieved May 24, 2013.
  2. ^ Kelly, p. 2.
  3. ^ Kelly, p. 2.
  4. ^ "Book review: Lorrie Moore's 'Bark' looks at bitter disappointments of relationships". Washington Post. February 24, 2014. Retrieved May 27, 2016.
  5. ^ "2014/15 Winner & Finalists". The Story Prize. Retrieved December 30, 2022.
  6. ^ Heller McAlpin (February 24, 2014). "Book review: Lorrie Moore's 'Bark' looks at bitter disappointments of relationships". The Washington Post. Retrieved December 30, 2022.
  7. ^ Alison Flood (June 13, 2014). "Frank O'Connor prize shortlist pits 'masters' against first-timers". The Guardian. Retrieved December 30, 2022.
  8. ^ Elizabeth Gaffney (2001). "Lorrie Moore, The Art of Fiction No. 167". The Paris Review. Retrieved December 30, 2022.
  9. ^ "Contributors: Lorrie Moore". The New York Review of Books. Retrieved May 24, 2013.
  10. ^ "Book Marks reviews of See What Can Be Done by Lorrie Moore". bookmarks.reviews. Retrieved June 26, 2018.
  11. ^ Brockers, E. (May 5, 2018). "Lorrie Moore on political correctness, writing and why she's not worried by Trump". The Guardian. Retrieved December 30, 2022.
  12. ^ Vidich, Paul. "Lorrie Moore: An Interview", Narrative Magazine, June 2009. Retrieved July 19, 2010.
  13. ^ Charles McGrath,, "Lorrie Moore’s New Book Is a Reminder and a Departure", The New York Times, February 17, 2014. Retrieved February 19, 2014.
  14. ^ "ProfessorGertrude Conaway Vanderbilt Professor of English". Vanderbilt. Retrieved December 30, 2022.
  15. ^ Crawford, Franklin. "Author Lorrie Moore returns to accept CU alumni artist award", Cornell Chronicle, December 9, 2004. Retrieved July 29, 2010.
  16. ^ Kelly, p. 166.
  17. ^ "Recent Visitors to the MFA Program" Archived July 20, 2013, at the Wayback Machine, University of Michigan. Retrieved July 29, 2010.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лори_Мур&oldid=28442826”