Луна 9
| Луна 9 | |
|---|---|
|
| |
| Оператор | Совјетски Савез |
| Произвођач | НПО Лавочкин |
| Тип мисије | лендер |
| Датум лансирања | 31. јануар 1966. у 11.45.00 УТЦ |
| Крај мисије | 6. фебруар 1966. у 22.55.00 УТЦ |
| Ракета-носач | Молнија-М |
| Место лансирања | Бајконур ЛР31 |
| Маса | 1.580 kg |
| Врста орбите | геоцентрична |
| Инклинација орбите | 51,8[1] ° |
| Апоапсис | 500.000[1] km |
| Периапсис | 220[1] km |
| Место слетања | 7,08°СГШ 64,37°ЗГД |
| Датум слетања | 3. фебруар 1966. у 18.45.30 УТЦ |
| Међународна ознака | 1966-006A |
Луна 9 била је свемирска сонда из серије Луна Совјетског Савеза. Она је 3. фебруара 1966. године постала прва свемирска сонда која се успешно меко спустила на Месец, и уопштено на било који објекат у свемиру. Тако је постала и прва летелица која је на Земљу послала фотографије тла неког објекта у свемиру.
Маса лендера била је око 100 килограма (на Земљи, или око 17 килограма на Месечевој гравитацији). Брзина удара била је 6,1 метар у секунди, а за успоравање лендер је прво користио ракетне моторе до одређене висине, а затим је при самом удару коришћен „ваздушни јастук”. У лендер је био уграђен систем за комуникацију, камере, интрументи за контролу температуре и мерење радиоактивности.[2]
Спуштање на површину Месеца
[уреди | уреди извор]Спуштање је почело на висини од 8.300 километара од површине. Само спуштање састојало се из више фаза. За успоравање коришћен је "ваздушни јастук"[3] и ракетни мотори. Пре него што се коначно спустила на површину летелица је одскочила неколико пута. Место спуштања било је Океан бура.
Луна 9 био је 12. покушај спуштања летелице на Месец, али први успешни. Била је широка свега пола метра, и слетела 3. фебруара 1966. у 18.45.30 УТЦ на координатама 7°8' N и 64°22' W.[4] Укупно је снимљено 9 фотографија (5 панорама) површине Месеца.
Потрага за лендером
[уреди | уреди извор]Крајем 2015. године почела је потрага за лендером Луна 9 на фотографијама високе резолуције које је прикупила сонда Лунар реконесанс орбитер агенције НАСА, која се у орбити око Месеца налази од 2009. године. У потрагу за сондом истраживачи из целог света су се упустили јер на фотографијама пријављеног места слетања није примећена сонда. Проналажење неће бити лако јер и поред до сада највеће резолуције површине Месеца, сонда ширине 60 центиметара заузима само око два пиксела.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в McDowell, Jonathan. „Satellite Catalog”. Jonathan's Space Page. Приступљено 14. 08. 2013.
- ^ „Solar System Exploration: Missions: By Target: Moon: Past: Luna 9[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2015. г. Приступљено 05. 01. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Astronautix
- ^ „NASA - NSSDC - Spacecraft - Details”. NASA. Приступљено 4. 04. 2013.
- ^ Leonard David (30. 11. 2015). „Long-Lost Lander: Researchers Hunting for Soviet Moon Probe Luna 9” (на језику: (језик: енглески)). Space.com. Приступљено 30. 11. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Хронологија мисије Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2012) на сајту Zarya.info
- Jodrell Bank first image
- Мисија Луна 9 на сајту solarsystem.nasa.gov
- Сонда Луна 9 на сајту nssdc.gsfc.nasa.gov