Пређи на садржај

Макарон

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Макарони.
Макарон
Традиционални макарони из Нансија
Макарон са малинама, Сингапур

Макарон[1] [2] или француски макарун[3] [4] је посластица базирана на пуслицама, направљен са беланцима, шећером у праху, гранулираним шећером, бадемовим брашном и бојом за храну.

Традиционално се сматра да је макарон у Француској увео италијански кувар краљице Катарине Медичи током ренесансе. Од 19. века, типични макарон у париском стилу је са ганашом, кремом од путера или џемом пуњеним између два таква колачића, слично сендвичу. Благо је влажан и лако се топи у устима. Макарони се могу наћи у широком спектру укуса који се крећу од традиционалних (малина, чоколада) до необичних (гушчија џигерица, мача).[5]

Име

[уреди | уреди извор]

Постоје неке варијације у томе да ли се користи термин „макарон“ или „макарун“, а сродни кокосов макарун се често меша са макароном. У Северној Америци је већина пекара усвојила француски правопис „макарон“ за ставку на бази пуслице. Професор лингвистике са Станфорда Данијел Јурафски описује како две посластице имају заједничку историју са макаронима (италијански maccheroni, од грчког μακαρια). Јурафски напомиње да се француске речи које се завршавају са „-он“ позајмљене у енглеском у 16. и 17. веку обично пишу са „-оон“ (на пример: balloon, cartoon, platoon).[6] У Великој Британији многе пекаре и даље користе израз „макарун“.[7] [8]

Историја

[уреди | уреди извор]

Према Дану Јурафском, из часописа Slate, арапске трупе из Ифрикије (данашњи Тунис) донеле су са собом нове технике (израду папира) и храну попут лимуна, пиринча и пистаћа током окупације Сицилије 827. године. То је укључивало многе слаткише на бази ораха - пецива са кремом од слатког бадема. Ово слатко пециво преузето је од сасанидских шахова у Персији, где је колач од бадема направљен за прославу Зороастријске Нове године (Nouruz). На Сицилији (и у Толеду, Шпанија, још једна додирна тачка између муслиманске и хришћанске културе) ова пецива су се развила у разне дезерте, попут колача од бадемове пасте који се зову марципан и калишони. Године 1154. Мухамед ал-Идриси је известио о производњи нудли, која је такође први пут изведена на Сицилији. Под заједничким изразом макаруни, Арапи су називали млевене производе од житарица као нудле и теста. Италијани су позајмили макероне од макаруни, одакле потичу данашњи макарони.[9]

Слика из Dictionnaire encyclopédique de l'épicerie et des industries annexes, Албер Сењеури, уредио Л'Епикер 1904, страница 431.

Кулинарска енциклопедија Larousse Gastronomique (1988) наводи порекло макарона до француског манастира у Кормерију у 8. веку (791). Истовремено, енциклопедијски запис шири побожну легенду да је облик пецива са напуклом кором напуштен из пупка монаха.[10]

Швајцарска онлајн енциклопедија о историји печења, с друге стране, датира прве бадемове кексе у 11. век под окриљем султана и првог краља династије Алморавида Јусуфа ибн Ташфина, где се служио колач од бадема гурабија углавном током Рамазана. Бадемови кекси су се проширили од Арабије до Сицилије чак до Венеције, где се израз макароне углавном користио за описивање финих кекса.[11]

Макарони се производе у венецијанским манастирима од 8. века нове ере. Током ренесансе, италијански посластичари француске краљице Катарине Медичи, направили су их када их је донела у Француску 1533. године након удаје за Анрија II.[12] Према Larousse Gastronomique, макарон је настао 1791. године у самостану близу Кормерија. Године 1792. макарони су почели да стичу славу када су две часне сестре кармелићанке, тражећи азил у Нансију током Француске револуције, испекле и продале колачиће макарон како би платиле свој смештај. Ове монахиње су постале познате као „сестре макароне“. У тим раним фазама, макарони су се служили без посебних укуса или пуњења.[13]

Тек тридесетих година 20. века макарони су почели да се служе два по два уз додатак џемова, ликера и зачина. Макарон какав је данас познат, састављен од два диска од бадемове коре испуњене слојем крема или џема, првобитно се звао "Gerbet" или "Paris macaron". Пјеру Дефонтену, из француске посластичарнице Ladurée, понекад се приписује ова креација почетком 20. века, али други пекар, Клод Гербет, такође тврди да су га они измислили.[6] [14] Француске пекаре макарона постале су модерне у Северној Америци 2010 -их.[15]

Најранији рецепт

[уреди | уреди извор]

Многе италијанске куварске књиге из 16. века спомињу бадемове кексе који веома личе на макарон, иако под различитим именима. Најранији познати рецепт датира из раног 17. века и изгледа да је инспирисан француском верзијом рецепта.

Метод

[уреди | уреди извор]
Припрема макарона

Постоје две главне методе за прављење макарона - „француска“ метода и „италијанска“ метода. Разлика између њих је начин на који се прави смеса од беланаца.

У француској методи, беланца се умуте а просејани, млевени бадеми и шећер у праху полако се додају док се не постигне жељена конзистенција. Овај процес избацивања ваздуха и редоследа назива се макаронажа.[16]

Италијанска метода подразумева мућење беланаца са врућим шећерним сирупом да се образује маса од беланаца. Просејани бадеми и шећер у праху се такође помешају са сировим беланцетом да се добије паста. Масе се помешају заједно да би се добила мешавина макарона. Ова метода се често сматра структурно здравијом, али и слађом, а такође захтева и термометар за шећерни сируп.

И италијанска и француска маса од беланаца могу се комбиновати са млевеним бадемима.[17]

Макарон се добија комбиновањем шећера у праху и млевених бадема у фину смесу.[18] У посебној чинији беланца се истуку до потребне конзистенције.[19] Два елемента се затим мешају заједно док не буду конзистенције "пене за бријање", а затим се обликују, оставе да формирају корицу и пеку.[20] Понекад се додаје пуњење.

Варијације

[уреди | уреди извор]
Макарони у разним бојама
Макарони у излогу посластичарнице Pierre Marcolini, Париз
Макарони у продаји у International Finance Centre, Хонг Конг

Француска

[уреди | уреди извор]

"Макарони из Амјена", произведени у Амјену, мали су макарони округлог облика кекса типа кекса направљени од пасте од бадема, воћа и меда, први пут забележени 1855. године.[21]

Град Монморијон познат је по својим макаронима и има музеј посвећен њима. Rannou-Métivier је најстарија пекара у Монморијону, која датира из 1920. Традиционални рецепт за пецива из Монморијона остао је непромењен више од 150 година.[22]

Град Нанси у Лоренској регији има историју са макаронима. Речено је да је игуманија Ремијеремона основала ред часних сестара под називом "Dames du Saint-Sacrement" са строгим правилима исхране која забрањују конзумацију меса. Две часне сестре, сестре Маргерита и Мари-Елизабет заслужне су за стварање макарона Нанси који одговара њиховим прехрамбеним потребама. Постале су познате као "Макарон сестре" (Les Soeurs Macarons). Године 1952. град Нанси им је дао почаст дајући њихово име Rue de la Hache, где је измишљен макарон.[23]

Јапан

[уреди | уреди извор]

Макарони у Јапану су популарна посластица позната као マカロン (макарон).[24] Постоји и друга широко доступна верзија макарона која брашно од кикирикија замењује бадемом и аромом у стилу посластице вагаши.[25]

Швајцарска

[уреди | уреди извор]

У Швајцарској, Luxemburgerli (такође Луксембургер) је робна марка кондиторских производа коју производи Confiserie Sprüngli у Цириху, Швајцарска. Луксембургерли је макарон[26] [27] који се састоји од два диска[28] са пуњењем од маслаца,[29] иако су доступни и различити укуси.[30] Луксембургерли су мањи и лакши од макарона других произвођача.

Сједињене Америчке Државе

[уреди | уреди извор]

Посластичари у Сједињеним Државама уредили су класични колачић тако да укључује традиционалније америчке укусе. Укуси макарона који су доступни у САД познати су по томе што укључују чоколадни чипс од нане, путер и желе од кикирикија, сникерс, шампањац од брескви, пистаће, чизкејк од јагода, слатки кукуруз, слана переца, маслац од кикирикија од чоколаде, зобене пахуљице, цимет, бундеву и слане кокице од карамеле. [31]

Јужна Кореја

[уреди | уреди извор]

Осим макарона, у Јужној Кореји се конзумирају и дебели карони. Да би повећали ситост, пекари су почели дебело да пуне макароне и тако је рођен дебели карон.[32]

Популарност

[уреди | уреди извор]

У Паризу, ланац посластичарница Ladurée је познат по својим макаронима око 150 година.[33] [34]

У Португалији, Аустралији, Француској, Белгији, Швајцарској и Холандији, Мекдоналдс продаје макароне.[33] [33]

Изван Европе макарон у француском стилу може се наћи у Канади[35] и Сједињеним Државама.[36] [37] [38]

У Аустралији су Адриано Зумбо и његова ТВ серија МастерШеф допринели да макарон постане популарни слаткиш, а сада га Мекдоналдс продаје у аустралијским продавницама Меккафе.[39]

Види још

[уреди | уреди извор]
  • Алфајор, слична шпанска посластица
  • Пети фур

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Definition of macaron in English”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 16. 04. 2018. г. Приступљено 16. 4. 2018. 
  2. ^ „Definition of macaron”. Merriam-Webster. Приступљено 16. 4. 2018. 
  3. ^ „Definition of macaroon in English”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 16. 04. 2018. г. Приступљено 16. 4. 2018. 
  4. ^ „Definition of macaroon”. Merriam-Webster. Приступљено 16. 4. 2018. 
  5. ^ „Macaron”. Dessert Eater. Архивирано из оригинала 2013-08-11. г. 
  6. ^ а б Jurafsky (2011b).
  7. ^ „Macaron vs Macaroon - What's in a name anyway?”. Anges de Sucre. Приступљено 18. 3. 2020. 
  8. ^ „Macaroon or Macaron?”. Miss Macaroon. Приступљено 18. 3. 2020. 
  9. ^ Dan Jurafsky (16. 11. 2011). „Macarons, Macaroons, Macaroni. The curious history”. Slate. Приступљено 4. 6. 2021. 
  10. ^ Dena Kleiman (20. 3. 1991). „The 5th Question At the Seder: Have a Macaroon?”. New York Times. Приступљено 4. 6. 2021. 
  11. ^ „Pièces sèches: Macarons”. Lexique de Boulangerie-Pâtisserie.ch. Архивирано из оригинала 17. 09. 2014. г. Приступљено 4. 6. 2021. 
  12. ^ „History of Macarons”. Mad Mac LLC. Архивирано из оригинала 5. 2. 2009. г. Приступљено 2. 1. 2010. 
  13. ^ Robyn Lee. „Introduction to French Macarons”. Serious Eats. 
  14. ^ Elena Ferretti (30. 11. 2009). „Macarons, the Daddy Mac of Cookies”. Fox News. 
  15. ^ Mary Chao (11. 6. 2014). „The French Macaron Trend”. Democrat & Chronicle. 
  16. ^ „French pâtisserie technique: Macaronage”. Le Cordon Bleu. 
  17. ^ „How to cook perfect chocolate macarons”. The Guardian. 
  18. ^ „Macaron troubleshooting tips”. Better with Butter. 
  19. ^ „Macaroons”. BBC. 
  20. ^ „Macaron Myth Buster: French or Italian?”. The World of Anges. 22. 2. 2015. 
  21. ^ Nick Rider (1. 5. 2005). Short Breaks Northern France. New Holland Publishers. стр. 135. ISBN 9781860111839. 
  22. ^ Cécile Teurlay (July—August 2003). „Montmorillon — Le musée du Macaron et de l'Amande” [Montmorillon — The Macaron and Almond Museum]. Musée de l'Amande et du Macaron (на језику: француски). Архивирано из оригинала 15. 06. 2006. г. Приступљено 25. 08. 2021.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  23. ^ „Maison des Soeurs Macarons > Notre Histoire ...”. achatville.com (на језику: француски). Архивирано из оригинала 17. 10. 2020. г. Приступљено 25. 08. 2021. 
  24. ^ Jean-Philippe Darcy (9. 7. 2010). „夏の新作マカロン” [Summer New Macaroons] (на језику: јапански). Fukui News. Архивирано из оригинала 2012-03-17. г. Приступљено 8. 5. 2012. 
  25. ^ Anderson, Sarah (15. 8. 2015). „Destination JS: Macaron Edition”. Japan Society. Приступљено 30. 9. 2015. 
  26. ^ Hubbeling, Christina (10. 10. 2009). „Wer macht die besten Macarons?” [Who makes the best macarons?]. Neue Zürcher Zeitung (на језику: немачки). Приступљено 3. 3. 2014. 
  27. ^ Böhler, Guido (20. 3. 2010). „Macarons: wer macht die besten und schönsten?” [Macarons: who makes the best and most attractive?]. delikatessenschweiz.ch (на језику: немачки). Приступљено 3. 3. 2014. 
  28. ^ Malgieri, Nick (21. 7. 1994). „Baking: How to Make a Macaroon”. Los Angeles Times. Приступљено 3. 3. 2014. 
  29. ^ Kummer, Corby (30. 3. 2011). „Smackaroon! The Switzerland vs. France Cookie Smackdown”. The Atlantic. The Atlantic Monthly Group. Приступљено 3. 3. 2014. 
  30. ^ „Luxemburgerli Flavours”. www.spruengli.ch. 
  31. ^ Thomson, Julie R. (9. 10. 2012). „Americanized Macaron Recipes: French Cookies With American Flavors (PHOTOS)”. HuffPost. Huffington Post. Приступљено 30. 9. 2015. 
  32. ^ „[맛있는 이야기] 마카롱 얼마나 아세요? 마카롱의 역사”. 문화뉴스 (на језику: корејски). 2021-03-24. Приступљено 2021-04-18. 
  33. ^ а б в Jargon, Julie (2. 3. 2010). „Mon Dieu! Will Newfound Popularity Spoil the Dainty Macaron?”. The Wall Street Journal. Приступљено 29. 12. 2010. 
  34. ^ Reed, M. H. (29. 1. 2009). „Macaroon Delight”. The New York Times. Приступљено 29. 12. 2010. 
  35. ^ Chesterman, Lesley (11. 10. 2008). „Macaron mania hits Montreal - finally!”. The Gazette (Montreal). Архивирано из оригинала 9. 11. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2010. 
  36. ^ Denn, Rebekah (25. 10. 2009). „French macarons are sweet, light and luscious”. The Seattle Times. 
  37. ^ Greenspan, Dorie (1. 4. 2010). „Macarons: New to The Easter Parade This Year”. Los Angeles Times. Приступљено 29. 12. 2010. 
  38. ^ Neda Ulaby (12. 2. 2010). „Move Over, Cupcake: Make Way For The Macaroon”. NPR. Приступљено 29. 12. 2010. 
  39. ^ Chavassieu, Olivia (15. 4. 2008). „Heaven on Earth”. Sydney Morning Herald. Приступљено 7. 3. 2012. 

 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Макарон&oldid=27730913”