Пређи на садржај

Манфред Калц

С Википедије, слободне енциклопедије
Манфред Калц
Лични подаци
Надимак Мани
Датум рођења (1953-01-06)6. јануар 1953. (71 год.)
Место рођења Лудвигсхафен, Западна Немачка
Позиција Десни бек
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1971–1989
1989
1989–1990
1990–1991		 Хамбургер
Бордо
Милуз
Хамбургер		 568
1
12
13		 (76)
(0)
(1)
(0)
Репрезентативна каријера
1975–1983 Њемачка Западна Немачка 69 (8)
Награде
Фудбал
Представљајући  Западна Немачка
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1982. Шпанија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1976. Југославија
Златна медаља — прво место 1980. Италија

Манфред Калц (нем. Manfred Kaltz; рођен 6. јануара 1953) бивши је немачки фудбалер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Дебитовао је 1971. за Хамбургер Шпорт Ферајн када је имао само 18 година, против Борусије из Дортмунда, а напад Хамбургера предводио легендарни Уве Зелер. Тада је меч на Вестфалену завршен нерешено 1:1. Калц је постао чувен по „Бананенфланкен“, такозваним „банана центаршутевима“, прецизним и са много спина.[1] Хорст Хрубеш се надавао голова ударцима главом након његових сјајних набачних лопти. И дан данас се у Немачкој као анегдота препричава Хрубешов ТВ интервју када је најбоље описао своје голове тих година: „Мани банана, ја главом и – гол!“.[2]

Осим центаршутева био је специјалиста и за извођење једанаестераца. Апсолутни је рекордер Бундеслиге по броју голова са беле тачке. Укупно је постигао 53 – од 60 покушаја. Играо је укупно 19 сезона у дресу Хамбургер Шпорт Ферајна. По томе је такође рекордер у немачком фудбалу заједно са Чарлијем Кербелом из Ајнтрахта из Франкфурта и Клаусом Фичелом из Шалкеа 04. Тај рекорд би вероватно био и већи да 1989. није отишао у Француску јер му ХСВ након 18 сезона није понудио дугорочан уговор. Љут и разочаран заиграо је за Бордо и Милуз да би се 1990. вратио у Хамбургер СВ и последњу професионалну сезону у каријери ипак одиграо у вољеном клубу. Занимљиво је да последњи пут је играо управо против Борусије Дортмунд 17. априла 1991. у убедљивој победи над жуто-црнима од 4:0. Укупно је одиграо 581 меч за ХСВ у Бундеслиги, што је други највећи број утакмица једног играча у историји немачког фудбала.[3]

Поред силних рекорда у Бундеслиги држи и један не тако славан. Укупно је постигао шест аутоголова што је највише у немачком фудбалу. Тај рекорд држи заједно са некадашњим македонским репрезентативцем и капитеном Мајнца Николчетом Новеским. Шест пута се нашао у Идеалном тиму Бундеслиге. Са Хамбургером је од 1976. до 1987. године три пута био првак Немачке и чак пет пута вицешампион. Два пута је освајао Куп Немачке, такозвани ДФБ покал и једном Лига куп Немачке.

У периоду од 1975. до 1983. наступио је 69 пута за репрезентацију Западне Немачке и постигао осам голова.[4] Био је део тима који је освојио друго место на Европском првенству 1976. године у Југославији. Учествовао је на Светском првенству у Аргентини 1978. Са репрезентацијом Западне Немачке је освојио Европско првенство 1980. године. На Светском првенству 1982. у Шпанији, освојио је друго место.

Успеси

[уреди | уреди извор]

Хамбургер СВ

[уреди | уреди извор]

Западна Немачка

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Manfred KALTZ”. FIFA. Архивирано из оригинала 12. 6. 2009. г. Приступљено 23. 1. 2010. 
  2. ^ „Legende Bundeslige: Majstor za penale i banana centaršuteve”. sportklub.rs. 29. 4. 2022. Приступљено 24. 6. 2024. 
  3. ^ „Manfred Kaltz” (на језику: немачки). fussballdaten.de. Приступљено 23. 1. 2010. 
  4. ^ Манфред Калц на сајту National Football Teams (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манфред_Калц&oldid=28695525”