Маремано Абруцешки пастирски пас
Маремано Абруцешки пастирски пас | ||
---|---|---|
Алтернативно име | ||
| ||
Земља порекла | ||
Класификација | ||
| ||
Одгајивачки стандарди (Спољне повезнице) | ||
FCI | ||
Нотес | ||
Маремано Абруцешки пастирски пас или Марема пастирски пас је поријеклом из Италије, из краја по којем и носи име. То је снажан и велики пас те изврстан чувар стада или посједа којег чува. Непопустљив је при извршавању свог задатка - чувања.
Основни подаци
[уреди | уреди извор]- Поријекло: Италија
- Идеална просечна (плећна) висина:
- Женке: 60-68цм
- Мужјаци: 65-73цм
- Тежина:
- Карактер:
- Миран, изврстан чувар, не подноси строг одгој, потребан му је одлучан господар, воли дјецу и нагонски их чува.
- Употреба:
- Пастирски пас, чувар.
Спољашњост
[уреди | уреди извор]Велики, снажан, складно грађен пас. Дужина тијела је већа од плећне висине. Обилно густо крзно равно на тијело. Длака је кратка на глави и на предњем дијелу ногу. Боја бијела, мада благе жућкасте те свијетло наранџасте нијансе се толеришу. Глава је велика и равна, конусног облика; подсјећа на поларног медвједа. Уши су троугласте и налијежу на главу. Нешто су мање величине обзиром на величину тијела. Очи су окер (свијетло жућкасте) или кестењасто смеђе боје и нису тако велике обзиром на величину пса. Врат је мало краћи од главе, веома јак, мишићаст и без подбрадка. Покривен је густом и дугом длаком. Реп је јак са густом длаком те ниско постављен.
Темперамент
[уреди | уреди извор]То је миран и њежан пас до свог стада, изузетан чувар и интелигентан. Храбар и одлучан. Лојалан је господару и породици са којом живи. Неповјерљив је према странцима. Потребно му је доста отвореног простора и за урбане средине није погодан.
Здравље
[уреди | уреди извор]Историја
[уреди | уреди извор]Поријекло води из средњег дијела Апенинског полуострва, Марема подручје Тоскане и Абруције, гдје је чувао стада оваца а и данас их чува, мада у мањој мјери. Опис пастирских паса сличних „мареми“ може се наћи у старој римској литератури те сликама из 15. вијека.[2] И данас се пуно употребљава, као некада, за чување стада.[3][4]
Мада спада међу најстарије псе са Апенина, тек недавно је добио своје право признање, и то по заслузи енглеских љубитеља паса. Итаклијански кинолошки савез је тек 1958. године признао расу под садашњим именом.
Карактеристике расе
[уреди | уреди извор]Маремано Абруцешки пастирски пси су потомци старих паса које су још у давна времена употребљавали у покрајини Марема на Апенинском полуострву. Најрадије живи на отвореном простору. Хладноћа му не смета и зато спава на отвореном, изван куће. Посебна њега није потребна, јер је веома незахтјеван пас. Не подноси присилу и строг узгој. Купање није препоручљиво. Бјелину длаке можемо да очувамо са сувим средствима за чишћење длаке.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2003. г. Приступљено 23. 01. 2009.
- ^ Dal Medioevo al 1800, Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Марема – мајстор чувања стада (енг: Flockmaster Maremma Guardian Dog – Bonding) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2008), Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Чувар стада (енг: USDA Livestock Guarding Dogs) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2012), Приступљено 12. 4. 2013.