Пређи на садржај

Мађарска вижла

С Википедије, слободне енциклопедије
Мађарска вижла
Мађарска вижла
Алтернативно име
Вижла
Мађарски птичар
Мађарска вижла
Земља порекла
Мађарска
Класификација
ФЦИ: Група 7 Група 5 1 #57 и #239
AKC: Спорт
ANKC: Група 3 (Ловачки пси)
CKC: Група 1 - Спортски пси
KC(UK): Ловачки пси
NZKC: Ловачки пси
UKC: Раса ловачких паса
Одгајивачки стандарди (спољне везе)
FCI: Hungarian Short-haired Pointer
Hungarian Wire-haired Pointer
AKC: Vizsla
ANKC: Hungarian Vizsla
CKC: Vizsla (Smooth)
Vizsla (Wire-haired)
KC(UK): Hungarian Vizsla
Hungarian Wirehaired Vizsla
NZKC: Hungarian Vizsla
UKC: Vizsla

Мађарска вижла (лат. Canis Ovilis Fenyesi) је оригинална мађарска ловачка врста паса. Ова раса је позната као изврсна за лов али такође због своје нарави и као пас који ужива у породичном животу са људима. Мађарска оштродлака вижла је креирана током 1930их година укрштањем мађарске краткодлаке вижле и немачког оштродлаког птичара.

Величина

[уреди | уреди извор]

Вижла је пас средње величине. Оштродлака вижла је мало виша од краткодлаке вижле. Просечне димензије ове пасмине су:

Историја

[уреди | уреди извор]

Краткодлака вижла

[уреди | уреди извор]

Краткодлака мађарска вижла се сматра старом врстом мађарског ловачког пса. Ова врста се помиње и у времену досељавања Мађара на данашње просторе панонске низије. Примарна боје ове расе је била жута и браон. Оригинална врста је одумрла, само је остао потомак чији је представник данашња мађарска вижла. Најстарији помен ове расе се налази у мађарској илустрованој хроници Chronicon Pictum између 1100. и 1200. године. На слици где се приказује сусрет Хунора и Магора са чудесним јеленом види се и слика претка данашње мађарске вижле. Такође је у препискама мађарских племића често спомињана вижла.

У време турских освајања у крајевима панонске низије се појавио жути турски ловачки пас који се укрстио са тадашњом вижлом и учествовао у обликовању особина данашње вижле. По подацима који потичу из 1731. године, мађарска племићка породица Зај (Zay) је прва почела са узгојем ове расе. По том податку у ову расу је била укључена и шпанска вижла енглеског порекла. Тада је још постојала и вижла кестењасте боје. Током 19. века је у укрштање и узгој ове врсте укључен птичар и немачки краткодлаки птичар.

Током двадесетих година двадесетог века се започело са вођењем књига и родослова сваког појединачног пса а 1928. године су уведени и стандарди за ову пасмину. Најзад 1935. године ова пасмина је стављена и у ФЦИ и тиме званично призната као аутохтона.

Вижла је темепераментан и енергичан пас који захтева велику количину физичке активности и то не уобичајене шетње на повоцу, већ трчања и тренинга у природном окружењу, који треба да траје један до два сата дневно. Управо због такве природе не препоручује се власницима који живе у стану. Вижла тежи да буде што више у близини свог власника и само у том случају биће срећна. Чак и када постоји двориште, њено место је у кући уз власника за кога ће се прилепити попут лепка и пратити га као сенка. Изузетно је одана, брижна и нежна, а уколико нема довољно пажње цвилеће и умиљавати се како би је добила.

Оштродлака вижла

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]