Пређи на садржај

Миго Стијеповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Славољуб Стијеповић
Лични подаци
Датум рођења(1959-05-02)2. мај 1959. (65 год.)
Мјесто рођењаТитоград, ФНРЈ
Религијахришћанин (православац)
УниверзитетУниверзитет Црне Горе
Професијаправник
Политичка каријера
Политичка
странка		Демократска партија социјалиста
Министар спорта
1998 — 2001.
Министар рада и социјалног старања
2003 — 2006.
Министар просвјете и спорта
2010 — 2014.
ПретходникСретен Шкулетић
НасљедникПредраг Бошковић
Градоначелник Подгорице
2014 — 2018.
ПретходникМиомир Мугоша
НасљедникИван Вуковић

Славољуб „Миго“ Стијеповић (Титоград, 2. мај 1959) црногорски је политичар, бивши министар рада и социјалног старања, бивши потпредсједник Скупштине Црне Горе, бивши министар без портфеља, министар просвјете и спорта, као и бивши градоначелник Подгорице.

У младости се бавио фудбалом, током 1980-их играо је за Зету, са којом је освојио Куп Средње регије.[1] Дипломирао је na Правном факултету Универзитета Црне Горе, а до 1991. године радио је у привреди, у Првоборцу из Херцег Новог,[2] када се придружио новоформираној Демократској партији социјалиста, која је од тада па до 2020. године била на власти у Црној Гори. Био је министар рада и социјалног старања у Влади Црне Горе у оквиру државне заједнице Србије и Црне Горе,[3] а након Референдума и независности Црне Горе, изабран је за министра без портфеља 2008. у склопу пете владе Мила Ђукановића. Након ванредних парламентарних избора 2009. остао је на функцији у склопу шесте владе Мила Ђукановића.[4] Године 2010. Мило Ђукановић је поднио оставку на мјесто премијера,[5] а Стијеповић је постављен на мјесто министра просвјете и спорта у влади Игора Лукшића.[6] Након избора 2012. на којима је побиједила коалиција Европска Црна Гора,[7] остао је на функцији министра просвјете и спорта у седмој влади Мила Ђукановића.[8] Са функције се повукао 2014. године, када је био носилац листе ДПС-а на изборима у Подгорици.[9] Након избора, изабран је на мјесто градоначелника Подгорице, замијенивши Миомира Мугошу.[10] На функцији је остао до избора 2018. када га је наслиједио Иван Вуковић.[11] Крајем 2018. изабран је за политичког савјетника предсједника Црне Горе — Мила Ђукановића,[12][13] као и за генералног секретара предсједника.[14]

Стијеповић је познат и по бројним гафовима и лапсусима током јавних наступа. Цитирање, али и карикирање Стијеповићевих изјава на друштвеним мрежама започело је интензивно након интервјуа током кампање за градоначелника Подгорице 2014. године, у којем је он, тада министар образовања, рекао да ће се град Подгорица развијати као Лондон и „Париз Сен Жермен“, а касније обраћајући се градоначелнику Париза, као „предсједнику Париза“.[15]

Контроверзе и афере

[уреди | уреди извор]

Средином јануара 2019. појавио се видео-снимак из 2016. године у којем се појавио бивши сарадник председника Ђукановића, британско-црногорски бизнисмен Душко Кнежевић, који је градоначелнику Подгорице и високорангираном члану ДПС-а, Мигу Стијеповићу уручио коверту за коју је Кнежевић касније рекао да је износила је 97.000 америчких долара за финансирање парламентарне изборне кампање Демократске партије социјалиста која је одржана те године. Након бијега у Лондон, Кнежевић је медијима рекао да је такав непријављени новац пружао ДПС-у посљедњих 25 година. Протести против корупције у црногорској влади на челу са ДПС-ом започели су у фебруару 2019. године убрзо након откривања снимака и докумената за које се чини да врховни званичници имплицирају у прибављању сумњивих средстава за владајућу странку. Протести су пропали средином 2019. године. До данас није покренут званични поступак против корупције у влади коју води ДПС. Укључени у послове корупције у влади, а владајућа Демократска партија социјалиста остају у својим канцеларијама, укључујући Стијеповића.[16][17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „I Stijepović je nekada igrao fudbal”. cg-fudbal.com. 1. 11. 2017. Приступљено 7. 8. 2022. 
  2. ^ „Slavoljub Stijepović, ministar prosvjete i sporta: Nije od juče”. monitor.co.me. 2. 9. 2011. Приступљено 7. 8. 2022. 
  3. ^ „Ministar rada i socijalnog staranja Slavoljub Stijepović održao konferenciju za novinare”. gov.me. 24. 12. 2003. Приступљено 7. 8. 2022. 
  4. ^ „Stijepović ministar prosvjete”. pcnen.com. 16. 4. 2010. Приступљено 7. 8. 2022. 
  5. ^ „Đukanović: Odlazim iz vlasti bez pritiska”. slobodnaevropa.org. 21. 12. 2010. Приступљено 7. 8. 2022. 
  6. ^ „Lukšić: Ostaju prioriteti vlade Mila Đukanovića”. Приступљено 7. 8. 2022. 
  7. ^ „Državna izborna komisija utvrdila konačne rezultate izbora”. pobjeda.me. Pobjeda Dnevni List. 22. 10. 2012. Приступљено 7. 8. 2022. 
  8. ^ „Milo Đukanović ponovo premijer Crne Gore”. balkans.aljazeera.net. 4. 12. 2012. Приступљено 7. 8. 2022. 
  9. ^ Žugić, Vladan (19. 3. 2014). „Stijepović nosilac liste DPS-a na izborima u Podgorici”. vijesti.me. Приступљено 7. 8. 2022. 
  10. ^ Redžić, Nebojša (6. 10. 2014). „Slavoljub Stijepović novi gradonačelnik Podgorice”. glasamerike.net. Приступљено 7. 8. 2022. 
  11. ^ „Ivan Vuković i zvanično novi gradonačelnik Podgorice”. cdm.me. 31. 7. 2018. Приступљено 7. 8. 2022. 
  12. ^ „Demokratska partija socijalista Crne Gore - zvanični sajt”. Demokratska partija socijalista Crne Gore. Архивирано из оригинала 07. 12. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2020. 
  13. ^ „Славољуб–Миго Стијеповић”. mps.gov.me. Архивирано из оригинала 10. 12. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2020. 
  14. ^ „Stijepović i zvanično generalni sekretar predsjednika Crne Gore”. aktuelno.me. 4. 8. 2018. Приступљено 7. 8. 2022. 
  15. ^ „Pojavio se snimak: Stijepović i "predsjednik Pariza"”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 29. 11. 2020. 
  16. ^ www.antenam.net. „Objavljen snimak: Knežević uručio kovertu Stijepoviću”. Antena M (на језику: српски). Приступљено 2020-11-29. 
  17. ^ „Knežević protiv Đukanovića i 'otimanja poslova'”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2020-11-29. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миго_Стијеповић&oldid=28701706”