Мирослав Лајчак
Мирослав Лајчак | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 20. март 1963. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Попрад, Чехословачка (данашња Словачка), | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Јармила Харгашова | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Мирослав Лајчак (слч. Miroslav Lajčák; Попрад, 20. март 1963) словачки је политичар и дипломата. Тренутно се налази на функцији специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања Западног Балкана.
Биографија
[уреди | уреди извор]Дипломирао је право на Универзитету Коменског у Братислави. Бавио се међународним односима на Државном институту за међународно право у Москви. Студирао је и у европском центру Џорџ Маршал за студије безбедности у Гармиш Партенкирхену у Немачкој.[1]
Лајчак течно говори енглески, немачки, руски, бугарски, као и српски/хрватски/бошњачки језик.[2]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Сарадник је чехословачког министарства иностраних послова од 1988. Између 1991. и 1993. Лајчак је постављен за чехословачког односно словачког амбасадора. Био је словачки амбасадор у Јапану између 1994. и 1998.[2] Између 1993. и 1994. био је шеф кабинета министра спољњих послова Јозефа Моравчика. Био је Моравчиков шеф кабинета када је овај постао и премијер Словачке.
Од 1999. до 2001. био је асистент Едуарда Кукана, специјалног изасланика генералног секретара УН за Балкан. Између 2001. и 2005., Лајчак је био амбасадор у СР Југославији, Албанији и Бившој Југословенској Републици Македонији.[2] 2006. године именован је изаслаником Европске уније за спровођење референдума о независности Црне Горе.
Од 30. јуна 2007. је на дужности Високог представника Уједињених нација за Босну и Херцеговину, гдје је замијенио Кристијана Шварц-Шилинга. 16. децембра 2007. добио је назив „Особа године“ у избору дневника „Независне новине“, а две недјеље касније, 28. децембра, исту титулу добио је у избору „Дневног аваза“.[2]
26. јануара 2009. Лајчак је постао министар спољних послова Словачке. На тој позицији је остао до 9. јула 2010. године. У децембру исте године, Европска служба спољних послова именовала га је за директора за Русију, исток и Западни Балкан.
Од 4. априла 2012 у Влади Роберта Фица, заузима функције заменика премијера и министра иностраних послова Словачке Републике.
Од 12. септембра 2017. године, Мирослав Лајчак је председник Генералне скупштине Организације уједињених нација.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Мирослав Лајчак” (на језику: ск). Званични сајт владе Републике Словачке. Приступљено 5. 9. 2013.
- ^ а б в г „Министар спољних послова-наш Русин” (PDF). Русин Инфо. Приступљено 5. 9. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Министарство спољних послова Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2015) (језик: словачки)
- Повратак на Балкан („Политика”, 1. март 2020)