Муцинозни цистаденом јетре

Муцинозни цистаденом јетре или муцинозне цистичне неоплазме хепатобилијарног система, које се називају и билијарне цистичне неоплазме, су ретки тумори који се обично развијају у јетри, претежно код жена. Због могућности малигне алтерације непоходна је правовремена дијагноза и хируршка ексцизија тумора.^[1]

Епидемиологија

Бенигна форма тумора је три до четири пута чешћа од малигне форме муцинозног цитаденокарцинома јетре.^[2]

Доказано је да жене од муцинозног цистаденома јетре оболевају 20 пута чешће него мушкараци.^[3]

Последњих година ови тумори се евидентирају све чешће, вероватно захваљујући све бољој дијагностици, све бољем познавању ових тумора и њиховом разликовању од циста јетре.

У 80–90% случајева муцинозни цистаденом јетре је болест средовечних жена (просечне старости од 50 година) ^{[тражи се извор]} Болесници с малигним обликом тумора су око десет година старији од оних код којих до малигне алтерације није дошло.^{[тражи се извор]}

Етиопатогенеза

Клиничко-патолошке карактеристике јетрене муцинозне цистичне неоплазме нису објашњене јер патолошки дијагностички критеријуми нису били јасни. ^{[тражи се извор]}

Најновија ВХО класификација дефинише муцинозне цистичне неоплазме јетре као епителне неоплазме које формирају цисте, обично не показујући никакву комуникацију са жучним каналима, састављене од кубидног до колонског епитела који производи варијанту муцина, и повезане са субепителијалном стромом типа јајника.

Теорије о настанку

Могуће је да настају према двема теоријама, од:

ектопичних гнездашаца примитивног предњег црева која су се током ембриогенезе нашла у јетри.
због опструкције аберантних конгениталних жучних водова.^[4]

Претпоставља се и да ови тумори потичу од ектопичног оваријалног ткива, од ембрионалне жучне кесе или од већих жучних водова ^{[тражи се извор]}. Како немају оваријалну строму претпоставља се да настају од ектопичних гнезда ембрионалне жучне кесе у јетри. Могуће је и да је реч о стеченом, реактивном процесу на фокално оштећење ^{[тражи се извор]}

Недавно је међу билијарним цистичним туморима уврштени:

јединствени билијарни тумор назван интрадуктална папиларна неоплазма жучног канала, категорију * билијарни папиломи,
билијарна папиломатоза,
неки папиларни холангиокарциноми.

Билијарна интрадуктална папиларна неоплазма сматра се билијарном паралелом интрадукталних папиларних муцинозних неоплазми панкреаса на основу доминантног интрадукталног раста, дукталне дилатације и повремене прекомерне производње муцина. ^{[тражи се извор]}

Претходна студија је открила да цистични тумори јетре са комуникацијом жучних канала дијеле карактеристике са интрадукталним папиларним неоплазмама, али не муцинозним цистичним неоплазмама. 5

Локализација и раст

Муцинозни цистаденом јетре су у око 40% болесника локализован у:

33–40% случајева у десном режњу јетре,
15–20% случајева у левом режњу јетре,
15–20% случајева у оба режња јетре^{[тражи се извор]}

Пречник тумора је од 8 cm до 30 cm, најчешће 8–10 cm. Како ови тумори типично споро расту, потребно је да прође много година од појаве болести.

Билијарни цистаденом са јављају у јетри у:

84% случајева, у холедохусу,
6%, у хепатикусима,
4%, цистикусу,
4% и жучној кеси,
2% указује на много чешћи ектопични фокусу јетри.^[5]^[6]

Прогноза

Муцинозни цистаденом јетре и после радикалне ресекције рецидивирају у 10–20% случајева ^{[тражи се извор]}

После парцијалне ексцизије рецидиви се јављају у 80%, а после аспирације код 100% болесника.^{[тражи се извор]}

Диференцијална дијагноза

Муцинозне цистичне неоплазме треба разликовати од других цистичних лезија јетре укључујући једноставне цисте и цистичне хамартоме. ^{[тражи се извор]}

Извори

^ Čolović R, Micev M, Kovačević N, Matić S, Kalezić V (1995). „Mucinozni cistadenom jetre – prikaz slučaja”. Arch Gastroenterohepatol. 14: 96—8. .
^ Ishak, Kamal G.; Willis, G. W.; Cummins, S. D.; Bullock, A. A. (1977). „Biliary cystadenoma and cystadenocarcinoma.Report of 14 cases and review of the literature”. Cancer. 39: 322—38. PMID 318915. doi:10.1002/1097-0142(197701)39:1<322::AID-CNCR2820390149>3.0.CO;2-P. .
^ O'Shea, J. S.; Shah, D.; Cooperman, A. M. (1987). „Biliary cystadenocarcinoma of extrahepatic duct origin arising in previously benign cystadenoma”. Am J Gastroenterol. 82 (12): 1306—10. PMID 3318405. .
^ Florman SS, Slakey DP (2001). „Giant biliary cystadenoma: case report and literature review”. Am Surg. 67 (8): 727—32.
^ Akwari, O. E.; Tucker A; Seigler HF; Itani KM (1990). „Hepatobiliary cystadenoma with mesenchymal stroma”. Annals of Surgery. 211 (1): 18—27. .
^ Scott FR, More L, Dhillon AP (1995). „Hepatobiliary cystadenoma with mesenchymal stroma: expression of oestrogen receptors in formalin-fixed tissue”. Histopathology. 26 (6): 555—8. .

Литература

Mizumoto R, Kawarada Y. Diagnosis and treatment of the cholangiocarcinoma and cystic adenocarcinoma of the liver. In: Okuda K, Ishak KG, editors. Neoplasms of the liver. . Tokio: Springer Verlag. 1987. pp. 388–95. .
Becker, Walter F.; Welsh, Ronald A.; Pratt, Hanip S. (1965). „Cystadenoma and Cystadenocarcinoma of the Pancreas”. Annals of Surgery. 161 (6): 845—63. PMC 480468 . PMID 14295937. doi:10.1097/00000658-196506000-00005. .
Lippman F (1900). „Ueber die echten Cysten der Leber”. Deutch Z Chir. 54: 446—67. .
Short, Welland F. (1971). „Biliary Cystadenoma”. Arch Surg. 102: 78—80. PMID 5538773. doi:10.1001/archsurg.1971.01350010080021. .
Von Roeckel VBA, Marx WJ, Baskin W, Greenlow RL (1982). „Cystadenoma of the liver”. J Clin Gastroenterol. 4: 167—72. .
Van Steenbergen W, Ponette E, Marchal G; et al. (1984). „Cystadenoma of the common bile duct demonstrated by endoscopic retrograde cholangiography:an uncommon cause of the extrahepatic obstruction”. Am J Gastroenterol. 79: 466—70. .
Peretta E, De Franchis R, Standacher C; et al. (1986). „Billiary cystadenoma:an uncommon cause of cholestatic jaundice”. Am J Gastroenterol. 81: 138—40. .
Okamura, T.; Murakami, S.; Nishioka, Y.; Hirayama, R.; Mishima, Y.; Awazu, R. (1987). „Biliary cystadenoma of the extrahepatic bile ducts: Report of a case and review of the literature”. Jap J Surg. 17 (4): 281—7. PMID 3316769. doi:10.1007/BF02470701. .
Marsh, J. L.; Dahms, B.; Longmire Jr, W. P. (1974). „Cystadenoma and cystadenocarcinoma of the biliary system”. Arch Surg. 109 (1): 41—3. PMID 4834134. doi:10.1001/archsurg.1974.01360010027005.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Čolović R, Micev M, Kovačević N, Matić S, Kalezić V (1995). „Mucinozni cistadenom jetre – prikaz slučaja”. Arch Gastroenterohepatol. 14: 96—8. .

[2] Ishak, Kamal G.; Willis, G. W.; Cummins, S. D.; Bullock, A. A. (1977). „Biliary cystadenoma and cystadenocarcinoma.Report of 14 cases and review of the literature”. Cancer. 39: 322—38. PMID 318915. doi:10.1002/1097-0142(197701)39:1<322::AID-CNCR2820390149>3.0.CO;2-P. .

[3] O'Shea, J. S.; Shah, D.; Cooperman, A. M. (1987). „Biliary cystadenocarcinoma of extrahepatic duct origin arising in previously benign cystadenoma”. Am J Gastroenterol. 82 (12): 1306—10. PMID 3318405. .

[11.-4] Florman SS, Slakey DP (2001). „Giant biliary cystadenoma: case report and literature review”. Am Surg. 67 (8): 727—32.

[20.-5] Akwari, O. E.; Tucker A; Seigler HF; Itani KM (1990). „Hepatobiliary cystadenoma with mesenchymal stroma”. Annals of Surgery. 211 (1): 18—27. .

[21.-6] Scott FR, More L, Dhillon AP (1995). „Hepatobiliary cystadenoma with mesenchymal stroma: expression of oestrogen receptors in formalin-fixed tissue”. Histopathology. 26 (6): 555—8. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]