Награда Кочићево перо
Кочићево перо је српска књижевна награда Задужбине Петар Кочић Бањалука-Београд. Награду Кочићево перо испред задужбине додјељују Задужбина Петар Кочић или министарства културе Републике Српске и Србије.
Награду је 1995. установио Никола Вуколић, председник и оснивач Задужбине Петар Кочић Бањалука-Београд, и она се додјељује четири пута годишње. На крају сваке године, један од четири добитника награде Кочићево перо добија награду Кочићева књига. Награда се додјељује књижевницима који настављају „причавину и учевину“ српског књижевника Петра Кочића (1877-1916).
Добитници награде Кочићево перо
[уреди | уреди извор]Добитници овог признања су, између осталих, и Радован Вуковић, Жарко Ђуровић, Ненад Вуковић, Француски културни центар из Бање Луке, Благоје Баковић, Милорад Телебак, Ђорђо Сладоје.
2019.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за пролеће и лето 2019. је Милета Продановић за књигу О папагајима и предаторима.[1]
2018.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за пролеће и лето 2018. је Стеван Тонтић за књигу Та мјеста, у издању Агоре.[2] Добитник награде за зиму 2018. је Гојко Божовић за књигу Мапа.[3]
2017.
[уреди | уреди извор]Добитник награде у марту 2017. био је Александар Југовић за књигу Опсенари,[4] а у децембру 2017. епископ Григорије (Дурић) за књигу Преко прага.[5]
2016.
[уреди | уреди извор]Добитник је Вуле Журић за књигу Република Ћопић у издању Службеног гласника.[6]
2015.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за зиму 2015. године је Драган Великић за књигу Иследник у издању Лагуне.[7]
2014.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за 2014. годину је Звонко Карановић за књигу Најбоље године наших живота у издању ЛОМ-а.[8]
2013.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за зиму 2013. године је Александар Гаталица за збирку Огромни микрокосмоси у издаању Чаробне књиге.[9]
2012.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за пролеће-лето 2012. године је Владимир Пиштало за роман Венеција.[10].
2011.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за 2011. годину је српска књижевница Вида Огњеновић за роман Посматрач птица.[11]
2010.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за прољеће 2010. године је српски књижевник Владислав Бајац.[12] Добитник награде за љето 2010. је српски пјесник Бећир Вуковић.[13] Добитник награде за јесен 2010. је хрватска књижевница Ивана Симић Бодрожић.[14]
2009.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за 2009. годину је српска пјесникиња Дара Секулић и српска књижевница Ружица Комар.
2006.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за 2006. годину је српски књижевник Марко Видојковић.
2004.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за 2004. годину је српска књижевница Љиљана Хабјановић.
2001.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за 2001. је српски књижевник Јован Радуловић.
1996.
[уреди | уреди извор]Добитник награде за 1996. годину је српски књижевник Добрица Ћосић.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кочићево перо за пролеће и лето Милети Продановићу (Вечерње новости, 20. јун 2019)
- ^ Стевану Тонтићу награда Кочићево перо (Политика, 23. јул 2018)
- ^ Гојку Божовићу Кочићево перо и Кочићева књига (Вечерње новости, 24. децембар 2018)
- ^ Југовићу награда Кочићево перо (Б92, 15. март 2017)
- ^ Владика Григорије добитник награда Кочићево перо и Кочићева књига (Б92, 11. децембар 2017)
- ^ Уручене награде Задужбине Петар Кочић (Б92, 22. децембар 2016)
- ^ Живот романа Иследник, Дневник. (Приступљено: 18. 1. 2016)
- ^ Звонку Карановићу Кочићево перо и Кочићева књига (Блиц, 15. децембар 2014)
- ^ Гаталици и Мићевићу уручени Кочићево перо и Кочићева књига (Блиц, 24. децембар 2013)
- ^ „Пишталу уручено Кочићево перо”. РТС. 20. 7. 2012. Приступљено 22. 7. 2012.
- ^ „Кочићево перо Види Огњеновић”. Радио-телевизија Републике Српске. 12. 12. 2011. Приступљено 12. 12. 2011.
- ^ „Vladislavu Bajcu Kočićevo pero”. Nezavisne novine. 15. 5. 2010. Приступљено 3. 11. 2020.
- ^ „Трг од књиге - 2010”. Приступљено 3. 11. 2020. „ЦРНА УМЕТНОСТ : избор из поезије / Бећир Вуковић (Награда Кочићево перо за 2010)”
- ^ „Uručeno Kočićevo pero”. Nezavisne novine. 12. 11. 2010. Приступљено 3. 11. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Глас Српске: Кочићево перо Дари Секулић 15.04.2009.[мртва веза] (језик: српски)
- Глас Српске: Кочићево перо Ружици Комар 19.08.2009. (језик: српски)
- Министарство културе Републике Србије: Спајање неспојивог (језик: српски)