Пређи на садржај

Народна библиотека Ужице

С Википедије, слободне енциклопедије
Народна библиотека Ужице
Оснивање1856.
ЛокацијаУжице
 Србија
Број предмета256.000 публикација
ДиректорДушица Мурић
АдресаТрг партизана 12, 31000 Ужице
Веб-сајтwww.biblioteka-uzice.rs

Народна библиотека Ужице је најстарија културна установа у ужичком крају. Са око 256.000 књига,[1] преко 130 наслова периодике и Интернет клубом, библиотека је данас модерна установа која суграђанима нуди обиље информација из свих области живота.

Историја

[уреди | уреди извор]

Историја Народне библиотеке Ужице почиње на Преображење 1856. године, када је на иницијативу напредног грађанства и омладине основано Ужичко читалиште, које је постало центар културног и друштвеног живота града.

Први управитељ Читалишта био је Стојан Обрадовић, судија и свестран културни посленик. Читалиште је 1857. г. имало 100 чланова, а у књижевном фонду налазило се 200 књига и сви дневни листови Кнежевине Србије.

О раду Читалишта нема много података. Зна се да је 1881. године књижни фонд чинило 485 књига на нашем и страном језику, а извршена је и претплата на већи број дневних листова и часописа.

Политичка превирања у земљи утицала су на рад установе , која је више пута гашена и обнављана. Иницијативом Културне лиге, 1910. године основана је Народна библиотека са читаоницом, али је њен фонд уништен током Првог светског рата. У међуратном периоду Библиотека је радила са прекидима, да би током Другог светског рата фонд поново био уништен.[2] Континуитет у раду успоставља се тек у послератном периоду. Почетни фонд чиниле су књиге које су грађани поклонили библиотеци. Установа је 1946. године радила под називом Градска књижница и читаоница, 1951. године мења назив и постаје Градска библиотека, а 1961. добија данашњи назив – Народна библиотека Ужице. Од 1979. до 1989. носи назив Народна библиотека „Едвард Кардељ“. Опстајући током времена, упркос ратовима, пожарима и политичким превирањима, Библиотека је постала центар културног и друштвеног живота града.

Управници

[уреди | уреди извор]

Управници Библиотеке били су:

  • Миодраг Верговић,
  • Анка Ковачевић,
  • Олга Живковић,
  • Ђорђе Николић,
  • Гојко Шкоро,
  • Слободан Радовић,
  • Анђа Бјелић,
  • Зоран Тешић,
  • Иван Ршумовић,
  • Драгиша Станојчић
  • Душица Мурић.

Одељења и службе

[уреди | уреди извор]

Организована је по одељењима и службама:

  • Дечје одељење,
  • Позајмно одељење за одрасле,
  • Научно одељење,
  • Завичајно одељење,
  • Одељење набавке и обраде,
  • Матична служба,
  • Служба за опште послове.

Матичност

[уреди | уреди извор]

Народна библиотека Ужице је матична библиотека Златиборског округа који покрива 10 општина и у оквиру којих она успешно остварује задатке на развоју библиотечко-информационе делатности у општинским и школским библиотекама.

Библиотеке Златиборског округа

[уреди | уреди извор]

Издавачка делатност

[уреди | уреди извор]

Библиотека је 1981. г. покренула часопис за књижевност, уметност и културу – “Међај”. До сада су објављена 93 броја.

Награда “Милутин Ускоковић” установљена 1993. г. додељује се за најбољу необјављену приповетку на српском језику.

У дугом трајању ужичка библиотека је непрекидно радила на усавршавању библиотечког пословања и за то је добила највише признање струке, Награду “Милорад Панић Суреп” (1975. и 1996. г.), градско признање, Награду “Слободан Пенезић Крцун” (1979), Плакету Народне библиотеке Србије за културно-просветну сарадњу (1977. и 1982.), Плакету најбоље WEB библиотеке у Србији за 2013. годину.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Пејовић, Бранко. „Трајни траг дародаваца у култури”. Politika Online. Приступљено 2023-01-09. 
  2. ^ „Народна библиотека Ужице”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2015. г. Приступљено 24. 04. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Народна библиотека Ужице : 1856-2006 : 150 година постојања / [др Стеван Игњић и др...] ; главни уредник Иван Ршумовић
  • Стеван Игњић, Ужичко читалиште : 1856-1941 - Титово Ужице : Народна библиотека "Едвард Кардељ", 1983.
  • Ужички лексикон / уредник тома Драгица Матић. - Београд : Службени гласник ; Ужице : Град Ужице, 2014 (Београд : Гласник).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]