Пређи на садржај

Незаменљив токен

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација незаменљивог токена генерисаног паметним уговором (програм дизајниран да аутоматски извршава услове уговора)

Незаменљив токен или NFT (од енгл. Non-fungible token) је јединствени дигитални идентификатор који се похрањује у блокчејну и користи за потврду власништва и аутентичности. NFT се не може копирати, заменити или поделити.[1] Власништво над НФТ-ом је забележено у блокчејну и власник га може пренети, чиме се омогућава продаја и промет НФТ-а. НФТ може креирати било ко и за креирање је потребно мало или нимало вештина кодирања. НФТ обично садрже референце на дигиталне датотеке као што су уметничка дела, фотографије, видео и аудио записи. НФТ је незаменљив зато што се може појединачно идентификовати, за разлику од криптовалута, које су заменљиве.

Заговорници НФТ-а тврде да се њиме обезбеђује јавни сертификат о аутентичности или доказ о власништву. Међутим, законска права која преноси НФТ могу бити неизвесна. Власништво над НФТ-ом, како га дефинише блокчејн, нема инхерентно правно значење и не даје нужно ауторска права, права интелектуалне својине или друга законска права над његовом повезаном дигиталном датотеком. НФТ не ограничава дељење или копирање повезане дигиталне датотеке и не спречава стварање НФТ-ова који се позивају на идентичне датотеке.

Трговање НФТ-ом је порасло са 82 милиона америчких долара у 2020. години на 17 милијарди у 2021.[2] Критичари су навели да су НФТ-ови коришћени за пословне шпекулације и преваре у трговању уметничким делима. Такође, било је и критика због трошкова енергије и карбонског отиска повезаног са неким врстама блокчејна.[3] Тржиште НФТ-а неки пореде са економским балоном или Понзи шемом.[4] Током свог врхунца, три највеће НФТ платформе биле су Итиријум, Солана и Кардано.[5] 2022. тржиште НФТ-а је било у кризи; процена из маја 2022. је била да је број продаје опао за преко 90% у односу на 2021.[6] До септембра 2023. један извештај је тврдио да преко 95% НФТ наплата нема стварну новчану вредност.[7] [8]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

НФТ је датотека са подацима,која се може продавати и трговати и која је ускладиштена у дигиталном записнику кога знамо под именом блокчејн.[9] НФТ може бити повезан са одређеном ствари – дигиталном или физичком – као што је, на пример, слика, уметничко дело, музика или снимак неког спортског догађаја.[10] НФТ може дати лиценцна права за коришћење ових ствари у одређену сврху.[11] НФТ се може куповати и продавати на дигиталним тржиштима.[12] Међутим, ванзаконска природа НФТ трговања обично резултира неформалном разменом власништва над имовином која нема правни основ за извршење,[13] па се тако углавном види само као један израз статусног симбола.[14]

НФТ-ови функционишу као криптографски токени (жетони), али за разлику од криптовалута, НФТ-ови се обично не могу међусобно размењивати.[15]

Ауторско право

[уреди | уреди извор]
NFT is ownable, the asset link may be ownable, and the ownership of the asset is not guaranteed
Дијаграм који показује право на поседовање незаменљивог токена и повезане датотеке. У већини случајева, то у великој мери зависи од паметног уговора токена.

НФТ искључиво представља доказ о власништву над блокчејн записом и не подразумева нужно да власник поседује права интелектуалне својине на дигитално средство које НФТ представља.[16] [17] [18] Неко може да прода НФТ који представља њихово дело, али купац неће нужно добити ауторска права на то дело. Штавише, продавац може да настави да креира додатне НФТ копије истог дела.[19] [20] Према правници Ребеки Тушнет „У једном смислу, купац стиче све што свет уметности мисли да је стекао. Купци дефинитивно не поседују ауторска права на дело које НФТ представља, осим ако се то уговором експлицитно не пренесе“.[21]

Одређени НФТ пројекти, као што је Борд Ејпс (енгл. Bored Apes; у дословном преводу: Мајмуни који се досађују), експлицитно додељују права интелектуалне својине појединачних слика њиховим власницима.[22] НФТ колекција Крипто Панкс (енгл. CryptoPunks) је првобитно забранила власницима својих НФТ-ова да користе повезана дигитална уметничка дела за комерцијалну употребу, али је касније дозволила такву употребу.[23]

Историја

[уреди | уреди извор]

Рани пројекти

[уреди | уреди извор]

Први познати НФТ био је Квантум (енгл. Quantum)[24] којег су у мају 2014. креирали Кевин Мекој и Анил Даш. Овај НФТ се састоји од видео клипа које је направила Мекојева супруга Џенифер. Мекој је регистровао видео на блокчејну Нејмкоин (енгл. Namecoin) и продао га Дашу за 4 долара, током презентације уживо у Новом музеју (енгл. New Museum) у Њујорку. Мекој и Даш су ту технологију назвали „монетизована графика“ (енгл. monetized graphics).[25][26]

У октобру 2015, први НФТ пројекат, Итерија (енгл. Etheria), покренут је и демонстриран на ДЕВКОН 1 у Лондону, првој Итеријум-овој конференцији за програмере, три месеца након лансирања Итиријум блокчејна. Већина Итиријиних 457 хексагоналних плочица, које се могу купити и којима се може трговати, остала је непродата више од пет година све до 13. марта 2021. године. Тада је обновљено интересовање за НФТ изазвало да у року од 24 сата, све плочице тренутне и претходне верзије буду кодиране на 1 ЕТХ (1 ЕТХ = 0,43 америчка долара у тренутку лансирања), и да буду продате за укупно 1,4 милиона америчких долара.[27]

У 2016. години „полу-заменљиви“ НФТ пројекат под називом Ретки Пепе, који се односио на мем Жабац Пепе и који је укључио групу уметника, појавио се на Биткоину кроз протокол познат као Каунтерпарти (енгл. Counterparty), који је креиран 2014.[28][29][30][31]

У 2017. години, неколико нових НФТ пројеката су користили „заменљиви“ стандард токена познат као ЕРЦ-20. Кјурио Кардс (енгл. Curio Cards) је заслужан за Итиријумов први уметнички НФТ пројекат који користи заменљиви стандард и садржи уметничка дела у облику картице међу разним типовима слика укључујући и корпоративне логотипе.[32][33] Генеративни уметнички пројекат од 10.000 пикселизованих знакова познат као Крипто Панкс појавио се убрзо у јуну, да би се убрзо етаблирао као један од комерцијално најуспешнијих НФТ пројеката.[34][35] У децембру се појавила колекција заснована на клипарту са сликама стена под називом Етер Рок (енгл. EtherRock).[36][37]

у новембру 2017. лансирана је надалеко цењена блокчејн игра на Итиријуму позната као Крипто Маце (енгл. CryptoKitties) која је заслужна за пионирску улогу у ономе што се сматра првим веродостојним стандардом незаменљивих токена, познатим као ЕРЦ-721.[38][39][40] Ова игра је користила рану верзију ЕРЦ-721 која се разликовала од формално објављене верзије стандарда из 2018. године.[41]

ЕРЦ-721: Незаменљиви стандард токена

[уреди | уреди извор]

Док експерименти око незаменљивости токена постоје на блок-чејновима још од 2012. са протоколом званим Обојени новчићи (енгл. Colored Coins),[42] преломни момента је био резултат рада заједнице под називом ЕРЦ-721: Незаменљиви стандард токена (енгл. ERC-721: Non-Fungible Token Standard) објављеним 2018. на иницијативу легалних хакера и главног аутора Вилијама Ентрикена.[43][44] Овај стандард је препознат као основа за раст НФТ-а и ширег еко-система.[42][45] ЕРЦ-721 је увео формализацију и дефинисање термина Незаменљиви токен „НФТ“ у номенклатури блокчејна успостављањем стандарда за паметне уговоре познате као „ЕРЦ-721“. Паметним уговорима прецизирано је да токени имају јединствене атрибуте и детаље о власништву, тако што се гарантује да два токена не могу бити иста.[26][45][46][47] Креирање деривативних стандарда је уследило из његовог утицаја на Итиријум (као ЕРЦ-1155 који омогућава полу-заменљивост) и друге блок-чејнове.[38][45][46] Његова свестраност се показала функционалном у бројним случајевима употребе, укључујући дигитална уметничка дела, акте о физичким предметима, некретнине (укључујући виртуелне), приступне пропуснице и предмете од вредности у дигиталним играма.[42][38][45][48][49][50][51] На крају крајева, појава ЕРЦ-721 је препозната и по томе што је суштински променила пејзаж дигиталне верификације, аутентификације и власништва.[46][52][53]

Порекло појма „НФТ“ и његово усвајање

[уреди | уреди извор]

Није познато да се термин НФТ користио пре блокчејн игре Крипто Маце.[47][54] Кроз дискусију међу заинтересованим странама за нацрт ЕРЦ-721, термин "дело" је разматран међу другим алтернативама укључујући термине: препознатљива имовина, наслов, токен, имовина, капитал, тикет.[55] На крају, кроз Ентрикенову иницијативу, гласање је одржано како би се одлучило која ће се реч користити у завршном документу. Термин „НФТ“ је на крају изабран.[56][57]

Израз „НФТ“ и стандард ЕРЦ-721 добили су значај и популарност захваљујући блокчејн игри Крипто Маце из 2017.[47][54] Док су користили ЕРЦ-721 стандард, Крипто Маце су препознате кao првa мејнстрим НФТ апликација.[58] Популарност ове игре је била толика да је надмашила тадашњу процесорску снагу Итиријума.[59]

Утицај

[уреди | уреди извор]

Током врхунца успеха Крипто Маца и појаве ЕРЦ-721 токена 2017. године, појавило се НФТ тржиште (платформа) под називом Опен Си (енгл. OpenSea; у дословном преводу: Отворено море) како би се отвориле нове могућности пословања коришћењем новог стандарда незаменљивих токена.[60] Опен Си се убрзо позиционирао на чело тржишта НФТ-а, нараставши на тржишну капитализацију од 1,4 милијарде долара током НФТ процвата 2021.[61]

2021. године, часопис Уметнички Преглед (енгл. ArtReview) хвалио је ЕРЦ-721 као „најмоћнији уметнички ентитет на свету“ који ствара нове врсте тржишта за уметничка дела тако што одступа од традиционалних норми и тиме што "уводи у игру другу врсту колекционара".[62][63][64][65][66][67] Уметник Мајк Винкелман "Бипл" (енгл. Michael Joseph Winkelmann "Beeple") је продао ЕРЦ-721 НФТ свог сабраног уметничког дела познатог као Свакодневно: Првих 5000 дана (енгл. Everydays: The First 5000 Days) на аукцији у Кристиз (енгл. Christie's) за 69 милиона долара. То је био први пример да једна реномирана уметничка галерија продаје НФТ.[68][69][70][71]

Опште НФТ тржиште

[уреди | уреди извор]

Тржиште НФТ-а је доживело брз раст током 2020. године, а његова вредност се утростручила на 250 милиона америчких долара.[72] У прва три месеца 2021. године, више од 200 милиона долара је потрошено на НФТ.[73] У првим месецима 2021. интересовање за НФТ је порасло након бројних распродаја и уметничких аукција високог профила.[74] У мају 2022, Вол стрит џурнал је објавио да је тржиште НФТ-а „у колапсу“. Дневна продаја НФТ токена је опала за 92% од септембра 2021., а број активних новчаника на НФТ тржишту пао је за 88% од новембра 2021.[75] Извештај са сајта за коцкање криптовалутама даппГамбл (енгл. dappGambl) из септембра 2023. тврди да је 95% НФТ-ова пало "на нулту новчану вредност".[76] [77]

Користи

[уреди | уреди извор]

Права на повезане датотеке

[уреди | уреди извор]

НФТ-ови су обично коришћени за размену дигиталних токена који се повезују са неком дигиталном датотеком. Власништво над НФТ-ом је често повезано са лиценцом за коришћење повезане дигиталне датотеке, али НФТ генерално не преноси ауторска права купцу. Неки уговори дају лиценцу само за личну, некомерцијалну употребу, док друге лиценце дозвољавају комерцијалну употребу повезане дигиталне датотеке.[78] Ова врста децентрализованог интелектуалног ауторског права представља алтернативу устаљеним облицима заштите ауторских права које контролишу државне институције и посредници унутар дотичне индустрије.[79]

Дигитална уметност

[уреди | уреди извор]

Дигитална уметност често користи НФТ.[80] Аукције високог профила НФТ-ова повезаних са дигиталном уметношћу привукле су значајну пажњу јавности; прва таква велика аукција одржана је у Кристиз 2021. године.[81] Рад под називом Спајање (енгл. Merge) уметника Пака био је најскупљи НФТ, са аукцијском ценом од 91.8 милиона америчких долара.[82] Већ поменути рад под насловом Свакодневно: првих 5000 дана, уметника Мајка Винкелмана (познатог као Бипл) други је најскупљи икада по цени од 69.3 милиона долара.[83] [84]

Неки НФТ-ови дигиталне уметности, попут ових пиксел арт ликова, примери су генеративне уметности.

Неке НФТ колекције, укључујући Борд Ејпс, Етер Рокс и Крипто Панкс, су примери генеративне уметности, где се много различитих слика ствара склапањем једноставних компоненти слике у различитим комбинацијама.[85]

У марту 2021, блокчејн компанија Инџектив Протокол (енгл. Injective Protocol) купила је оригиналну сериграфију по цени од 95.000 долара под насловом Моронс (Бели) од енглеског уметника графита Банксија и снимила како га неко пали упаљачем за цигарете. Они су отпремили видео снимак (познато као "минтинг" на НФТ сцени) и продали га као НФТ. [86] [87] Особа која је уништила уметничко дело, која је себе назвала „Изгорели Банкси“ (енгл. Burnt Banksy), описала је тај чин као начин да се физичко уметничко дело пренесе у НФТ сферу.[87]

Амерички кустос и историчар уметности Тина Риверс Рајан, специјализована за дигитална дела, рекла је да музеји уметности углавном нису уверени да НФТ имају „трајни културни значај“.[88] Рајан упоређује НФТ-ове са уметношћу на интернету пре него што се појавио дот-ком балон. [89] [90] У јулу 2022. године, након контроверзне продаје Микеланђелове Донијеве Госпе, у Италији је забрањена продаја НФТ репродукција познатих уметничких дела. С обзиром на сложеност и недостатак регулисања ове материје, Министарство културе Италије је привремено затражило од својих институција да се уздрже од потписивања уговора који укључују НФТ.[91]

Не постоје централизовани начини аутентификације који би спречили да се украдена или фалсификована дигитална дела продају као НФТ. Упркос томе, познате аукцијске куће попут Сотбија, Кристиз и разни музеји и галерије широм света започели су сарадњу и партнерство са дигиталним уметницима као што су Рефик Анадол, Дангиуз и Сара Закер.

НФТ-ови повезани са дигиталним уметничким делима могли су да се продају и купују преко НФТ платформи. Опен Си, покренут 2017. године, био је једно од првих тржишта које је угостило различите врсте НФТ-ова.[92] [93] У јулу 2019, Национална кошаркашка асоцијација, Удружење НБА играча и Дапер Лабс (творци Крипто Маца) покренули су заједничко предузеће НБА Топ Шот (енгл. NBA Top Shot) за љубитеље кошарке којим се омогућава да купују НФТ-ове са приказима занимљивих и историјских тренутака у кошарци.[94] [95] Године 2020. створен је Рерибл (енгл. Rarible) који дозвољава вишеструку дигиталну имовину. У 2021. години, Рерибл и Адобе су основали партнерство како би поједноставили верификацију и безбедност метаподатака за дигитални садржај, укључујући и НФТ.[92] У 2021. берза криптовалута Бајнанс, покренула је своје НФТ тржиште.[96] 2022. основан је еТоро Арт од еТоро за подршку НФТ колекцијама и новим ствараоцима дигиталне уметности.[92] [97]

Виртуелне игре

[уреди | уреди извор]

НФТ могу представљати предмете од вредности у виртуалним играма. Неки коментатори описују да предмете контролише „корисник“ уместо програмера игре,[98] те да се њима може трговати на трећим тржиштима без дозволе програмера игре. Пријем НФТ-а од стране програмера игара је помешан, при чему су неки попут Убисофта прихватили технологију, док су је Валве и Микрософт формално забранили.[99]

Музика и филм

[уреди | уреди извор]

НФТ-ови су предложени за употребу у филмској индустрији као начин да се токенизују филмске сцене и продају као колекционарски предмети у облику НФТ-а.[100] Уметници укључени у филмску и индустрију забаве тако могу тражити ауторске хонораре преко НФТ-а.[101]

До сада су се НФТ користили како у музичкој тако и у филмској индустрији.

  • У мају 2018. 20th Century Studios се удружио са Атом Тикетс када су објавили ограничено издање дигиталних постера за промоцију филма Деадпул 2. Били су доступни на ОпенСеа и ГФТ берзи (енгл. GFT exchange).[102]
  • У марту 2021. документарац Адама Бензина из 2015. Клод Ланцман: Сабласти Шоа (енгл. Claude Lanzmann: Spectres of the Shoah) постао је први филм који је стављен на аукцију као НФТ.[103]
  • Други примери НФТ-а који се користе у филмској индустрији укључују колекцију НФТ уметничких дела за Годзилу против Конга[104], објављивање хорор филма Кевина Смита Килрој је био овде (енгл. KillRoy Was Here), и филма Нулти контакт из 2021.[105]
  • У априлу 2021. објављен је НФТ за партитуру филма Тријумф, коју је компоновао Грег Леонард.[106]
  • У новембру 2021, филмски редитељ Квентин Тарантино објавио је седам НФТ-ова заснованих на нерезаним сценама из његовог филма Петпарачке приче. Мирамакс је након тога поднео тужбу тврдећи да су њихова права на филм прекршена и да им је првобитни уговор са Тарантином из 1993. дао право на НФТ за Петпарачке приче.[107]
  • У августу 2022. Мјуз је објавио албум Воља народа (енгл. Will of the People) као 1000 НФТ-а и тиме је постао први музички албум за који би се продаја НФТ-а квалификовала за британску и аустралијску топ-листу.[108] [109]

До фебруара 2021. године, НФТ-ови су остварили 25 милиона долара прихода продајом уметничких дела и песама као НФТ.[110] 28. фебруара 2021, електронски музичар Џастин Дејвид Блау продао је колекцију од 33 НФТ-а за укупно 11.7 милиона долара.[111] [112] 3. марта 2021. направљен је НФТ за промоцију албума Кингс оф Лион.[113] [114] [115]

Неки од осталих музичара који су користили НФТ су амерички репер Лил Памп,[116] [117] [118] Грајмс,[119] визуелни уметник Шепард Фејри[120] и репер Еминем.[121]

У раду представљеном на 40. међународној конференцији о информационим системима у Минхену 2019. године сугерише се коришћење НФТ-а као улазница за различите врсте догађаја.[122] Ово би омогућило организаторима догађаја или уметницима који тамо наступају да добију хонораре чак и када се улазнице препродају.[123]

Политика

[уреди | уреди извор]
  • Дана 15. децембра 2022. Доналд Трамп, бивши председник Сједињених Држава, објавио је низ НФТ-ова са својим сликама по цени од 99 долара.[124] Пријављено је да је од овог пројекта зарадио између 100.000 и милион долара.[125]
  • Едвард Сноуден је креирао НФТ за своју дигиталну уметничку слику под називом "Остани слободан" (енгл. Stay Free) и продао је за 2244 Етереума, што је тада (16. април 2021.) износило 5.4 милиона америчких долара. Сноуденово дело показује његово лице одсликано у колажу исечака судских докумената који потврђују да је програм масовног прислушкивања од стране америчких власти био у супротсности са Америчким законом. Зараду од продаје Сновден је проследио својој непрофитној организацији Фондација за слободу штампе (енгл. Freedom of the Press Foundation).[126]

Случајеви употребе НФТ-а у науци и медицини

[уреди | уреди извор]

НФТ су применљиви и у научне и медицинске сврхе.[127] Могуће примене укључују претварање података о пацијентима у НФТ,[128] праћење ланаца снабдевања[129] и заштита патената као НФТ.[130]

Монетарни аспект продаје НФТ-а користиле су неке академске институције за финансирање својих истраживачких пројеката.

Џорџ М. Черч је 2022. продао НФТ-ове „уметничке репрезентације“ свог генома.
  • Универзитет у Калифорнији, Беркли, објавио је у мају 2021. своју намеру да прода на аукцији НФТ два патента проналазака за које су креатори добили Нобелову награду: патенте за уређивање гена ЦРИСПР и имунотерапију рака. Универзитет би, међутим, задржао власништво над патентима.[131] [132] 85% средстава прикупљених продајом збирке требало је да се искористи за финансирање истраживања.[133] [134] Колекција је укључивала руком писана обавештења и факсове Џејмса Алисона и названа је Четврти стуб (енгл. The Fourth Pillar). Продат је у јуну 2022. за 22 Етереума, што је износило око 54,000 долара у то време.[135]
  • Џорџ Черч, амерички генетичар, најавио је своју намеру да прода свој ДНК путем НФТ-а и користи профит за финансирање истраживања које спроводи Небула Геномикс. У јуну 2022. објављено је 20 НФТ-ова са његовим ликом уместо првобитно планираних НФТ-ова његовог ДНК.[136] Упркос помешаним реакцијама, сматра се да је пројекат био део напора да се генетски подаци 15.000 појединаца користе за генетско истраживање. Коришћењем НФТ-а корисницима је омогућена исплата за уступање њихових генетских података.[137] Неколико других компанија је било укључено у сличне и често критиковане напоре да користе генетске податке засноване на блокчејну како би корисницима гарантовали већу контролу над њиховим подацима и омогућили им да добију директну финансијску надокнаду кад год се њихови подаци продају.[135]
  • Молекјул Протокол (енгл. Molecule Protocol), пројекат са седиштем у Швајцарској, користи НФТ за дигитализацију интелектуалних ауторских права научника и истраживачких тимова у сврху финансирања даљих истраживања.[138] Циљ је представљање ауторских права научних радова као НФТ и омогућавање њихове размене између истраживача и инвеститора на будућем тржишту.[139] Пројекат је успео да прикупи 12 милиона долара у јулу 2022.[138] Сличан приступ је најавио и РМДС Лаб.[140]

Шпекулације

[уреди | уреди извор]

НФТ-ови који представљају дигиталне колекционарске предмете и уметничка дела су спекулативна имовина.[141] Експерти су назвали раст куповине НФТ-а економским балоном, попут Дот-ком балона из задње декаде 20. века.[142] [143] У марту 2021. Мајк Винкелман је назвао НФТ „мехуром ирационалне бујности“.[144] До средине априла 2021. потражња за НФТ је опала, што је довело до значајног пада цена.[145] Финансијски теоретичар Вилијам Џ. Бернштајн упоредио је тржиште НФТ-а са манијом лала (хол. tulpenmanie) из 17. века, рекавши да сваки спекулативни балон захтева технолошки напредак да би људи развили ентузијазам, који делимично потиче од екстремних предвиђања о неком производу.[146] За креаторе регулаторне политике, НФТ-ови представљају плодно тло за шпекулације и преваре због своје високе волатилности (непредвидивост промена варијабли у временском периоду).[147]

Прање новца

[уреди | уреди извор]

Као и у случају блокчејн хартија од вредности и традиционалних продаја уметничких дела, НФТ се потенцијално може користити за прање новца.[148] Злоупотреба се може огледати у случајевима креирања неколико дигиталних новчаника за једног појединца, генерисања фиктивних продаја и последичне продаје припадајућег НФТ-а некој трећој страни.[149] Према извештају компаније Чејналисис, ове врсте трговања су присутне међу перачима новца због анонимне природе трансакција на НФТ тржиштима.[150] [151] [152] Луксрер (енгл. Looksrare), креиран почетком 2022. године, постао је познат по великим сумама оствареним продајом НФТ-а, који су износили 400 милиона долара дневно. Ове велике суме су генерисане великим делом кроз "трговину опраним новцем".[152] Лондонски Ројал Јунајтед Сервисиз Институт (енгл. Royal United Services Institute) је изјавио да би се сваки ризик у вези са прањем новца путем НФТ-а могао ублажити употребом „KYC мера, јаких мера сајбер безбедности и регистра украдених уметничких дела (...) без да се раст овог новог тржишта ограничава".[148]

Аукцијске платформе за НФТ могу се суочити са регулаторним притиском да се придржавају закона о спречавању прања новца. Гоу Вењун (Gou Wenjun), директор центра за праћење Народне банке Кине, рекао је да би НФТ-ови могли „лако постати алати за прање новца“. Он је указао на незакониту експлоатацију криптографских технологија и навео да су се илегални актери често представљали као иноватори у финансијској технологији.[153]

Студија Министарства финансија Сједињених Држава из 2022. године процењује да постоје „неки докази о ризику од прања новца на тржишту уметничких дела високе вредности“, укључујући „настајуће тржиште дигиталне уметности, као што је коришћење незаменљивих токена (НФТ)“.[154] Студија је разматрала како НФТ трансакције могу бити једноставнија опција за прање новца кроз уметност, због мање проблема везаних за транспорт и осигурање у односу на традиционалну трговину уметничким делима. Неколико НФТ берзи су означене као пружаоци услуга виртуелне размене које могу бити у сукобу са прописима америчке Мреже за борбу против финансијских злочина. [155] У марту 2022, две особе су оптужене за извршење милионске НФТ преваре путем електронских трансакција (скама).[156]

Европска комисија је у јулу 2022. објавила да планира да донесе прописе за борбу против прања новца до 2024.[157] [158]

Друге употребе

[уреди | уреди извор]
  • Године 2019. Најки је патентирао систем под називом Крипто Кикс (енгл. CryptoKicks) који би користио НФТ за проверу аутентичности својих производа и купцу би дао виртуелну верзију производа.[159]
  • Неки пројекти су користили НФТ у услужним делатностима, укључујући приступ приватним онлајн клубовима.[160] [161]

Стандарди у блокчејновима

[уреди | уреди извор]

Неколико блокчејнова је додало подршку за НФТ откако је Итиријум креирао свој ЕРЦ-721 стандард.[162] [163]

ЕРЦ-721 је "наслеђен" стандард паметних уговора, што значи да програмери могу креирати уговоре копирањем из референтне апликације. ЕРЦ-721 пружа основне методе које омогућавају праћење власника јединственог идентификатора, као и начин на који власник преноси средства на друге.[162] Други стандард, ЕРЦ-1155, нуди "полу-заменљивост" при чему токен представља класу заменљивих средстава.[164]

Проблеми и критике

[уреди | уреди извор]

Неспроводљивост ауторских права

[уреди | уреди извор]
Као дигитална слика на интернету, дигитална уметност повезана са незаменљивим токеном може се лако скинути када се кликне десним тастером миша и сачува као било која друга сликовна датотека на било чији компјутер.

Пошто је садржај НФТ-а јавно доступан, свако може лако да копира датотеку на коју се односи неки НФТ. Штавише, власништво над НФТ-ом на блокчејну не преноси аутоматски и права интелектуалне својине на датотеку на који се НФТ односи.

Постало је добро познато да се НФТ слика може копирати или сачувати из веб претраживача коришћењем менија десног клика за преузимање дигиталне слике на коју се односи НФТ. Један колекционар, кога је цитирао часопис Вајс (енгл. Vice), упоредио је вредност купљеног НФТ-а са вредношћу статусног симбола „да би се истакао како себи могу приуштити да платим толико“.[165]

Фраза „менталитет десног клика“ (енгл. right-clicker mentality), се вирално проширила међу онима који су били критични према НФТ тржишту и који су присвојили тај термин да би се похвалили својом способношћу да с лакоћом сниме дигиталну уметност коју подржава НФТ. [166] Ову критику је промовисао аустралијски програмер Џефри Хантли који је креирао „НФТ Беј“, по узору на Пират Беј. НФТ Беј је рекламирао торент фајл за који се тврдило да садржи 19 терабајта дигиталних уметничких НФТ слика.[167]

Складиштење ван блокчејна

[уреди | уреди извор]

НФТ-ови који представљају дигиталну уметност генерално не чувају придружену датотеку уметничког дела на блокчејну због величине такве датотеке и ограничене брзине обраде блокчејнова. НФТ токен функционише као сертификат о власништву, са веб адресом која указује на уметничко дело на које се НФТ односи.[168]

Забринутост за животну средину

[уреди | уреди извор]

Постоји одређена забринутост да куповина и продаја НФТ-а са блокчејн трансакцијама изискује повећану потрошњу енергије и емисију гасова стаклене баште.[169] Иако сви облици Итиријум трансакција имају утицај на окружење, директан утицај трансакције такође зависи од величине Итиријум трансакције.[170] Протокол доказа о раду потребан за регулисање и верификацију блокчејн трансакција на мрежама као што је Итиријум троши велику количину електричне енергије.[171] [172] За процену карбонског отиска неке НФТ трансакције потребне су различите претпоставке или процене о начину на који је та трансакција постављена на блокчејну, економском понашању блокчејн рудара (и енергетским захтевима њихове опреме за рударење), [173] и количини обновљиве енергије која се користи на овим мрежама.[174][175]

Неке НФТ технологије користе протоколе за валидацију, као што је PoS (енгл. proof of stake), који користе много мање енергије по циклусу валидације. Други приступи смањењу електричне енергије укључују коришћење ванланчаних трансакција у процесу стварања НФТ-а.[176] Бројни НФТ уметнички сајтови се баве овим проблемима и примењују бројна технолошка решења.[177] Други дозвољавају опцију куповине "карбонских компензација" приликом куповине НФТ-а, иако су еколошке користи од тога упитне.[178] У неким случајевима, НФТ уметници су се чак одлучивали да одустану од продаје својих радова како би својим примером ограничили емисију угљеника.[179]

Накнаде уметника и купаца

[уреди | уреди извор]

Продајне платформе наплаћују уметницима и купцима накнаде за стварање, уврштавање, потраживање и секундарну продају. Анализа тржишта НФТ-а у марту 2021. године, непосредно након Бипловог филма „Свакодневно: првих 5000 дана“ који је продат за 69.3 милиона долара, открила је да се већина НФТ уметничких дела продавала за мање од 200 долара, док је трећина продата за мање од сто долара.[180] Они који су продавали НФТ-ове испод 100 долара плаћали су накнаде за платформу између 72,5% и 157,5% од износа продаје. У просеку, трошкови чине 100,5% од продајне цене, што значи да су такви уметници у просеку плаћали више новца за трошкове него што су приходовали од продаје.[180]

Плагијат и превара

[уреди | уреди извор]

Било је случајева да су радове неких ствараоца други продавали као НФТ без дозволе.[181] Након што је уметница Кинг Хан умрла 2020. године, њен идентитет је преузео преварант и одређени број њених радова постао је доступан за куповину као НФТ.[182] Слично томе, продавац који се представљао као Банкси успео је да прода НФТ који је наводно направио уметник за 336.000 долара 2021. године. Продавац је вратио новац након што је случај привукао пажњу медија.[183] Анонимност повезана са НФТ-овима и лакоћа са којом се они могу фалсификовати отежавају покретање правног поступка против плагијатора НФТ-а.[184]

У фебруару 2023. суд у Њујорку је наложио уметнику Мејсону Ротшилду да исплати 133.000 долара одштете компанији Хермес, након што је порота стала на страну носиоца ауторских права. Случај се односио на дигиталне репродукције Биркин ташне, бренда компаније Хермес из 2021.[185]

Нека тржишта НФТ-а одговорила су на случајеве плагијата стварањем „тимова за уклањање“ како би одговорили на жалбе уметника. НФТ тржиште Опен Си има правила против плагијата и дипфејка. Неки уметници су критиковали напоре Опен Си, рекавши да споро реагују на захтеве за уклањање и да су уметници подложни преварама од корисника који лажно тврде да су представници Опен Си платформе.[186] Други тврде да не постоји тржишни подстицај за НФТ платформама да се обрачунавају са плагијаторима.[187]

  • Процес познат као "ковање у сну" (енгл. sleepminting) омогућава преваранту да створи НФТ у дигиталном новчанику уметника и пренесе га назад на сопствени новчаник, а да уметник не буде свестан.[188] Ово је омогућило легалном хакеру (енгл. white hat hacker) да искује лажни НФТ који је наизглед потекао из новчаника уметника Бипла.[188]
  • Забринутост због плагијата навела је уметнички сајт Девијант Арт да креира алгоритам који упоређује уметничку слику корисника објављену на њиховом сајту са примерцима на популарним НФТ тржиштима. Ако алгоритам идентификује сличност, обавештава и упућује аутора како могу да контактирају НФТ платформе да захтевају да уклоне плагијат свога дела.[189]
  • Би-Би-Си је известио о случају инсајдерске трговине када је запослени на НФТ платформи Опен Си купио одређене НФТ-ове пре него што су ови били лансирани, уз претходно знање да ће баш ови НФТ-ови бити промовисани на почетној страници компаније. Пошто је НФТ трговање нерегулисано, нема правног лека за злоупотребе ове врсте.[190]
  • Када је Адобе најавио да додаје подршку за НФТ свом графичком уређивачу Фотошопу, компанија је предложила стварање базе података и система датотека (IPFS) као алтернативе за утврђивање аутентичности дигиталних дела.[191]
  • Цена плаћена за одређене НФТ-ове и обим продаје одређеног аутора НФТ-а могу бити вештачки надувани вештачким купопродајама, што је преовлађујуће због недостатка институционализованих прописа о НФТ-овима.[192] [193]

Безбедност

[уреди | уреди извор]

У јануару 2022. објављено је да продавци искориштавају неке НФТ-ове да несвесно прикупљају ИП адресе корисника. „Искоришћавање“ функционише преко ванланчане природе НФТ-а, пошто рачунар корисника аутоматски прати веб адресу у НФТ-у да би приказао садржај. Сервер на адреси тада може да евидентира ИП адресу и, у неким случајевима, динамички мења враћени садржај да би показао резултат. Опен Си има посебну рањивост на ово јер омогућава повезивање ХТМЛ датотека.[194]

Пирамидалне/Понзи шеме

[уреди | уреди извор]

Критичари упоређују структуру тржишта НФТ-а са пирамидалном или Понзи шемом, у којој рани корисници профитирају на рачун оних који касније купују.[195] У јуну 2022. Бил Гејтс је изјавио да верује да су НФТ „100% засновани на овим шемама.[196]

Преваре приликом излаза или „повлачења тепиха“

[уреди | уреди извор]

„Повлачење тепиха“ је превара, слична превари са "навлакушама", у којој програмери НФТ или неког другог блокчејн пројекта најављују вредност пројекта да би подигли цену свог производа да би онда изненада продали све своје токене како би себи осигурали огроман профит. Наглим напуштањем пројекта, он губи на својој ликвидности и трајно му се срозава вредност.[197]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Definition of NFT”. 20. 7. 2023. 
  2. ^ „NFTs Hit $17B In Trading in 2021, Up 21,000%”. pymnts.com (на језику: енглески). 10. 3. 2022. Приступљено 5. 5. 2022. 
  3. ^ Genç, Ekin (5. 10. 2021). „Investors Spent Millions on 'Evolved Apes' NFTs. Then They Got Scammed.”. Vice Media. Приступљено 9. 11. 2021. 
  4. ^ Hawkins, John (13. 1. 2022). „NFTs, an overblown speculative bubble inflated by pop culture and crypto mania”. The Conversation. Приступљено 7. 5. 2022. 
  5. ^ Linares, Maria Gracia Santillana. „Cardano NFTs Becomes Third-Largest NFT Protocol By Trading Volume”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-25. 
  6. ^ Vigna, Paul (3. 5. 2022). „NFT Sales Are Flatlining”. The Wall Street Journal. Приступљено 5. 5. 2022. 
  7. ^ Yang, Maya (22. 9. 2023). „The vast majority of NFTs are now worthless, new report shows”. The Guardian. Приступљено 26. 9. 2023. 
  8. ^ Vigliarolo, Brandon (21. 9. 2023). „95% of NFTs now totally worthless, say researchers”. theregister.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 9. 2023. 
  9. ^ Wilson, Kathleen Bridget; Karg, Adam; Ghaderi, Hadi (октобар 2021). „Prospecting non-fungible tokens in the digital economy: Stakeholders and ecosystem, risk and opportunity”. Business Horizons. 65 (5): 657—670. doi:10.1016/j.bushor.2021.10.007. 
  10. ^ Mayor, Daniel (4. 4. 2022). „NFTs and the Legitimizing Power of Copyright”. 
  11. ^ Dean, Sam (11. 3. 2021). „$69 million for digital art? The NFT craze, explained”. Los Angeles Times. Приступљено 12. 3. 2021. 
  12. ^ Kastrenakes, Jacob (11. 3. 2021). „Beeple sold an NFT for $69 million”. The Verge. Архивирано из оригинала 21. 3. 2021. г. Приступљено 21. 3. 2021. 
  13. ^ Mendis, Dinusha (24. 8. 2021). „When you buy an NFT, you don't completely own it – here's why”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 23. 11. 2021. 
  14. ^ Gault, Matthew (3. 11. 2021). „What the Hell Is 'Right-Clicker Mentality'?”. Vice. Приступљено 3. 11. 2021. 
  15. ^ Kastrenakes, Jacob (25. 3. 2021). „Your Million-Dollar NFT Can Break Tomorrow If You're Not Careful”. The Verge. Приступљено 31. 3. 2021. 
  16. ^ Gallagher, Jacob (15. 3. 2021). „NFTs Are the Biggest Internet Craze. Do They Work for Sneakers?”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 26. 6. 2021. 
  17. ^ Thaddeus-Johns, Josie (11. 3. 2021). „What Are NFTs, Anyway? One Just Sold for $69 Million.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 26. 6. 2021. 
  18. ^ „NFT blockchain drives surge in digital art auctions”. BBC. 3. 3. 2021. Приступљено 12. 3. 2021. 
  19. ^ Salmon, Felix (12. 3. 2021). „How to exhibit your very own $69 million Beeple”. Axios. Приступљено 13. 3. 2021. 
  20. ^ Clark, Mitchell (11. 3. 2021). „NFTs, explained”. The Verge. Приступљено 11. 3. 2021. 
  21. ^ Majocha, Courtney. „Memes for Sale? Making sense of NFTs”. Harvard Law Today. Приступљено 26. 6. 2021. 
  22. ^ Ifeanyi, K. C. (18. 1. 2022). „The Bored Ape Yacht Club apes into Hollywood”. Fast Company (на језику: енглески). Приступљено 19. 7. 2022. 
  23. ^ Kastrenakes, Jacob (11. 3. 2022). „Bored Ape Yacht Club creator buys CryptoPunks and Meebits”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 19. 7. 2022. 
  24. ^ Cascone, Sarah (7. 5. 2021). „Sotheby's Is Selling the First NFT Ever Minted – and Bidding Starts at $100”. Artnet News (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2021. 
  25. ^ Dash, Anil (2. 4. 2021). „NFTs Weren't Supposed to End Like This”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 5. 5. 2021. 
  26. ^ а б Ostroff, Caitlin (8. 5. 2021). „The NFT Origin Story, Starring Digital Cats”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 12. 12. 2021. 
  27. ^ „The Cult of CryptoPunks”. TechCrunch (на језику: енглески). 8. 4. 2021. Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 5. 5. 2021. 
  28. ^ Faife, Corin (27. 1. 2017). „Meme Collectors Are Using the Blockchain to Keep Rare Pepes Rare”. Vice. 
  29. ^ Ostroff, Caitlin (8. 5. 2021). „The NFT Origin Story, Starring Digital Cats”. Wall Street Journal. 
  30. ^ Casey, .; , (). "". . ISSN 0099-9660. Приступљено November 28, 2023., Michael J; Vigna, Paul (12. 11. 2014). „BitBeat: Bitcoin 2.0 Firm Counterparty Adopts Ethereum's Software”. Wall Street Journal. 
  31. ^ „ERC-721: Non-Fungible Token Standard”. Ethereum Improvement Proposals (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-12. 
  32. ^ León, Riley de (1. 10. 2021). „Doodles used to create Gary Vaynerchuk NFT collection sell for $1.2 million in Christie's auction”. CNBC. Приступљено 12. 2. 2024. 
  33. ^ „Christie's Is Now Accepting Ether in Exchange for Ethereum's Earliest NFTs”. Observer. 21. 9. 2021. Приступљено 12. 2. 2024. 
  34. ^ Matney, Lucas (8. 4. 2021). „The Cult of CryptoPunks”. TechCrunch. Приступљено 12. 2. 2024. 
  35. ^ Linares, . "". . Приступљено November 28, 2023., Maria Gracia Santillana (11. 1. 2023). „Crypto Punk Mania: The Top 10 NFT Collections Of 2022”. Forbes. Приступљено 12. 2. 2024. 
  36. ^ QUIROZ-GUTIERREZ, MARCO (27. 8. 2021). „EtherRock NFTs are now worth millions, but are they the originals?. Приступљено November 28, 2023.”. Fortune. Приступљено 12. 2. 2024. 
  37. ^ Gottsegen, Will (17. 8. 2021). „Free Clipart of a Cartoon Rock Is Selling for $300,000 as NFTs”. Vice. Приступљено 12. 2. 2024. 
  38. ^ а б в Bamakan, Seyed Mojtaba Hosseini; Nezhadsistani, Nasim; Bodaghi, Omid; Qu, Qiang (9. 2. 2022). „Patents and intellectual property assets as non-fungible tokens; key technologies and challenges”. Scientific Reports. 12 (1): 2178 — преко arXiv:2304.10490. Bibcode:2022NatSR..12.2178B. . ISSN 2045-2322. PMC 8828876 Слободан приступ. PMID 35140251. doi:10.1038/s41598-022-05920-6 //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8828876.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). 
  39. ^ Nadini, Matthieu; Alessandretti, Laura; Di Giacinto, Flavio; Martino, Mauro; Aiello, Luca Maria; Baronchelli, Andrea (22. 10. 2021). „Mapping the NFT revolution: market trends, trade networks, and visual features”. Scientific Reports. 11 (1): 20902 — преко arXiv:2106.00647. Bibcode:2021 NatSR..1120902N. . ISSN 2045-2322. PMC 8536724 Слободан приступ. doi:10.1038/s41598-021-00053-8 //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8536724.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). . PMID 34686678.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). S2CID 235266255.  line feed character у |via= на позицији 1419 (помоћ)
  40. ^ Schroeder, Stan (4. 12. 2017). „How to play CryptoKitties, the insanely popular crypto game”. Mashable. Приступљено 12. 2. 2024. 
  41. ^ Vereš, Igor (април 2019). „Identification of Unusual Transactions in Blockchain Networks” (PDF). Slovak University of Technology in Bratislava, Informatics and Information Technologies. 
  42. ^ а б в Regner, Ferdinand; Schweizer, André; Urbach, Nils (2022), Lacity, Mary C.; Treiblmaier, Horst, ур., „Utilizing Non-fungible Tokens for an Event Ticketing System”, Blockchains and the Token Economy: Theory and Practice, Technology, Work and Globalization (на језику: енглески), Cham: Springer International Publishing: 315—343, ISBN 978-3-030-95108-5, doi:10.1007/978-3-030-95108-5_12, Приступљено 2023-11-25 
  43. ^ Sherwood, Sonja. „40 under 40 - William Entriken”. Drexel University. Приступљено 12. 2. 2024. 
  44. ^ Butler, Michael (3. 6. 2021). „This local technologist made Philly the birthplace of the leading NFT standard”. Technical.ly. Приступљено 12. 2. 2024. 
  45. ^ а б в г Solouki, Mohammadsadegh; Bamakan, Seyed Mojtaba Hosseini (1. 1. 2022). „An In-depth Insight at Digital Ownership Through Dynamic NFTs”. Procedia Computer Science. 214: 875—882. ISSN 1877-0509. S2CID 254484607. doi:10.1016/j.procs.2022.11.254. 
  46. ^ а б в Ali, Omar; Momin, Mujtaba; Shrestha, Anup; Das, Ronnie; Alhajj, Fadia; Dwivedi, Yogesh K. (1. 2. 2023). „A review of the key challenges of non-fungible tokens”. Technological Forecasting and Social Change. 187: 122248. ISSN 0040-1625. S2CID 254394090. doi:10.1016/j.techfore.2022.122248. 
  47. ^ а б в Zimmer, Ben (16. 4. 2021). „Fungible': The Idea in the Middle of the NFT Sensation”. Wall Street Journal. Приступљено 12. 2. 2024. 
  48. ^ Arcenegui, Javier; Arjona, Rosario; Baturone, Iluminada (31. 7. 2023). „Non-Fungible Tokens Based on ERC-4519 for the Rental of Smart Homes”. Sensors. 23 (16): 7101 — преко Bibcode:2023Senso..23.7101A. . ISSN 1424-8220. PMC 10459112 Слободан приступ. PMID 37631638. doi:10.3390/s23167101 //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10459112.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). 
  49. ^ Mohammed, Madine (5. 9. 2022). „Blockchain and NFTs for Time-Bound Access and Monetization of Private Data”. IEEE Access. 10: 94186—94202 — преко Bibcode:2022IEEEA..1094186M. . S2CID 252094824. doi:10.1109/ACCESS.2022.3204274.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). 
  50. ^ Karayaneva, Natalia (2. 12. 2023). „NFTs Work For Digital Art. They Also Work Perfectly For Real Estate.”. Forbes. Приступљено 12. 2. 2024. 
  51. ^ „NFT Certificates and Proof of Delivery for Fine Jewelry and Gemstones”. IEEE Xplore. S2CID 252485842. doi:10.1109/ACCESS.2022.3208698. 
  52. ^ „A Review on Blockchain Applications in Fintech Ecosystem”. IEEE Xplore. S2CID 257313812. doi:10.1109/ICACNIS57039.2022.10054910. }}
  53. ^ Chandra, Yanto (1. 11. 2022). „Non-fungible token-enabled entrepreneurship: A conceptual framework”. Journal of Business Venturing Insights: 18. ISSN 2352-6734. S2CID 248958972. doi:10.1016/j.jbvi.2022.e00323. .}}
  54. ^ а б Upson, Sandra (11. 11. 2021). „The 10,000 Faces That Launched an NFT Revolution”. Wired. Приступљено 12. 2. 2024. 
  55. ^ „ERC-721: Non-Fungible Token Standard”. Ethereum Improvement Proposals (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-28. 
  56. ^ Entriken, William (23. 2. 2018). „Reconsider the word "deed" by fulldecent · Pull Request #2 · fulldecent/EIPs”. GitHub. Приступљено 12. 2. 2024. 
  57. ^ Ross, Dian; Cretu, Edmond; Lemieux, Victoria (15. 12. 2021). „NFTS: Tulip Mania or Digital Renaissance?”. 2021 IEEE International Conference on Big Data: 2262—2272. doi:10.1109/bigdata52589.2021.9671707. . ISBN 978-1-6654-3902-2. S2CID 245956102.
  58. ^ Urbach, Nils (13. 12. 2019). „NFTs in Practice – Non-Fungible Tokens as Core Component of a Blockchain-based Event Ticketing Application” (PDF). Fraunhofer Research Center, Finance and Information Management. Приступљено 28. 10. 2021. 
  59. ^ „CryptoKitties Mania Overwhelms Ethereum Network's Processing”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2017-12-04. Приступљено 2023-11-28. 
  60. ^ Brandom, Russell (2022-02-02). „How one company took over the NFT trade”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-28. 
  61. ^ Matney, Lucas (2021-07-20). „NFT market OpenSea hits $1.5 billion valuation”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-28. 
  62. ^ „NFTs are most influential in contemporary art power list”. cnbctv18.com. 1. 12. 2021. Приступљено 12. 2. 2024. 
  63. ^ „ArtReview Has Released the 2021 Power 100”. Hypebeast. 1. 12. 2021. Приступљено 12. 2. 2024. 
  64. ^ Abrams, Amah-Rose (1. 12. 2021). „Non-Fungible Tokens Are Deemed the Most Powerful Entity in the Art World in ArtReview's 2021 Power 100 Ranking”. Artnet News. Приступљено 12. 2. 2024. 
  65. ^ „Nonhuman Entity Tops 2021 Edition of ArtReview's Annual Power 100”. artreview.com. 30. 11. 2021. Приступљено 12. 2. 2024. 
  66. ^ Gottsegen, Will (10. 12. 2021). „The Two Miami Art Weeks”. Yahoo Finance. Приступљено 12. 2. 2024. 
  67. ^ Khomami, Nadia (1. 12. 2021). „Non-fungible tokens take No 1 spot in influential art world power list”. The Guardian. 
  68. ^ Brown, Abram (11. 3. 2021). „Beeple NFT Sells For $69.3 Million, Becoming Most-Expensive Ever”. Forbes. Приступљено 12. 2. 2024. 
  69. ^ Reilly, Kevin; Stonington, Joel (15. 3. 2021). „We talked with Beeple about how NFT mania led to his $69 million art sale”. Business Insider. 
  70. ^ Block, Fang (11. 3. 2021). „Beeple's NFT Fetches Record $69 Million at Christie's”. Barron's. Приступљено 12. 2. 2024. 
  71. ^ Reyburn, Scott (11. 3. 2021). „JPG File Sells for $69 Million, as 'NFT Mania' Gathers Pace”. The New York Times. Приступљено 12. 2. 2024. 
  72. ^ „The NFT Market Tripled Last Year, and It's Gaining Even More Momentum in 2021”. Morning Brew. Приступљено 8. 4. 2021. 
  73. ^ „NFTs Are Shaking Up the Art World – But They Could Change So Much More”. Time. Приступљено 6. 4. 2021. 
  74. ^ Howcroft, Elizabeth (17. 3. 2021). „Explainer: NFTs are hot. So what are they?”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2021. 
  75. ^ Vigna, Paul (3. 5. 2022). „NFT Sales Are Flatlining”. The Wall Street Journal. Приступљено 5. 5. 2022. 
  76. ^ Yang, Maya (22. 9. 2023). „The vast majority of NFTs are now worthless, new report shows”. The Guardian. Приступљено 26. 9. 2023. 
  77. ^ Vigliarolo, Brandon (21. 9. 2023). „95% of NFTs now totally worthless, say researchers”. theregister.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 9. 2023. 
  78. ^ Colicev, Anatoli (2022). „How can non-fungible tokens bring value to brands”. International Journal of Research in Marketing. 40: 30—37. doi:10.1016/j.ijresmar.2022.07.003 Слободан приступ.  Cf. Daniele, Daniel (17. 5. 2021). „NFTs' Nifty Copyright Issues - Intellectual Property - Canada”. mondaq. Приступљено 3. 1. 2023. 
  79. ^ Lee, Edward (2022). „NFTs as Decentralized Intellectual Property”. University of Illinois Law Review: 20. SSRN 4023736 Слободан приступ. doi:10.2139/ssrn.4023736. Приступљено 15. 2. 2023. 
  80. ^ Patterson, Dan (4. 3. 2021). „Blockchain company buys and burns Banksy artwork to turn it into a digital original”. CBS News. Приступљено 17. 3. 2021. 
  81. ^ Damiani, Jesse (1. 3. 2021). „SuperRare And Verisart Announce '10x10' NFT Auction Series Featuring Neïl Beloufa, Petra Cortright, Shepard Fairey, And More”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Forbes. Приступљено 21. 4. 2023. 
  82. ^ „Pak Breaks Record for Most Expensive NFT Sale”. HYPEBEAST. 7. 12. 2021. Приступљено 16. 1. 2022. 
  83. ^ Kastrenakes, Jacob (11. 3. 2021). „Beeple sold an NFT for $69 million”. The Verge. Архивирано из оригинала 21. 3. 2021. г. Приступљено 21. 3. 2021. 
  84. ^ Thaddeus-Johns, Josie (11. 3. 2021). „What Are NFTs, Anyway? One Just Sold for $69 Million.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 14. 4. 2021. 
  85. ^ Sugiura, Eri (13. 10. 2021). „NFTs turn Japan's manga and anime into genuine art”. Financial Times. Приступљено 4. 11. 2021. 
  86. ^ „Banksy art burned, destroyed and sold as token in 'money-making stunt'”. BBC News (на језику: енглески). 9. 3. 2021. Приступљено 13. 10. 2021. 
  87. ^ а б Iscoe, Adam (8. 5. 2021). „Burnt Banksy's Inflammatory N.F.T. Not-Art”. The New Yorker. Приступљено 18. 11. 2021. 
  88. ^ Lu, Fei (6. 1. 2022). „Does NFT Art Have A Place in the Museum in 2022?”. Jing Culture and Commerce (на језику: енглески). Приступљено 6. 1. 2022. 
  89. ^ „Why many art collectors are staying away from the NFT gold rush”Неопходна новчана претплата. The Independent (на језику: енглески). 30. 4. 2021. Архивирано из оригинала 21. 6. 2022. г. Приступљено 27. 1. 2022. 
  90. ^ Valeonti, Foteini; Bikakis, Antonis; Terras, Melissa; Speed, Chris; Hudson-Smith, Andrew; Chalkias, Konstantinos (јануар 2021). „Crypto Collectibles, Museum Funding and OpenGLAM: Challenges, Opportunities and the Potential of Non-Fungible Tokens (NFTs)”. Applied Sciences (на језику: енглески). 11 (21): 9931. doi:10.3390/app11219931 Слободан приступ. 
  91. ^ „Italian government plans to halt digital sales of masterpieces from its major museums”. The Art Newspaper - International art news and events. 8. 7. 2022. Приступљено 1. 9. 2022. 
  92. ^ а б в Rodeck, David (10. 5. 2022). „Top NFT Marketplaces Of 2022”. Forbes Advisor (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2022. 
  93. ^ Ehrlich, Steven. „NFT Marketplace CEO Explains Why The Industry Is Moving Beyond Ideological Purists”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2022. 
  94. ^ Beer, Tommy. „NBA Top Shot Collectibles Continues Meteoric Rise With Over $50 Million in Sales in a Week”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2022. 
  95. ^ Bumbaca, Chris. „What is NBA Top Shot and why is a LeBron highlight worth $208K? 'This is a real market,' Mark Cuban says”. USA Today (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2022. 
  96. ^ Tepper, Taylor (27. 5. 2021). „Binance.US Review 2022”. Forbes Advisor (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2022. 
  97. ^ „eToro ART”. etoro.art (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2022. 
  98. ^ Quiroz-Gutierrez, Marco (22. 3. 2021). „NFTs Are Spurring a Digital Land Grab – in Videogame Worlds”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 22. 3. 2021. г. Приступљено 23. 3. 2021. 
  99. ^ Alexander, Cristina (15. 10. 2021). „Is Heroes & Empires free to play?”. Gamepur. Gamurs. Архивирано из оригинала 11. 11. 2021. г. 
  100. ^ Sestino, Andrea; Guido, Gianluigi; Peluso, Alessandro M. (2022). Non-Fungible Tokens (NFTs). Examining the Impact on Consumers and Marketing Strategies. стр. 32 f. ISBN 978-3-031-07202-4. doi:10.1007/978-3-031-07203-1. 
  101. ^ Lee, Edward (2022). „NFTs as Decentralized Intellectual Property”. University of Illinois Law Review: 36, 39, 43. SSRN 4023736 Слободан приступ. doi:10.2139/ssrn.4023736. Приступљено 15. 2. 2023. „Using NFTs, artists now have the option of choosing to require a resale royalty for every resale of their NFTs.” 
  102. ^ Heal, Jordan (24. 6. 2019). „Deadpool posters can now be bought as NFTs”. Coin Rivet (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 11. 2021. г. Приступљено 19. 5. 2021 — преко Yahoo!.  Cf. Chmielewski, Dawn C. (3. 8. 2018). „'Deadpool 2' Jumps on the Digital Collectibles Bandwagon”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2021. 
  103. ^ Ravindran, Manori (15. 3. 2021). „NFT Craze Enters Film World: 'Claude Lanzmann' Documentary is First Oscar Nominee to Be Released as Digital Token”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2021. 
  104. ^ Bosselman, Haley (31. 3. 2021). „'Godzilla vs. Kong' to Have First Major Motion Picture NFT Art Release”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2021. 
  105. ^ Sestino, Andrea; Guido, Gianluigi; Peluso, Alessandro M. (2022). Non-Fungible Tokens (NFTs). Examining the Impact on Consumers and Marketing Strategies. стр. 33. ISBN 978-3-031-07202-4. doi:10.1007/978-3-031-07203-1. 
  106. ^ Finn, John (30. 4. 2021). „World's First Movie Score & Soundtrack For Sale As An NFT”. ScreenRant (на језику: енглески). Приступљено 8. 9. 2021. 
  107. ^ Diaz, Johnny (17. 11. 2017). „Miramax Sues Quentin Tarantino Over Planned 'Pulp Fiction' NFTs”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 8. 9. 2021.  Cf. Sestino, Andrea; Guido, Gianluigi; Peluso, Alessandro M. (2022). Non-Fungible Tokens (NFTs). Examining the Impact on Consumers and Marketing Strategies. стр. 33. ISBN 978-3-031-07202-4. doi:10.1007/978-3-031-07203-1.  See also Lee, Edward (2022). „NFTs as Decentralized Intellectual Property”. University of Illinois Law Review: 41 f. SSRN 4023736 Слободан приступ. doi:10.2139/ssrn.4023736. Приступљено 15. 2. 2023. 
  108. ^ Bethany Minelle (2. 9. 2022). „Muse's Will Of The People becomes first UK number one album with NFT technology”. news.sky.com. Sky News. Приступљено 2023-05-20. 
  109. ^ Eamonn Forde (1. 8. 2022). „Sales from the crypto: Muse NFT album to become first new chart-eligible format in seven years”. The Guardian. Приступљено 2023-05-20. 
  110. ^ Stassen, Murray (12. 3. 2021). „Music-related NFT sales have topped $25m in the past month”. Music Business Worldwide (на језику: енглески). Приступљено 7. 5. 2021. 
  111. ^ Brown, Abram. „Largest NFT Sale Ever Came From A Business School Dropout Turned Star DJ”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 20. 5. 2021. 
  112. ^ Barcelin, Jason (1. 5. 2021). „Las Vegas DJ-producer makes millions selling NFTs”. Las Vegas Review-Journal (на језику: енглески). Приступљено 13. 10. 2021. 
  113. ^ Hissong, Samantha (3. 3. 2021). „Kings of Leon Will Be the First Band to Release an Album as an NFT”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2021. 
  114. ^ Steele, Anne (23. 3. 2021). „Musicians Turn to NFTs to Make Up for Lost Revenue”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 7. 5. 2021. 
  115. ^ Hissong, Samantha (9. 3. 2021). „Music NFTs Have Gone Mainstream. Who's In?”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 20. 5. 2021. 
  116. ^ „CEO of Sweet Talks NFT Partnership with Rapper Lil Pump”. Cheddar. 23. 3. 2021. Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 29. 3. 2021. 
  117. ^ Curto, Justin (18. 3. 2021). „Musician NFT Projects, Ranked by How Many F's I Can Give”. Vulture. Приступљено 29. 3. 2021. 
  118. ^ „Rappers and NFTs – How Hip-Hop Is Cashing in on Non-Fungible Tokens”. XXL Mag. 23. 3. 2021. Приступљено 29. 3. 2021. 
  119. ^ Kastrenakes, Jacob (1. 3. 2021). „Grimes sold $6 million worth of digital art as NFTs”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2021. 
  120. ^ Halperin, Shirley (21. 4. 2021). „Mike Dean and Shepard Fairey Team for NFT Offering 'OBEY 4:22'”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 7. 5. 2021. 
  121. ^ Kaufman, Gil. „Eminem's First NFT Drop, 'Shady Con,' Includes One-of-a-Kind Slim Shady-Produced Beats”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2021. 
  122. ^ Regner, Ferdinand; Schweizer, André; Urbach, Nils (15. 3. 2021). „NFTs in Practice – Non-Fungible Tokens as Core Component of a Blockchain-based Event Ticketing Application”. Researchgate. Приступљено 2023-01-03.  Cf. „Golden Ticket: How NFTs Can Help Artists Profit From Ticket Resales”. MiamiLaw (на језику: енглески). 12. 4. 2021. Приступљено 8. 9. 2021.  See also „NFTs: The future of ticketing?”. IQ Mag. 6. 5. 2021. Приступљено 2023-01-03. 
  123. ^ Gonserkewitz, Phil; Karger, Erik; Jagals, Marvin (2022). „Non-Fungible Tokens: Use Cases of NFTs and Future Research Agenda”. Risk Governance & Control: Financial Markets & Institutions. 12 (3): 13. doi:10.22495/rgcv12i3p1 Слободан приступ. „For tickets to events, there is a secondary market where the seller can call an arbitrary price. There is a risk of purchasing invalid tickets. Regular tickets can also be copied and thus sold multiple times, although only one of them is valid. NFTs can guarantee the uniqueness and authenticity of the tickets” 
  124. ^ Johnson, Ted (15. 12. 2022). „Donald Trump's Major Announcement: Digital Trading Cards Of Himself For "Only $99 Each"”. Deadline. Приступљено 15. 12. 2022. 
  125. ^ Washington, Alistair Dawber. „Donald Trump NFTs net former president up to $1m”. The Times (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Приступљено 2023-04-25. 
  126. ^ Lopatto, Elizabeth (2021-04-16). „Edward Snowden NFT sells for more than $5.4 million”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-14. 
  127. ^ Jones, Nicola (2021-06-18). „How scientists are embracing NFTs”. Nature. 594 (7864): 481—482. Bibcode:2021Natur.594..481J. PMID 34145410. doi:10.1038/d41586-021-01642-3 Слободан приступ. 
  128. ^ Kostick-Quenet, Kristin; et al. (2022-02-03). „How NFTs could transform health information exchange”. Science. 375 (6580): 500―502. Bibcode:2022Sci...375..500K. PMC 10111125 Слободан приступ. PMID 35113709. doi:10.1126/science.abm2004. 
  129. ^ Chiacchio, F.; et al. (2022-04-15). „Non-Fungible Token Solution for the Track and Trace of Pharmaceutical Supply Chain”. Applied Sciences. 12 (8): 4019. doi:10.3390/app12084019 Слободан приступ.  Cf. Gayialis, Sotiris P.; et al. (2022-09-17). „A Business Process Reference Model for the Development of a Wine Traceability System”. Sustainability. 14 (18): 3. doi:10.3390/su141811687 Слободан приступ. 
  130. ^ Bamakan, Seyed Mojtaba Hosseini; et al. (2022-02-09). „Patents and intellectual property assets as non-fungible tokens; key technologies and challenges”. Scientific Reports. 12 (1): 2178. Bibcode:2022NatSR..12.2178B. PMC 8828876 Слободан приступ. PMID 35140251. arXiv:2304.10490 Слободан приступ. doi:10.1038/s41598-022-05920-6.  Cf. Hasan, Haya R.; et al. (2022-07-19). „Incorporating Registration, Reputation, and Incentivization Into the NFT Ecosystem”. IEEE Access. 10: 76417. Bibcode:2022IEEEA..1076416H. doi:10.1109/ACCESS.2022.3192388 Слободан приступ. „The paper describes the solution’s various layers, which include storage, authentication, verification, blockchain, and the application layer. The authors focused on utilizing NFTs to protect intellectual properties. Their framework is theoretical and can be improved upon by adding a programmable logic implementation using smart contracts.” 
  131. ^ Whitford, Emma (2021-05-28). „UC Berkeley Will Auction NFTs for 2 Nobel Prize Patents”. Inside Higher Ed. Приступљено 2023-01-03. 
  132. ^ Sestino, Andrea; Guido, Gianluigi; Peluso, Alessandro M. (2022). Non-Fungible Tokens (NFTs). Examining the Impact on Consumers and Marketing Strategies. стр. 28. ISBN 978-3-031-07202-4. doi:10.1007/978-3-031-07203-1. 
  133. ^ Chang, Kenneth (2021-05-27). „You Can Buy a Piece of a Nobel Prize-Winning Discovery”. The New York Times. Приступљено 2023-01-03. 
  134. ^ Trautman, Lawrence J. (2022). „Virtual Art and Non-Fungible Tokens” (PDF). Hofstra Law Review. 50 (361): 369 f. doi:10.2139/ssrn.3814087. 
  135. ^ а б Jones, Nicola (2021-06-18). „How scientists are embracing NFTs”. Nature. 594 (7864): 482. Bibcode:2021Natur.594..481J. PMID 34145410. doi:10.1038/d41586-021-01642-3 Слободан приступ. 
  136. ^ Jones, Nicola (2021-06-18). „How scientists are embracing NFTs”. Nature. 594 (7864): 481—482. Bibcode:2021Natur.594..481J. PMID 34145410. doi:10.1038/d41586-021-01642-3 Слободан приступ. 
  137. ^ Tangermann, Victor (2022-04-21). „A Harvard Scientist is Selling his Genetic Code as an NFT”. Neoscope ― Futurism. Приступљено 2023-01-03. 
  138. ^ а б Kanetkar, Riddhi (2022-12-05). „The pandemic was a crisis that fueled interest in novel drug discovery methods like AI. These 14 startups are predicted by investors to be future winners.”. Businessinsider. Приступљено 2023-01-03. 
  139. ^ „Molecule Documentation, s.v. "IP-NFT Protocol"” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-03. 
  140. ^ „rmdslab.com”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2023. г. Приступљено 2023-01-03. 
  141. ^ Howcroft, Elizabeth (25. 8. 2021). „NFT sales surge as speculators pile in, sceptics see bubble”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 17. 1. 2022. 
  142. ^ Reyburn, Scott (30. 3. 2021). „Art's NFT Question: Next Frontier in Trading, or a New Form of Tulip?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 12. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. 
  143. ^ Small, Zachary (28. 4. 2021). „As Auctioneers and Artists Rush into NFTs, Many Collectors Stay Away”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 12. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. 
  144. ^ Cuthbertson, Anthony (24. 3. 2021). „NFT MILLIONAIRE BEEPLE SAYS CRYPTO ART IS BUBBLE AND WILL 'ABSOLUTELY GO TO ZERO<span style="padding-right:0.2em;">'”Неопходна новчана претплата. The Independent. Архивирано из оригинала 21. 6. 2022. г. Приступљено 5. 1. 2022. (потребна претплата)
  145. ^ Tarmy, James; Kharif, Olga (15. 4. 2021). „These Crypto Bros Want to Be the Guggenheims of NFT Art”. Bloomberg Businessweek. Приступљено 29. 4. 2021. 
  146. ^ Vanek Smithj, Stacey; Woods, Darian (4. 8. 2021). „The Origin of Value: The Greater Fools Theory: The Indicator from Planet Money” (на језику: енглески). NPR. Приступљено 26. 1. 2022. 
  147. ^ Bao, Hong; Roubaud, David (8. 5. 2022). „Non-Fungible Token: A Systematic Review and Research Agenda”. Journal of Risk and Financial Management (на језику: енглески). 15 (5): 215. ISSN 1911-8074. doi:10.3390/jrfm15050215 Слободан приступ.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  148. ^ а б Owen, Allison; Chase, Isabella (2. 12. 2021). NFTs: A New Frontier for Money Laundering? (Извештај). Royal United Services Institute. Приступљено 15. 12. 2021. 
  149. ^ Study of the Facilitation of Money Laundering and Terror Finance Through the Trade in Works of Art (PDF) (Извештај). United States Department of the Treasury. стр. 27. Приступљено 15. 12. 2021. 
  150. ^ Quiroz-Gutierrez, Marco (4. 2. 2022). „A handful of NFT users are making big money off of a stealth scam. Here's how 'wash trading' works”. Fortune. Приступљено 15. 12. 2022. 
  151. ^ „Crime and NFTs: Chainalysis Detects Significant Wash Trading and Some NFT Money Laundering In this Emerging Asset Class”. Chainalysis. 2. 2. 2022. Приступљено 15. 12. 2022. 
  152. ^ а б Littmann, Saskia (5. 2. 2022). „Geldwäscher entdecken den NFT-Markt”. Wirtschaftswoche (на језику: german). Приступљено 15. 12. 2022. 
  153. ^ Coco, Feng (2. 12. 2021). „China's market for NFTs, metaverse may drive money laundering”. South China Morning Post (на језику: енглески). Приступљено 16. 1. 2022. 
  154. ^ „Treasury Releases Study on Illicit Finance in the High-Value Art Market”. U.S. Department of the Treasury (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2022. 
  155. ^ Study of the Facilitation of Money Laundering and Terror Finance Through the Trade in Works of Art (PDF) (Извештај). United States Department of the Treasury. стр. 26. Приступљено 15. 12. 2021. 
  156. ^ „Two Defendants Charged in Non-Fungible Token ("NFT") Fraud And Money Laundering Scheme”. 24. 3. 2022. 
  157. ^ Reiche, Matthias (12. 7. 2022). „Umgang mit Bitcoin & Co. Wie die EU den Kryptomarkt reguliert” (на језику: German). Приступљено 15. 12. 2022. 
  158. ^ Schickler, Jack (2. 9. 2022). „Money Laundering via Metaverse, DeFi, NFTs Targeted by EU Lawmakers' Latest Draft”. Приступљено 15. 12. 2022. 
  159. ^ Gallagher, Jacob (15. 3. 2021). „NFTs Are the Biggest Internet Craze. Do They Work for Sneakers?”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 7. 4. 2021. 
  160. ^ „I Joined a Penguin NFT Club Because Apparently That's What We Do Now”. The New York Times (на језику: енглески). 12. 8. 2021. Архивирано из оригинала 28. 12. 2021. г. 
  161. ^ Chayka, Kyle (30. 7. 2021). „Why Bored Ape Avatars Are Taking Over Twitter”. The New Yorker (на језику: енглески). 
  162. ^ а б „EIP-721: ERC-721 Non-Fungible Token Standard”. Ethereum Improvement Proposals (на језику: енглески). Приступљено 5. 4. 2021. 
  163. ^ Volpicelli, Gian (24. 2. 2021). „The bitcoin elite are spending millions on collectable memes”. Wired UK. Архивирано из оригинала 05. 08. 2021. г. Приступљено 12. 02. 2024. 
  164. ^ „EIP-1155: ERC-1155 Multi Token Standard”. Ethereum Improvement Proposals (на језику: енглески). Приступљено 5. 4. 2021. 
  165. ^ Gault, Matthew (3. 11. 2021). „What the Hell Is 'Right-Clicker Mentality'?”. Vice. Приступљено 3. 11. 2021. 
  166. ^ Gault, Matthew (3. 11. 2021). „What the Hell Is 'Right-Clicker Mentality'?”. Vice. Приступљено 3. 11. 2021. 
  167. ^ Gault, Matthew (18. 11. 2021). „Someone Made a Pirate Bay for NFTs”. Vice. Приступљено 18. 11. 2021. 
  168. ^ Dash, Anil (2. 4. 2021). „NFTs Weren't Supposed to End Like This”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 5. 5. 2021. 
  169. ^ Calma, Justine (15. 3. 2021). „The climate controversy swirling around NFTs”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 15. 4. 2021. 
  170. ^ Marro, Samuele; Donno, Luca (29. 1. 2022). „Green NFTs: A Study on the Environmental Impact of Cryptoart Technologies”. arXiv:2202.00003 Слободан приступ [cs.CR]. 
  171. ^ Krause, Max; Tolaymat, Thabet (2018). „Quantification of energy and carbon costs for mining cryptocurrencies”. Nature Sustainability. 1: 814. doi:10.1038/s41893-018-0188-8 Слободан приступ. 
  172. ^ Gallersdorfer, Ulrich; Klassen, Lena; Stoll, Christian (2020). „Energy Consumption of Cryptocurrencies Beyond Bitcoin”. Joule. 4 (9): 1843—1846. PMC 7402366 Слободан приступ. PMID 32838201. doi:10.1016/j.joule.2020.07.013. 
  173. ^ deVries, Alex (16. 5. 2018). „Bitcoin's Growing Energy Problem”. Joule (на језику: енглески). 2 (5): 801—805. doi:10.1016/j.joule.2018.04.016 Слободан приступ. 
  174. ^ Cuen, Leigh (21. 3. 2021). „The debate about cryptocurrency and energy consumption”. TechCrunch (на језику: енглески). 
  175. ^ De-Mattei, Shanti Escalante (14. 4. 2021). „Should You Worry About the Environmental Impact of Your NFTs?”. Art News (на језику: енглески). Приступљено 2. 6. 2021. 
  176. ^ Calma, Justine (15. 3. 2021). „The climate controversy swirling around NFTs”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 15. 4. 2021. 
  177. ^ Matney, Lucas (30. 3. 2021). „ConsenSys launches a more energy-efficient NFT ecosystem with a project from artist Damien Hirst as its first drop”. Techcrunch (на језику: енглески). Приступљено 21. 4. 2021. 
  178. ^ Di Liscia, Valentina (5. 4. 2021). „Does Carbon Offsetting Really Address the NFT Ecological Dilemma?”. Hypoallergic (на језику: енглески). Приступљено 21. 4. 2021. 
  179. ^ Howson, Peter (април 2021). „NFTs: why digital art has such a massive carbon footprint”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2021. 
  180. ^ а б Kinsella, Eileen (29. 4. 2021). „Think Everyone Is Getting Rich Off NFTs? Most Sales Are Actually $200 or Less, According to One Report”. Artnet News. Приступљено 19. 11. 2021. 
  181. ^ Williams, Rhiannon (2. 4. 2021). „NFT digital art: Would you pay millions of pounds for art you can't touch?”. inews Technology. Приступљено 28. 8. 2021. 
  182. ^ Kwan, Jacklin (28. 7. 2021). „An artist died. Then thieves made NFTs of her work”. Wired. Приступљено 28. 8. 2021. 
  183. ^ „Fake Banksy NFT sold through artist's website for £244k”. BBC News. 31. 8. 2021. 
  184. ^ Beckett, Lois (29. 1. 2022). „'Huge mess of theft and fraud:' artists sound alarm as NFT crime proliferates”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 31. 1. 2022. 
  185. ^ „Hermès wins landmark lawsuit over 'MetaBirkin' NFTs”. Financial Times. 2023-02-08. Приступљено 2023-02-10. 
  186. ^ „Web3's early promise for artists tainted by rampant stolen works and likenesses”. TechCrunch (на језику: енглески). 27. 1. 2022. Архивирано из оригинала 30. 04. 2022. г. Приступљено 30. 1. 2022. 
  187. ^ Beckett, Lois (29. 1. 2022). „'Huge mess of theft and fraud:' artists sound alarm as NFT crime proliferates”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 31. 1. 2022. 
  188. ^ а б Schneider, Tim (21. 4. 2021). „The Gray Market: How a Brazen Hack of That $69 Million Beeple Revealed the True Vulnerability of the NFT Market (and Other Insights)”. artnet news. Приступљено 28. 8. 2021. 
  189. ^ „Web3's early promise for artists tainted by rampant stolen works and likenesses”. TechCrunch (на језику: енглески). 27. 1. 2022. Архивирано из оригинала 30. 04. 2022. г. Приступљено 30. 1. 2022. 
  190. ^ „OpenSea admits insider trading of NFTs it promoted”. BBC News (на језику: енглески). 16. 9. 2021. Приступљено 22. 11. 2021. 
  191. ^ Clark, Mitchell (26. 10. 2021). „Photoshop's new NFT button could prove you're the real digital artist”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 24. 11. 2021. 
  192. ^ Mwanza, Kevin (6. 12. 2021). „New Study: NFT Prices Are Manipulated by Few with Wash Trades (Artificial Demand)”. Moguldom. Приступљено 16. 1. 2022. 
  193. ^ „Traders are selling themselves their own NFTs to drive up prices”. Engadget (на језику: енглески). 4. 2. 2022. Приступљено 6. 2. 2022. 
  194. ^ Cox, Joseph (27. 1. 2022). „This NFT on OpenSea Will Steal Your IP Address”. Vice (на језику: енглески). Приступљено 2. 2. 2022. 
  195. ^ Kelly, Jemima (5. 1. 2022). „Matt Damon's crypto ad is more than just cringeworthy”. Financial Times. Приступљено 26. 1. 2022. 
  196. ^ „Bill Gates says crypto and NFTs are '100% based on greater fool theory'”. CNBC. 15. 6. 2022. Приступљено 15. 6. 2022. 
  197. ^ Osbourne, Charlie (24. 1. 2022). „Hackers hijack smart contracts in cryptocurrency token 'rug pull' exit scams”. ZDNet. Приступљено 24. 1. 2023. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Незаменљив_токен&oldid=28814790”