Ненад С. Лазић
Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 07. 02. 2025. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
![]() | Овај чланак је аутобиографија или је особа или институција на коју се чланак односи значајно изменила чланак. |
Ненад С. Лазић | |
---|---|
Лични подаци | |
Надимак | Lazich |
Датум рођења | 10. август 1974. |
Место рођења | Зрењанин, ![]() |
Држављанство | ![]() |
Образовање | Академија уметности |
Породица | |
Родитељи | Славољуб Лазић Мирјана Армацки |
Уметнички рад | |
Поље | Графички дизајн, веб дизајн, визуелна уметност |
Званични веб-сајт | |
[https://lazich.info |
Ненад С. Лазић је српски графички дизајнер, визуелни уметник и професор ликовне културе, рођен 1974. у Зрењанину. Познат је по свом раду у области графичког дизајна, илустрације, дигиталне уметности и креативних пројеката. Његов рад обухвата широк спектар дисциплина, укључујући дизајн књига, плаката, веб дизајн, илустрацију и уметничке инсталације.
Образовање
[уреди | уреди извор]Ненад С. Лазић је 1993. године завршио Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду, стекaвши звање техничара дизајна графике. Високо образовање наставио је на Академији уметности [1] [2] у Новом Саду, где је студирао на одсеку за графичке и визуелне комуникације, у класи професора Сузане Кубинец, Бранислава Добановачког [3] и Бошка Шеве. Дипломирао је 2002. године, а његов завршни рад био је посвећен развоју визуелног идентитета и пропагандних средстава за издавачку кућу „Ритам“.
Годину дана касније, положио је државни стручни испит, чиме је стекао право на самостално извођење наставе ликовне културе. Настављајући своје академско усавршавање, похађао је постдипломске студије на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку за визуелне комуникације, смер дизајн књиге. Поред формалног образовања, континуирано се усавршавао кроз међународне курсеве, симпозијуме и стручне програме, проширујући своја знања и вештине у области дизајна и визуелних комуникација.
Каријера и пројекти
[уреди | уреди извор]Током своје каријере деловао је као графички дизајнер, уметнички и креативни директор, професор, сарађујући са бројним институцијама, удружењима и приватним клијентима. Посебно се истакао као дугогодишњи члан и активиста Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ), где је обављао функције председника Управног одбора и члана Уметничког савета. Значајно је допринео организацији и унапређењу рада удружења, као и реализацији изложби, међу којима се истичу Бијенална изложба чланова УПИДИВ-а „Форма“[4] и „Јесењи салон“[5].
Поред рада у области примењене уметности, Лазић је био ангажован као графички уредник и дизајнер у издавачким кућама, где је био задужен за дизајн, графичко уређење и припрему публикација за штампу. Такође је сарађивао са локалном UBUNTU заједницом, порталом „Linux za sve“[6] и часописом PC Magazin, пишући рецензије и упутства за софтвер, чиме је допринео промоцији отвореног кода и дигиталне културе.
Током своје каријере, Лазић је развио препознатљив стил који комбинује традиционалне технике са савременим технологијама, истражујући везе између уметности, технологије, дизајна и визуелне комуникације.
Неки од пројеката су: Публика у фокусу: Шетња кроз историју дизајна у Војводини [7], Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића (2019), 252 године уметности / Стратегије сећања - Из историје уметничких удружења Војводине [8] [9] [10] Музеј Савремене уметности Војводине (2022), Бошко Петровић - скице за велика дела [11] [12] Музеј Војводине (2022), Оригинал фалсификата - Лимбо (2022)[13] [14], Синтеза ликовних уметности у Војводини (1950-1990): Аутори и дела, др Здравко Рајчетић, Владимир Митровић, Музеј Савремене уметности Војводине (2023) [15] итд.
Изложбе и признања
[уреди | уреди извор]Ненад С. Лазић је учествовао на више од 120 изложби и фестивала уметности и дизајна широм света, укључујући Србију, Мађарску, Румунију, Турску, Словенију, Шпанију, Пољску, Перу, Боливију, Мексико, САД, Еквадор, Кину, Казахстан, Белгију, Јапан, Аргентину, Хрватску, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Остварио је 16 самосталних изложби [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] , док је за свој рад добио више од 30 награда, међу којима се истичу:
- Excellence Award за плакат Soul Dance на Hehu International Poster Exhibition, Кина (2024)
- Golden Poster Stellars на 4th International Poster Competition, САД, у категорији културног плаката (2024)[23]
- Golden Poster Stellars на 3th International Poster Competition, САД, у категорији културног плаката (2023)[24]
- Награда за визуелни идентитет Бијеналне изложбе чланова УПИДИВ-а Форма 25 (2023)[25]
- Runner Up на The Best Brand Awards 9th Competition у категорији редизајна логотипа (2023)[26]
- Плакета на 15th International Poster Design Plaktivat, Љубљана, Словенија (2022)
- Специјална награда на 6. Међународном бијеналу колажа, Нови Сад (2022)
- Награда за визуелни идентитет 55. Мајске изложбе УЛУПУДС-а Светла будућност, Београд (2023)
- Годишња награда за дизајн од Друштва нових медија (2023)[27]
- Велика златна форма за дизајн на изложби Форма 22, Нови Сад (2014)[28]
- Награда за плакат Кап по кап на Terraneo фестивалу, Шибеник, Хрватска (2011)
- Награда за графички дизајн „Златна форма" (плакат Design against) Форма 17, Нови Сад (2002)[29]
- Прва награда Академије Уметности на завршној изложби студената IV године за визуелне комуникације, Нови Сад (2001)
- Златна плакета за најбоље одштампану амбалажу, Новосадски сајам графике (1996)
Педагошки рад
[уреди | уреди извор]Лазић је активно учествовао у образовању младих дизајнера и уметника. Предавао је на Средњој школи за дизајн „Богдан Шупут“ и водио бројне радионице и предавања на тему графичког дизајна, илустрације и дигиталне уметности. Такође је био ментор и члан жирија на бројним конкурсима и изложбама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Две деценије графичких комуникација, АУНС (PDF). 2014. стр. 15, 16, 26. ISBN 978-86-88191-41-8.
- ^ „Алумни - Академија уметности Нови Сад - Чланови - Л”. Алумни - АУНС (на језику: српски). 2012-08-27. Приступљено 8. фебруар 2024.
- ^ „Награда за животно дело проф. Браниславу Добановачком”. Академија уметности Нови Сад (на језику: српски). 2016-12-09. Приступљено 8. фебруар 2024.
- ^ Форма 24. 2021. стр. 5, 10, 34, 71. ISBN 978-86-7922-017-2.
- ^ Јесења изложба УПИДИВ-а. 2020. стр. 5, 8, 36, 63. ISBN 978-86-7922-014-1.
- ^ „Linux za sve - Search Lazic”. Linux za sve (на језику: хрватски). 2012-01-10. Приступљено 8. фебруар 2025.
- ^ „Публика у фокусу: Шетња кроз историју дизајна у Војводини (1945−1985)”. idVojvodina (на језику: српски). 2019-05-23. Приступљено 8. фебруар 2025.
- ^ „252 године уметности / Стратегије сећања”. idVojvodina (на језику: српски). 2022-04-08. Приступљено 8. фебруар 2025.
- ^ „Изложба: 252 године уметности/Стратегије сећања”. DaNS (на језику: српски). 2022-04-08. Приступљено 8. фебруар 2025.
- ^ 252 године уметности / Стратегије сећања. 2022. ISBN 978-86-6333-073-3.
- ^ „Када су уметност и живот били револуција: Изложба дела Бошка Петровића у Музеју Војводине у Новом Саду”. Danas (на језику: српски). Издавач (ако је познат). 2023-01-13. Приступљено 8. фебруар 2025.
- ^ „ICOM Србија награде 2024”. ICOM (на језику: српски). 2024-01-15. Приступљено 8. фебруар 2025.
- ^ Н, П (2024-05-29). „Изложба „Оригинал фалсификата - Типографски кирбајн””. Дневник (на језику: српски). Приступљено 8. фебруар 2025.
- ^ „Урбане легенде”. Оригинал фалсификата - Лимбо (на језику: српски). 2022-05-20. Приступљено 8. фебруар 2025.
- ^ „Синтеза ликовних уметности у Војводини (1950-1990): Аутори и дела др Здравко Рајчетић, Владимир Митровић” (на језику: српски). 2023-11-12. Приступљено 8. фебруар 2025.
- ^ Н., П. (2018-12-18). „Изложба дигиталних графика “Аутописи- Дееп Space””. Дневник (на језику: српски). Приступљено 8. фебруар 2024.
- ^ Н., П. (2020-12-29). „Изложба изложба „Короноскопија“”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 8. фебруар 2024.
- ^ Короноскопија. 2020. ISBN 978-86-7922-015-8.
- ^ Годеж. 2022. ISBN 978-86-7922-018-9.
- ^ Argumento. 2024.
- ^ Шахтоград. 2024. ISBN 978-86-7922-029-5.
- ^ Само да (по)кажем!. 2024. ISBN 978-86-7922-030-1.
- ^ „Winning Stellars 2024”. Poster Stellars (на језику: енглески). 2024-08-15. Приступљено 8. фебруар 2024.
- ^ „Winning Stellars 2023”. Poster Stellars (на језику: енглески). 2023-08-15. Приступљено 8. фебруар 2024.
- ^ „Бијенална изложба чланова УПИДИВ-а ФОРМА 25”. УПИДИВ (на језику: српски). УПИДИВ. 2023-11-14. Приступљено 7. фебруар 2024.
- ^ „The Best Brand AWARDS 9th Compettion 2023”. The Best Brand (на језику: енглески). 2023-07-14. Приступљено 8. фебруар 2024.
- ^ „Уручење годишњих новинарских награда чланова Удруђења новинара Војводине и нових медија”. ТВ Арс Медија (на језику: српски). 2020-05-26. Приступљено 8. фебруар 2024.
- ^ Форма 22. 2014. стр. 9, 10, 58, 109. ISBN 978-86-7922-008-0.
- ^ УПИДИВ 50 година - На раменима великана. 2014. стр. 6, 7, 44, 50, 344, 345, 377, 382. ISBN 978-86-7922-099-8.