Никодије Луњевица
| Никодије Луњевица | |
|---|---|
.png) Луњевица 1903. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1881. |
| Место рођења | Горњи Милановац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 11. јун 1903. (21/22 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
| Место укопа | Манастир Вујан |
| Војна каријера | |
| Служба | Војска Краљевине Србије |
| Чин | поручник |
| Одликовања | Орден Белог орла |
Никодије Луњевица (Горњи Милановац, 1881 — Београд, 29. мај/11. јун 1903) био је коњички поручник Војске Краљевине Србије и брат краљице Драге, супруге краља Александра Обреновића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Горњем Милановцу, Кнежевина Србија, у породици седморо деце Панте Луњевице, начелника аранђеловачке области и његове супруге Анђелије, девојачко Кољевић. Имао је брата Николу и четири сестре, Драгу Машин, Христину, Ђину и Ану — Војку. Мајка му је боловала од дипсоманије, док је отац преминуо у менталној институцији.[1] Његов деда је био Никола Луњевица, сарадник кнеза Милоша Обреновића и рођак књегиње Љубице Обреновић.
За разлику од свог брата Николе који је правио скандале у војсци, Никодије је као повучен био виђен од стране своје сестре краљице Драге за потенцијалног престоланследника. Пошто је један брат (Никола) био бахат а други виђен да наследи српски трон, војска се одучила да их ликвидира јер су понижавали њихове припаднике. Он је готово увек био у близини краљевског пара а краљ Александар је морао да трпи док су се Никодију појединци обраћали са Ваша висости.[2][3][4]
Убијен је по наређењу његовог колеге са класе Воје Танкосића у Мајском преврату[5], заједно са сестром Драгом, братом Николом и краљем.[6] Због претходних понижења и опхођења према војсци и народу, Танкосић је Луњевицу и његовог брата од тренутка хапшења до стрељања ословљавао са Ваше величанство.[7]
Заједно са својом породицом сахрањен је у Манастиру Вујан.[8]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]У тв-серији Крај династије Обреновић, улогу Никодија Луњевице тумачио је Александар Срећковић.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Vucinich 2008, стр. 318.
- ^ „Vanbračni sin Milana Obrenovića putuje s Liptonom - Nedelja - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-05-03.
- ^ „Nikodije Lunjevica prestolonaslednik”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 30. 04. 2021. г. Приступљено 2021-05-03.
- ^ Ристић 2014, стр. 444.
- ^ Белић 2005, стр. 16–17.
- ^ Казимировић 1997, стр. 19.
- ^ Павловић 2017, стр. 18.
- ^ „Упокојио се архимандрит Јован (Никитовић), игуман вујански | Српска православна црква [Званични сајт]”. www.spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 01. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-03.
- ^ Kraj dinastije Obrenovic (TV Series 1995– ) - IMDb, Приступљено 2021-05-03
Литература
[уреди | уреди извор]- Казимировић, Васа (1997). Црна рука: личности и догађаји у Србији од преврата 1903. до Солунског процеса 1917. године. Призма. ISBN 978-86-7084-016-4.
- Белић, Милорад (2005). Комитски војвода Војислав Танкосић. Међуопштински Историјски Архив. ISBN 978-86-80613-07-9.
- Павловић, Славиша (2017). Ратници Црне руке: Бесмртна претходница. Прометеј. ISBN 978-86-6195-129-9.
- Ристић, Љубодраг П. (2014). Србија у британској политици (1889-1903). Балканолошки институт САНУ. ISBN 978-86-7179-080-2.
- Vucinich, Wayne S. (2008). Serbia Between East and West: The Events of 1903-1908. Acls History E Book Project. ISBN 978-1-59740-402-0.