Пређи на садржај

Нуклеарно загађење

С Википедије, слободне енциклопедије
Симбол нуклеарног загађења

Нуклеарно загађење или радиоактивна контаминација је неконтролисано разбацивање радиоактвних супстанци у околини. Нуклеарно загађење је типична несрећа испуштањем нуклеарне супстанце током радиоклуида, нестабилног језгра које има велику енергију. Загађење се може јавити из радиоактивних гасова, течности или честица.

Извори загађења

[уреди | уреди извор]

Радиоактивна контаминација је најчешће проузрокована неконтролисаним изливом радиоактивних честица током производње или коришћења радиоизотопа, нестабилног језгра и велике количине енергије. Пример загађења је случај у нуклеарној медицини, када се случајно проспе материја обогаћена радиоизотопима. У таквој ситуацији преношење може да изврши човек ходањем кроз материју коју преноси даље и контаминира додатне површине. Нуклеарни отпад је чест извор контаминације. Нуклеарне падавине представљају најлакши и најнеприметнији вид загађења и лаког преношења радиоактивних честица.

Таблица периодичних елемената са својим својствима датим у легенди.
  Стабилни елементи;
  Радиоактивни елементи чији изотопи имају дуг период постојања. Време полураспада око 4 милиона година;
  Радиоактивни елементи који у одређеним ситуацијама представљају благу опасност. Изотопи чије је време полу-распада од 800 до 34.000 година чини их погодним за одређене комерцијалне сврхе;
  Високо ризични радиоактивни елементи. Њихови најстабилнији изотпои имају време полу-распада од 1 дана до 100 година;
  Веома високо ризични радиоактивни елементи Најстабилнији изотопи имају полу-распад оф 1 дана до неколико минута. Веома опасни по здравље људи;
  Екстремно радиоактивни елементи. О овим елементима се мало зна због веома велике нестабилности и радиоактивности;

Радиоактивни материјал се може наћи на површинском слоју или у саставу неког материјала или течности. У нуклеарним електранама постоје посебна одељења која се баве мерењем контаминације. У војсци мерење контаминације потпада под АБХО род војске.

Површинска контаминација

[уреди | уреди извор]

Површинска контаминације се обично изражава као однос мере радијације по мери површине простора. Изведена јединица је бекерел по квадратном метру (односно Bq/m²). Користе се и друге мерне јединице, у зависности од површине и интензитета радиоактивности. Површинска контаминација може бити стална или уклоњива. Код сталне контаминације шансе за пренос и даљу контаминацију су веома мале.

Опасности

[уреди | уреди извор]

У пракси не постоји ниједно тело које није радиоактивно. Међутим радиоактивност људског тела, објеката на земљи и у ваздуху није интензивна и опасна док се не доведе у спрегу са високо радиоактивним елементима (активаторима).

Ниски степен контаминације

[уреди | уреди извор]

Ниски степен контаминације представља ниски ризик и опасност од обољења проузрокованог нуклеарним загађењем. Ниски степен контаминације се често веома брзо открива инструментима за детекцију радијације и брзо елиминише. Код веома ниских степена радиоактивним елементима се дозвољава да се временом распадну (процес полураспада) али се ово код већих ступњева избегава јер излагање радиоактивности у дужем временском периоду повећава опасност од обољења. Сваки степен радиоактивног загађења захтева максималну предострожност.

Високи степени контаминације

[уреди | уреди извор]

Висок степен контаминације представља опасност по биљни и животињски свет.