Општина Оџак
Оџак | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Посавски кантон |
Становништво | |
— | 18.821 |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Површина | 163 km2 |
Остали подаци | |
Начелник општине | Нада Ћулап (ХДЗ БиХ) () |
Позивни број | (+387) 31 |
Веб-сајт | www.odzak.ba |
Општина Оџак је општина у Федерацији Босне и Херцеговине, на крајњем сјеверу БиХ. Једна је од три општине у Посавском кантону. Сједиште општине је у градићу Оџак.
Географија
[уреди | уреди извор]Општина Оџак се налази у сјеверној Босни, тачније у троуглу који са истока затвара доњи ток ријеке Босне, са сјевера ријека Сава, а са југозапада планина Вучјак. Сјеверна граница општине поклапа се са државном границом БиХ и Републике Хрватске. Подручје општине је претежно равничарско, а у западном дијелу је благо наслоњено на обронке Вучјака. Највиша тачка општине је врх Кадар на 204 метара надморске висине.
Становништво
[уреди | уреди извор]По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Оџак је имала 30.056 становника, распоређених у 14 насељених мјеста.
Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. |
Хрвати | 16.338 (54,35%) | 15.430 (55,31%) | 14.995 (57,89%) |
Муслимани [н. 1] | 6.220 (20,69%) | 5.371 (19,25%) | 4.777 (18,44%) |
Срби | 5.667 (18,85%) | 5.361 (19,21%) | 5.881 (22,70%) |
Југословени | 1.147 (3,81%) | 1.276 (4,57%) | 85 (0,32%) |
остали и непознато | 684 (2,27%) | 457 (1,63%) | 163 (0,62%) |
Укупно | 30.056 | 27.895 | 25.901 |
У границама данашњих општина национални састав 1991. године је био сљедећи:
- Општина Оџак (са дијелом општине Босански Брод и дијелом општине Босански Шамац који је припао ФБиХ)
Националност[1] | 1991. |
Хрвати | 15.976 (55,52) |
Муслимани [н. 2] | 6.216 (21,60) |
Срби | 4.796 (16,66) |
Југословени | 1.113 (3,86) |
остали и непознато | 674 (2,36) |
укупно | 28.775 |
- Општина Вукосавље (српски Оџак)
Националност[1] | 1991. |
Хрвати | 1.513 (51,58) |
Срби | 1.186 (40,43) |
Муслимани [н. 3] | 8 (0,27) |
Југословени | 81 (2,76) |
остали и непознато | 145 (4,96) |
укупно | 2.933 |
Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Послије потписивања Дејтонског мировног споразума, највећи дио бивше општине Оџак ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Гнионица, Јошавица и Срнава, те дијелови насељених мјеста: Оџак, Поточани и Врбовац. Од овог подручја формирана је Општина Вукосавље. Насељено мјесто Пруд, које је до рата било у саставу некадашње општине Босански Шамац, послије Дејтона ушло је у састав општине Оџак. Општини Оџак је исто тако припао и дио насељеног мјеста Брусница Мала, које се до рата налазило у саставу бивше општине Босански Брод.
Ада (дио), Брусница Мала (дио), Горња Дубица, Горњи Свилај, Доња Дубица, Доњи Свилај, Нови Град, Ново Село, Оџак (дио), Посавска Махала и Пруд.