Орден Немањића
Изглед
Орден Немањића | |
---|---|
Додељује Република Српска | |
Додељује се за | за истакнуте војничке подвиге у оружаној борби, као и организовању и вођењу одбране српског народа и државе |
Установљен | 1993. |
Орден Немањића је установљен 1993. године системом одликовања Републике Српске дефинисаним Уставом Републике Српске у коме се каже: ордени су јавно државно признање Републике Српске које се додјељује лицима или институцији за изузетне заслуге према држави.
Орден Немањића је основан у једном реду, има своју орденску звијезду и носи се око врата. Орден се додјељује јединицама и припадницима оружаних снага Републике Српске за истакнуте војничке подвиге у оружаној борби. Изузетно се може додијелити и грађанским лицима због посебног доприноса у организовању и вођењу одбране српског народа и државе.
Изглед и траке одликовања
[уреди | уреди извор]Одликовани
[уреди | уреди извор]- Посланицима ратног сазива Народне скупштине Републике Српске.
- Бивши начелник Генералштаба Војске Републике Српске, генерал-пуковник Момир Талић је одликован Орденом Немањића и Орденом Карађорђеве звијезде првог реда због заслуга у отаџбинском рату, у којем су, захваљујући њему, у судбоносним тренуцима добијене многе пресудне битке које су очувале Републику Српску, посебно истичући операцију пробијања Коридора.
- Пилот Ваздухопловства и противваздушне одбране Републике Српске Ербез Бранко посмртно је одликован орденом Немањића за освједочену храброст у борби и јуначки подвиг током одбране Републике Српске.
- Пуковник Милан Јовић, командант Прве мајевичке бригаде, постхумно је одликован на Видовдан 1993. године.
- Пуковник Триво Вујић, командант 327. моторизоване бригаде, постхумно је одликован на Видовдан 1993. године.
- Проф. др Милутин Најдановић је одликован постхумно.
- Пуковник Милан Јосић (1948—2000), командант Специјалног батаљона Друге посавске бригаде Војске Републике Српске је одликован Орденом Немањића другог реда.[1]
- Књижевник Војислав Максимовић је одликован 1996.[2]
- 17. кључка лака пјешадијска бригада
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Сјећање на пуковника Милана Јосића”. Општина Шамац. 10. 10. 2011. Приступљено 19. 5. 2012.
- ^ „Биографија Војислава Максимовића” (PDF). Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 05. 2014. г. Приступљено 20. 5. 2012.