Пређи на садржај

Покрајински завод за заштиту природе Војводине

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Покрајински завод за заштиту природе је организација која се бави заштитом и унапређењем природне баштине покрајине Војводине и налази се на адреси Рудничка бр 20а у Новом Саду. Оснивач Завода је Република Србија; Аутономна покрајина Војводина; Скупштина Аутономне покрајине Војводине. (Покрајинска скупштинска одлука о оснивању Покрајинског завода за заштиту природе, "Сл. лист АПВ", број 2/2010)[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Развој завода текао је од Природњачког одељења до Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду од 1947. до 2011. године.[2]

Ток формирања

[уреди | уреди извор]
  • Природњачко одељење основано је 1947. године у оквиру Војвођанског музеја, унутар којег је радило до 1959. године.
  • Рад Природњачког одељења 1960. и 1961. године одвијао се у оквиру Пољопривредног музеја.
  • Природњачко одељење је враћено у оквир Војвођанског музеја када престаје рад Пољопривредног музеја 1962. године.
  • 1963. године улази у састав Пољопривредног архива и ову организациону форму је задржало до 1966. године.
  • Одлуком Скупштине САП Војводине, од 1. фебруара 1966. године, основан је Покрајински завод за заштиту природе, са седиштем у Новом саду на Петроварадинској тврђави. Завод је започео са радом 1. априла 1966. године.
  • Покрајински завод за заштиту природе престао је са радом 1993. године када је на територији Србије формиран јединствени Завод за заштиту Србије у чијем саставу је Покрајински завод функционисао као РЈ у Новом Саду.
  • Одлуком Скупштине АП Војводине 16. фебруара 2010. године, а са радом започео 1. априла 2010. године Покрајински завод за заштиту природе.[2]

Делатност

[уреди | уреди извор]

Покрајински завод за заштиту природе делује на територији АП Војводине. Почев од 1. априла 1966. године брине се о заштити и очувању природе на простору Војводине. Брине се и о природњачким студисјким збиркама наслеђеним од Пољопривредног архива.[3]

Завод врши следеће делатности:[1][3]

  • прикупљање и обрада података о природи и природним вредностима;
  • праћење стања и оцена очуваности природе и степена угрожености објеката геонаслеђа, дивљих врста и њихових станишта, станишних типова, екосистема, еколошки значајних подручја, заштићених подручја, еколошких коридора, еколошке мреже и предела;
  • израда студија заштите којима се утврђују вредности подручја предложених за заштиту и начин управљања тим подручјима;
  • израда предлога акта о престанку заштите подручја;
  • израда предлога за претходну заштиту подручја;
  • давање услова за радове на заштићеним природним добрима, издавање мишљења на план управљања заштићеног подручја;
  • вршење стручног надзора на заштићеним природним добрима са предлогом мера;
  • пружање стручне помоћи управљачима заштићених природних добара, органима локалне самоуправе, удружењима грађана, групама грађана и појединцима на заштити природе, предела и природних добара;
  • утврђивање услова и мера заштите природе и природних вредности у поступку израде и спровођења просторних и урбанистичких планова, пројектне документације, основа (шумских, ловних, риболовних, водопривредних и др.), програма и стратегија у свим делатностима које утичу на природу;
  • обављање стручних послова у поступку израде оцене прихватљивости радова и активности у природи, припремања и спровођења пројеката и програма на заштићеном подручју;
  • предлагање обима и садржаја студија изводљивости и процене утицаја на животну средину у поступку реинтродукције и насељавања дивљих врста у слободну природу;
  • вођење евиденције о начину и обиму коришћења, као и факторима угрожавања заштићених и строго заштићених дивљих врста ради утврђивања и праћења стања њихових популација;
  • учествовање у поступку јавног увида ради проглашавања заштићених природних добара;
  • организовање и спровођење васпитно-образовних и промотивних активности у заштити природе пројектовањем и организовањем изложбених поставки, организовањем тематских расправа, семинара, предавања - издавање публикација и других сталних и повремених гласила и сл.;
  • учешће у спровођењу ратификованих међународних уговора о заштити природе;
  • вођење регистра заштићених природних добара и других података од значаја за заштиту природе;
  • инвентаризација појединачних елемената геолошке, биолошке и предеоне разноврсности са статистичким анализама и извештајима о њиховом стању;
  • вођење базе података у области заштите природе као дела јединственог информационог система Агенције за заштиту животне средине;
  • обавештавање јавности о природним вредностима, заштити природе, њеној угрожености, факторима и последицама угрожавања.

Организациона шема Завода

[уреди | уреди извор]

На челу завода се налази директор, а о доношењу стратешких одлука одлучује управни одбор, док новчано пословање завода надгледа надзорни одбор.[4] Садашњи директор Завода је Наташа Сарић.[5] На дан 4. марта 2021. године Покрајински завод за заштиту природе имао је укупно 42 запослена (35 са високом, 2 са вишом школпм, са средњом 6 и са нижом школом 1).[6]

Сектори о одељења

[уреди | уреди извор]

Сектор заштите природе

[уреди | уреди извор]
  • Одењење за заштићена подручја и еколошку мрежу
  • Одељење за заштиту врста
  • Одељење за заједничке стручне послове
  • Одсек за заштиту животне средине
  • Пројектне активности[5]

Сектор правних и финансијских активности

[уреди | уреди извор]
  • Одсек за правне, кадровске и административне послове
  • Одељење за финансијско-рачуноводствене послове и маркетинг
  • Послови информационих система
  • Послови услужних делатности
  • Односи са јавношћу[5]

Библиотека Покрајинског завода за заштиту природе

[уреди | уреди извор]

Завод поседује богату Библиотеку која се налази се у савременим и наменски грађеним просторијама, намењеним за смештај књижног фонда, за смештај периодике, као и за канцеларијски рад. Књижни фонд Покрајинског завода садржи преко 3600 књига, око 500 наслова периодике, већи број стручних студија, елабората, аудио и видео материјала, као и текстова из дневне и друге штампе. Поред књига на српском језику, постоји велики број публикација и на страним језицима (енглеском, руском, немачком, мађарском...)[7]

Дан Покрајинског завода

[уреди | уреди извор]

Пошто је и 1966. и 2010. године Покрајински завод за заштиту природе почео са радом 1. априла овај дан се обележава као Дан покрајинског завода.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Покрајински завод за заштиту природе”. geoportal.vojvodina. Приступљено 18. 4. 2021. 
  2. ^ а б в „Iz istorije Zavoda”. pzzp. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021. 
  3. ^ а б „Delatnost Zavoda”. pzzp. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021. 
  4. ^ „Upravni i nadzorni odbor”. pzzp. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021. 
  5. ^ а б в „Organizaciona šema i kontakti”. pzzp. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021. 
  6. ^ „Informacija o broju zaposlenih na neodređeno vreme”. pzzp. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021. 
  7. ^ „Biblioteka Zavoda”. pzzp. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Покрајински_завод_за_заштиту_природе_Војводине&oldid=26977105”